Seoski turizam velika šansa za Srbiju
Da li ste ikada pri izboru destinacije za odmor uzeli u obzir odlazak na selo? Možda je vreme.
Psiholozi kažu da odmor ne može biti jednostavno ležanje u krevetu ili neka slična (ne)aktivnost po devizi “ne radim ništa”. Pravi odmor podrazumeva promenu, kako sredine, tako i vrste posla koji najčešće obavljate. Uobičajeni izbor većine, odlazak na neku poznatu turističku destinaciju uz obalu mora, danas jedva da može ispuniti navedene uslove. Broj turista enormno se povećava iz godine u godinu i prema procenama Svetske Turističke Organizacije 2020. godine na svetu će biti 1,6 milijardi turista, što predstavlja povećanje za 100% tokom 15 godina.
Kako će primorska mesta izgledati tada možemo samo slutiti, ali ni danas situacija nije bolja. Odete li na koju god turističku destinaciju u okolnim zemljama naići ćete na kuće slepljene jedna uz drugu, na buku automobila i gužvu još i veću od one na Terazijama u samom špicu dana. Nudeći pritom i bogat noćni život te su destinacije pre mesta za dobru zabavu nego za kvalitetan odmor.
Zato je novi trend u svetu ubrzani razvoj seoskog turizma kao alternativnog oblika za provođenje godišnjeg odmora. Ovaj trend zahvatio je i našu zemlju koja, po proceni Svetske Turističke Organizacije, ima najviše potencijala upravo za ovaj oblik turizma.
Štaviše, Srbija poseduje mogućnosti da uz odgovarajuću organizaciju i ulaganja bude jedna od vodećih zemalja u pružanju ovakvog vida odmora. Etno-sela sa teritorije naše zemlje, nezavisno od slabih finansijskih mogućnosti, u startu mogu svojim gostima priuštiti nezagađenu prirodnu sredinu, pejzaže nenaružene industrijalizacijom i tradicionalnu srpsku gostoprimljivost i neposrednost.
Začetnici seoskog turizma zapravo su bili sami turisti koji su u poslednjoj četvrtini prošlog veka počeli tražiti mesta za odmor koja će im ponuditi više mira i prirodnosti nego što su to mogle atraktivne destinacije. Sami domaćini sa sela odgovorili su na ovu spontanu potrebu i počeli svoje domove pretvarati u ugostiteljske objekte.
Srbija za sada ima ne naročito bogato, ali kvalitetno jezgro seoskog turizma. Na teritoriji 34 opštine u Srbiji postoji oko 300 domaćinstava koja pružaju ovu vrstu usluga. Pored netaknute prirode, u ponudi su i posete kulturno-istorijskim spomenicima, građevine tradicionalne arhitekture, posete izložbama slikara naive. Gostima se nudi zdrava, domaća hrana, a od rekreacije pre svega bavljenje lovom i ribolovom, pešačenje i jahanje na vojvođanskim salašima. Nema mnogo ugostitelja koji su se privoleli savremenijim vidovima rekreacije kao što je Cvetni salaš, gde pored nekonvencionalnih fizičkih aktivnosti možete uživati i u teretani, sauni ili otvorenom bazenu.
Ono što čini još jedan podstrek za bavljenje seoskim turizmom jeste nizak nivo rizika, jer, prema procenama, od ukupne zarade samo 30% odlazi na pokrivanje troškova, a ostatak predstavlja čistu dobit. Uz to, ima i takvih gostiju koji vidom rekreacije smatraju obavljanje poljoprivrednih poslova, pa mogu biti i skromna pomoć u domaćinstvu!
