Tragična ljubavna priča Boška Brkića i Admire Ismić
Boško Brkić i Admira Ismić
Tragična ljubavna priča tokom rata u Bosni
Da ljubav ne poznaje nacionalnost niti veroispovest govori najtragičnija ljubavna priča Balkana. Priča koju je prekinuo rat, ali koja je nastavila da živi i da po ko zna koji put opomene ljude da mržnja i netolerancija ne vode nigde do u propast.
Admira i Boško bili su vršnjaci i upoznali su se na sarajevskoj zimskoj olimpijadi. Ona je bila Muslimanka, a on pravoslavac. Još uvek su bili srednjoškolci. Njihovi roditelji im nisu branili vezu, imali su puno prijatelja i činilo se da će se njihova priča završiti srećno. A onda je zbog sasvim desetih ljudi počeo rat…
Pošto je Boško poreklom bio iz Kruševca imao je priliku da se tamo vrati, ali nije želeo da ostavi Admiru. Planirali su da pobegnu zajedno, međutim iz opkoljenog Sarajeva se nije moglo nigde. Kako su sada zaraćeni neprijatelji do juče bili njihovi školski drugovi, par je preko poznanika upeo da sredi svoj izlazak iz grada. Pa, ipak sve je bio privid.
Ne tako davne 1993. godine, 18. dana meseca maja mladi par je trebalo da pređe preko zloglasnog mosta Vrbanja, koji je vodio ka slobodi. U dokumentarcima snimljenim nekoliko godina kasnije i vojnici su svedočili da je Boškov i Admirin prolazak bio dogovoren i da je naredba bila da se ne puca. Ipak, dok su, držeći se za ruke potrčali preko mosta, nepoznati snajperista je pucao, Boška je ubio na mestu a Admiru smrtno ranio. Povređena dopuzala je do svog dečka, zagrlila ga i tako izdahnula. I srpska i muslimanska strana tvrdile su da niko od njih nije pucao. Poslednjih godina, krivica se pripisuje tajnoj terorističkoj organizaciji ,,Ševe“.
Njihovca tela ostala su da leže sedam dana na mostu. UNPROFOR je odbio da ih povuče dok se ne proglasi primirje. Tek nakon nedelju dana, Vojska Republike Srpske je sklonila tela i sahranila ih na groblju u Lukavici. Godinu dana kasnije, posredstvom Admirinih roditelja, mladi par je sahranjen na groblju Lav, gde im se i dan danas nalaze grobnice, naravno, jedna pored druge.
Grupa ,,Zabranjeno pušenje“ ima pesmu posvećenu tragičnim ljubavnicima koja nosi naziv ,,Boško i Admira“,a snimljeni su brojni dokumentarni filmovi od kojih je možda najznačajniji CNN-ov, koji je priču o ovom tragičnom događaju ispričao u svetu, nazvavši ih „sarajevskim Romeom i Julijom“. Iako nisu zaboravljeni i iako se o njima priča i dan danas, nepravda se ne može ispraviti.
Ovakvu tragičnu priču možemo jedino završiti čuvenom rečenicom Đorđa Balaševića: ,,Za normalnog čoveka svaki rat je izgubljen i pre nego što je počeo“.
