Street Art (Ulična umetnost)
Street Art je najnovija umetnost, ili kako je mnogi nazivaju urbana umetnost. Gde možete videti uličnu umetnost? Gde god uličnom umetniku padne na pamet da ostavi svoj trag, a to je bilo gde.
Ovaj vid vizuelne umetnosti je na mnogim mestima zabranjen jer ona uključuje grafite, šablone, nalepnice, umetnost ličnih postera, video projekcije, umetničke intervencije i ulične instaacije. Motivacija i cilj ulilčnog umetnika zavise od njega i oni su retko uključeni u političe teme na nčijoj strani, ali tu su da skrenu pažnju na velike problem društva, iskažu nezadovljstvo mladih, pokažu prave vrednosti, ali i da ulepšaju okruženje i ostave poitivan utisak na svakoga ko prođe pored njihovog rada.
Nikon a svetu ne može da ostane ravnodušan kada vidi umetničko delo jednog uličnog umetnika.
Njihova ciljna grupa su slučajnu prolaznici i mase, dok im mesto da ostave trag ne predstavlja problem. Crtaju po zgradama, trgovima, liftovima, vratima, vozovima, autobusima, gde god nadju sobodnog mesta.
Izvrtanje propagandnih poruka, kulturno ometanje, mešanje, simboličko poništavanje privatnog vlasništva, i zahtev za „povratkom“ ulice samo su neke od tema te umetnosti. Međutim, postoji i druga strana, kao što su neangažovani ulični umetnici koji gradski prostor vide kao platno za vlastiti umetnički rad, dok nekima izazov predstavljaju rizici povezani sa nedopuštenim postavljanjem rada u javni prostor.
Street art se koristi za razlikovanje javnog prostorno-umetničkog dela koje proističe iz teritorijalnog grafita i vandalizma, i korporativne umetnosti. U nekim društvima nije ništa više nego nedolično ponašanje, ali je ulična umetnost evoluirala i danas u svetu postaje više politička, kontroverzna i tvrdoglavija nego ikada.
Često se povezuje sa hiphop kulturom. Sve je počelo kasnih 70-tih godina prošlog veka u Njujorku. Umetnici su odabrali imena, jednostavna, kratka i upečatljiva, i u tom periodu su potpuno bili u ilegali, anonimni za javnost. Prve površine na kojima su se našli grafiti bili su vozovi i metroi.Nakon godina razvijanja ta vrsta umetnosti došla je do trenutka kada su umetnici počeli da dovode u pitanje postojeće okruženje. Danas na sopstvenom jeziku svojim radom komuniciraju s običnim ljudima o društveno relevantnim temama.
Početak street arta kod nas obeležila je pojava umetnika koji su najčešće slikali grafite ili murale na lokacijama širom grada, dok je danas specifična tehnika slikanja pomoću šablona. Umetnici su počeli da dobijaju sve veći prostor za iskazivanje, koji je u poslednjih od dve do tri godine uključivao i predstavljanje njihovih radova na izložbama, držanje radionica, pa i međunarodnu izložbu koja je održana u Berlinu.Počeci, kao i svega drugog u Beogradu, za slobodne umetnike nisu bili laki. Umetnici često nailaze na nerazumevanje okoline i gradskih vlasti, te su mnogi prvi radovi u Beogradu bili uklanjani ili precrtani radovima drugih umetnika. Karakteristično za ulične umetnike jeste oslikavanje starih zgrada, napuštenih ulaza, uličnih stubova.
Istaknuti beogradski ulični umetnici su: TKV, AIR, StreeDog, Sila, Ujdi, EmaEmaEma, Fat Kid Beny, Weedzor…
