Partizan – šampion Evrope u košarci 1992

Partizan šampion Evrope u košarci 1992

„Da nije bilo nesrecnih i ničim izazvanih sankcija Srbiji,  desilo bi se to i to, bili bismo bogatiji, ne bi propale firme, sport, kultura . . .“ Koliko je samo tekstova o mogućem boljem životu u svim sferama počinjalo ovako, ali ja jednostavno ne mogu, a da ne počnem svoj baš njom.

Dakle, da nije bilo tog famoznog embarga košarkaški klub Partizan bi sada bio u rangu Barselone, CSKA, Makabija, Panatinaikosa i Olimpijakosa, odnosno klubova pretplaćenih na fajnal for. Pre dvadeset godina jedan mlad, perspektivan tim predvođen najtraženijim bekovskim parom Evrope, Aleksandrom Đorđevićem i Predragom Danilovićem i sa klupe maestralno vođen najboljim učenikom velikog Profesora Aleksandra Nikolića, debitantom Željkom Obradovićem. Postao je vladar „starog kontinenta.“

Ništa te godine nije išlo na ruku crno – belih, zbog sankcija su svoje utakmice kao domaćini igrali u Fuenlabradi, malom španskom gradu čiji su se stanovnici maksimalno potrudili da se srpski klub stvarno oseća kao kod kuće, a na klupu je seo trener bez iskustva, Željko Obradović koji je u prethodnoj sezoni bio jedan od najbitnijih šrafova na terenu.

Partizan je u kvalifikacijama očekivano lako eliminisao mađarskog prvaka Solnok i plasirao se u takmičenje po grupama gde su mu rivali bili, tada najbolji španski timovi Huventud i Estudijantes, italijanski gigant Filips Milano, grčki Aris, nemački Bajer, belgijski Mehelen i holandski Helder.

Ligaški deo je završen sa skorom, devet pobeda i pet poraza, što je bilo dovoljno za četvrto mesto I plasman u četvrtfinale. Poslednja prepreka pred fajnal for bio je Virtus, tada pod imenom Knor. Mlada srpska ekipa sa prosekom od 21,7 godina se nije uplašila prebogatih Bolonjeza predvođenih bivšim jugoslovenskim plejom Jurijem Zdovcom. FIBA je prvi I jedini put u sezoni dozvolila Partizanu da igra u Beogradu. Đorđević, Danilović, Nakić, Stevanović, Dragutinović, Rebrača, Šilobad, Koprivica, Lončar i Šarić su u tri utakmice eliminisali Italijane. U majstorici su Đorđević I Danilović bili nezaustavljivi I doneli Partizanu vizu za Istanbul.

A u turskoj metropoli je predstavnik zemlje u ratu I sa stanovnicima koji svojom platom ne bi mogli ni da odu do Carigrada, a kamoli  kupe ulaznice, bio crna ovca.  Već je prava senzacija bio plasman na završni turnir, tako da se crno – belima nisu davale gotovo nikakve šanse. Prvi favoriti su bili italijanski Filips i Huventud, mada ni trijumf Estudijantesa ne bi bio iznenađenje. Sva četiri učesnika fajnal fora su se u prvoj fazi takmičila u istoj grupi tako da nepoznanica nije bilo.

Partizan je u polufinalu odmerio snage sa Filipsom i pobedio sa 82 : 75. U najvećoj utakmici u istoriji kluba protivnik će mu biti Huventud sa kojim je u grupi odigrao dve neizvesne utakmice i ostvario polovičan učinak.

Poslednji minut mitskog finala. Đofreza na osam sekundi pre kraja postiže dva poena i donosi prednost Špancima, 70 : 68. Tada je usledilo ono po čemu će Sale Nacionale postati poznat širom sveta. Kao i što dolikuje neprikosnovenom vođi, uzeo je loptu i za samo osam sekundi, došao do linije 6, 25 i kao da je na treningu, a ne na šutu koji odlučuje o prvaku Evrope, ubacio loptu za konačnih 71 : 70. Bio je to trenutak u koji je stala čudesna sezona ‘crno-belih’.

PARTIZAN – HUVENTUD 71:70

DVORANA: „Abdi Ipekči“ u Istanbulu. Gledalaca: 9.500. Sudije: Ruven Virovnik (Izrael), Filip Leman (Švajcarska).
PARTIZAN: Đorđević 24 (7-2 za dva, 7-5 za tri, 4-4 bacanja, 2 sk, 3 as), Danilović 25 (12-7 za dva, 4-2 za tri, 7-6 bacanja, 5 sk, 3 bl, 2 uk), Nakić 5 (5-1 za dva, 4-1 za tri, 1 sk), Stevanović 6 (4 sk), Koprivica 4 (4 sk), Rebrača (3 sk ), Šilobad 4 (3 sk), Lončar 2, Dragutinović 2. U timu su te sezone još bili: Šarić, Perović, Lončar, Mihajlovski, Sinđelić. Trener: Željko Obradović.
HUVENTUD: R. Đofreza 8, Viljakampa 13 (4 sk, 4 uk), Presli 20 (9 sk), Tompson 5 (8 sk), Morales 6 (9 sk), T. Đofreza 18 (6 sk, 3 uk), Pardo, Ruf. Trener: Manuel Lolo Sajnc.

ŠESNAESTINA FINALA
Solnok – Partizan 65:92 (drugi meč 72:89)

OSMINA FINALA
(grupna faza)
Komodor Helder – Partizan 75:81 (77:111)
Partizan – RMP Mehelen 87:67 (72:86)
Partizan – FO Milano 86:70 (94:89)
Huventud B. – Partizan 79:76 (75:76)
Bajer 04 – Partizan 80:73 (69:93)
Partizan – Estudijantes 75:79 (72:75)
Aris – Partizan 75:83 (65:99)

ČETVRTFINALE
Partizan – Knor Virtus Bolonja 78:65
Knor Virtus Bolonja – Partizan 61:60
Knor Virtus Bolonja – Partizan 65:69

POLUFINALE
Partizan – FO Milano 82:75

FINALE
Partizan – Huventud 71:70 (40:34)

Autor: Vitomir