Boj na Mišaru, narodna epska pesma – Analiza dela
Autor: Filip Višnjić
Književni rod: narodna epika
Književna vrsta: epska narodna pesma, Ciklus pesama o oslobođenju Srbije i Crne Gore
Kom ciklusu pesama pripada pesma “Boj na Mišaru”?
Ciklus pesama o oslobođenju Srbije i Crne Gore, kome pripada i pesma narodna epska pesma “Boj na Mišaru” je specifičan po tome što se za većinu pesama zna ko ih je zabeležio. Reč je o slepom srpskom guslaru, Filipu Višnjiću, koji je bio svedok i učesnik događaja koje je opevao uz svoje gusle.
Mesto i vreme radnje
Kula Kulin kapetana u Vakup palanci, po završetku boja na Mišaru.
Glavni likovi u pesmi
Kulinova kada i dva gavrana
Tema narodne epske pesme “Boj na Mišaru”
Epski pesnik opisuje tek završen Boj na Mišaru kroz dijalog Kulinove kade i dva gavrana.
Analiza narodne pesme “Boj na Mišaru”
Prema istorijskim podacima, bitka na brdu Mišar nadomak Šapca predstavlja jednu od najznačajnijih tokom Prvog srpskog ustanka, jer je srpska vojska uspela da porazi mnogo brojniju i jaču tursku vojsku.
U epskoh narodnoj pesmi “Boj na Mišaru” narodni pevač opisuje ovu bitku, ali na vrlo specifičan način. Naime, pesma počinje dolaskom dva gavrana na kulu Kulin kapetana, gde ih dočekuje njegova žena, Kulinova kada, koja se raspituje o toku i ishodu bitke. Posebno je zanimljivo što su “glasnici” dve ptice poznate u narodnom verovanju kao donosioci loših vesti, odnosno “ptice zloslutnice”. Tako da sam njihov dolazak Kulinovoj kadi kazuje ono od čega strepi. Ali i pored toga, ona ne želi da poveruje u ono što čuje od crnih gavranova, čija su stopala okrvavljena.
Dijalog na samom početku pesme pokazuje njeno nespokojstvo i želju da što pre sazna ishod bitke, međutim kako radnja odmiče i kada shvata šta je zadesilo vojsku njenog muža, njena pitanja postaju sve kraća i češća. Pojedini kritičari se slažu da je ovaj dijalog gotovo kao dvoboj rečima, jer kada želi da čuje lepe vesti, pa i pored toga što gavrani govore istinu, ona je ne prihvata, jer je bila siguna u nadmoćnost, a samim tim i u pobedu turske vojske.
Kada je konačno shvatila, iz nje izlazi jedan bolan jauk, čime pokazuje svoju nesreču i žalost za najmilijima koji su stradali u boju. Zatim se čuju pomešane tužbalice za umrlima, sa jedne strane i kletve upućene srpskim ratnicima, sa druge.
Ono što je još zanimljivije, jeste činjenica da čitalac može iz ovog dijaloga saznati i očekivanja i nameru turske vojske, koja je želela silom da uguši ustanak porobljenog srpskog naroda, koji je turski zulum trpeo minulih pet vekova. Iako brojčano manja, slabija po oružju, ali u srcu snažna, srpska vojska je izvojevala pobedu. U hrabrim srpskim ratnicima je najvažnija bila želja da se oslobode surovog turskog jarma, koji je bio prisutan generacijama i generacijama.
Stilske figure u pesmi
Već na samom početku pesme , prisutna je hiperbola – trenutak kada dve ptice, koje važe za nosioce lošeg znamenja, donose vest o ishodu borbe.
Čitava pesma “Boj na Mišaru” je, zapravo ispevana u formi antiteze: Kulinova kada postavlja pitanja, dok odgovori koje dobija od gavranova zapravo potiru sve njene želje da čuje lepe vesti, govoreći joj istinu o porazu turske vojske.
Poruka pesme “Boj na Mišaru”
Jedna od mnogih poruka ove narodne pesme je svakako: “boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka”.
