Slava sveti Jovan – 20. januar 2014.

Koji su običaji i kako se slavi slava sveti Jovan

Kako je izgledao život Jovana Krstitelja dok je živeo na zemlji

Krsna slava je posebno obeležje srpskog naroda  gde srpske porodice, slave svog svetitelja, zaštitnika porodice, mole mu se i to prenose sa kolena na koleno, sa oca na sina. Tu svoju molitvu potkrepljuju pripremanjem slavskog kolača i žita, a  tog dana na stolu stoji upaljena sveća. Zato su kolač, žito i sveća tri najvažnija obeležja svake slave. Uz to spremi se i svečani ručak uz koji domaćin u svojoj kući sa najužom  rodbinom, prijateljima i kumovima proslavi slavu a ne u kafani kako to neki danas čine.

TRI NAJVAŽNIJA OBELEŽJA SLAVE

SLAVSKI KOLAČ predstavlja žrtvu Bogu što smo kroz  stradanje  Isusa Hrista spašeni od propasti koja bi nas zadesila zbog naših grehova.  Pravi  se od pšeničnog brašna, kvasca i bogojavljanske vodice. On se ne seče nego se lomi, a krstobrazno lomljenje kolača predstavlja Hristovo stradanje radi nas. Crveno vino kojim se preliva kolač simbolizuje Hristovu krv kojom smo očišćeni od grehova.

SLAVSKA SVEĆA  treba da bude od pčelinjeg voska.Nju pali domaćin i gori ceo dan. Ona simbolizuje domaćinovu želju da hrišćanska ljubav zaplamti u dušama njegovih najmilijih kao što plamti plamen njegove slavske sveće.

ŽITO se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za sve zemaljske plodove koje nam je podario i u spomen svetitelja koga slavimo. Ono je simbol večnog života jer žito koje se baci u zemlju raspada se ali proklija i iz njega nikne klas sa mnogo više zrna.

SVETI JOVAN – KRSTITELJ I PRETEČA

Sveti Jovan ili narodski Jovanjdan slavi se 20.januara. Jovan se zove Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Prema hrišćanskom predanju Jovan je rodjen 7.jula , pola godine pre Isusa Hrista. Ovaj dan se slavi kao Ivandan.

Prema Novom zavetu, Jovanovi roditelji, judejski sveštenik Zaharije i majka Jelisaveta, dugo nisu mogli da imaju dece. Kada se on rodio održana je velika svečanost na kojoj mu je trebalo dati ime. Mnogi su hteli da se zove po ocu Zaharije. Otac se složio da se zove Jovan i od tog trenutka mu se vratio glas iako do tada nije mogao da govori. Jovan je detinjstvo i ranu mladost proveo u pobožnom domu svojih roditelja.

JEDNOSTAVAN I ASKETSKI ŽIVOT

Rano je otišao od kuće da bi živeo u pustinji blizu reke Jordan. Tu je postio i provodio vreme u molitvi. Jeo je samo pustinjsku hranu-divlji med i biljke. Nosio je odelo od kamilje dlake opasano kožnim kaišem.

Jovan je u reci Jordan krštavao svakoga ko se pokajao. Obrednim kupanjem Jevreji su se očišćavali za dolazak Carstva nebeskog, podsećajući se izbavljenja iz egipatskog ropstva. Pozivao je sve ljude na pokajanje i okretanje Bogu.

KRŠTENJE ISUSA HRISTA

Isus Hrist je oko svoje tridesete godine otišao kod Jovana Krstitelja da se krsti. Biblijski tekst pripoveda da nakon što ga je Jovan potopio u reku Jordan i krstio, sa neba se na Isusa spustio Duh sveti u vidu goluba, a ovaj dogadjaj se u hrišćanstvu slavi kao Bogojavljanje.

POGUBLJENJE

Jovan je ubijen  za vreme rimskog cara Iroda koji je naredio da mu se odseče glava. Jevandjelist Luka je hteo da Jovanovo telo prenese iz Sevastije, ali je uspeo da prenese samo jednu ruku u Antiohiju, gde je čuvana do desetog veka. Posle toga je preneta u Carigrad ali je nestala za vreme Turaka.

U hrišćanstvu Jovan se poštuje kao svetac, mučenik, pustinjak i Isusov predhodnik, dok je u islamskoj tradiciji poznat kao prorok.