Slava Sretenje Gospodnje – 15. februar 2014.
Hrišćani slave Sretenje Gospodnje petanestog dana u februaru, četrdesetog dana nakon Božića.
Ovim Hriščanskim praznikom slavi se uvođenje malog Isusa Hrista u Jerusalim, to predstavlja susret Boga i naroda, baš iz tog razloga ovaj praznik zove se Sretenje.
Po Mojsijevom zakonu žena je nakon porođaja nečista do četrdesetog dana. Nakon toga morala je da ide u hram i prinese zrtvu u vidu jagnjeta sarog najmanje godinu dana, kako bi se očistila od greha. Siromasnije žene bile su u mogućnosti da kao žrtvu prinesu dve grlice ili dva goluba. Isto tako prvenac ljudskog roda kao i kod životinja morao je biti posvećen Gospodu. Za mušku decu otkup je bio pet srebrnih novcica. Za isusa nije dat otkup, i ako je bio prvenac, jer je on dao sebe u otkup za sve ljude ovog sveta. Isusova majka bila je siromasna žena i on je kasnije bio siromašan, ali Isus je celog života na zemlji bio posvećen Bogu.
Kada je Isus napunio četrdeset dana na ovom svetu Marija je sa starcem Josifom I bebeom Isusom otišla u Jerusalimski hram kako bi prinela žrtvu. U zalog donela je samo dva mala gouba. U to vreme u hramu je bio pobožni starac Simeun koji je živeo u Jerusalimu I kome je Bog obećao da će pre svoje smrti videti spasitelja . Starac Simeun je u malom Isusu prepoznao obećanog svetog Mesiju, blagoslovio ga je I zahvalio se Bogus to je održao obećanje da će pre nego što ode u večni život sresti Spasitelja. Starac je Mariji prorekao teške trenutke u budućnosti, sve zbog njenog sina, kako je rekao.
Zbog ovog događaja, tj. sretanja mladog Isusa sa Pravednim Simeunom ovaj dan u Hrišćanstvu naziva se Sretenje.
Slavi se 2. Februara po Julijanskom ili 14. Februara po Grigurijanskom kalendaru.
Prvi put Sretenje se slavi 541. Godine u vreme vladavine cara Justinijana kada je na taj dan procitana molitva za velike prestanak zemljotresa koji se pogodile Antijohiju u to vreme.
Po narodnom verovanju od Sretenja dan postaje sve duži, a noć sve kraća. Zato u Srbiji postoji rečenica ‘’Sretenje obretenje’’. Takođe veruje sa da se tog dana sreću zima I leto.
Na sretenje, po verovanju, medved izlazi iz pećine na sunce, ako spazi svoju senku vraća se u jazbinu da produži san još šest nedelja, jer će zima još toliko trajati, ako je pak ne spazi kreće u potragu za hranom I tad se zima završava.
U istoriji Srbije važni događaji se odigravaju na velike nacionalne praznike, stoga na Sretenje se 1804. Godine desio se Prvi srpski usanak. Takođe je 1835 donet Sretenjski ustav.
Od 2006. Godine Sretenje je dan Dan Vojske Srbije.
