Stranac, Alber Kami – Analiza dela

Autor: Alber Kami
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Alber Kami – biografija

Čuveni franscuski romanopisac, filozof i novinar rođen je u Alžiru, 07. novembra 1913. godine. Školovao se u Alžiru, a zahvaljujući nastavnicima koji su mu predavali u oosnovnoj školi, zavoleo je sport i nauku. Zanimljivo je da je to pomenuo u svom govoru prilikom dodele Nobelove nagrade za književnost, koju je dobio 1957. godine.

Kami je pisao romane, drame i eseje, a osnovna tema koju je obrađivao jeste čovek i ljudska egzistencija. Ostao je upamćen po takozvanoj “filozofiji apsurda”. On su svojim delima traga za smislom čovekovog života i trajanja i nalazi da iako postoje brojne životne radosti čovek ipak otkriva apsurd takvog života, što ga po Kamijevom mišljenju obesmišljava, te se svaki pojedinac oseća kao stranac u svetu u kome živi. Alber Kami se smatra sledbenikom glavnog predstavnika egzistencijalizma, Žan Pol Sartra.

Na samom početku Drugog svetskog rata, Kami u Parizu pokreće list “Borba” i oštro kritikuje nacizam, čime postaje vrlo uvažena ličnost francuskog Pokreta otpora.

Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 04. januara 1960. godine.

O delu “Stranac”, Albera Kamia

Prva asocijacija na čuveno delo Albera Kamia svakako je takozvana “filozofija apsurda”. Upravo iz piščevog traganja za smislom čovekovog života je nastao ovaj roman (1942. godine). Samo godinu dana nakon objavljivanja ovog romana, pisac izdaje esej “Mit o Sizifu”, kao svojevrsno tumačenje romana “Stranac”.

Tema i ideja romana

Osnovna ideja je apsurdnost čovekovog života i postojanja uopšte. Zato se često za roman “Stranac” kaže da je egzistencijalistički, iako egzistencijalizan kao pravac, podrazumeva mnogo širu tematiku nego ovu koja je izneta u Kamijevom romanu.

Mesto i vreme radnje

Radnja romana “Stranac”, Albera Kamia se odvija u Alžiru, a vreme je neodređeno.

“Stranac”, Alber Kami – glavni lik

Sitni bankarski činovnik je glavni junak Kamijevog romana. Merso ne traži ni od koga ništa. Otuđen je od svih, pa i od majke.

Prvi i osnovni utisak koji čitalac stiče o glavnom junaku, jeste da je on potpuno nezainteresovan i ravnodušan prema svom životu i svetu uopšte. On je potpuno prepušten životu, a u njemu ne vidi nikakav smisao. Apsolutno ništa ne preduzima da bi taj smisai pronašao i živeo bolje. Čak i u trenutku kada se raspravlja o njegovom životu, na suđenju za ubistvo koje je počinio, prisutna je nejgova apsolutna nezainteresovanost.

Analiza dela

Roman “Stranac”, Albera Kamia je pisan u prvom licu i počinje jednostavnom konstatacijom glavnog junaka: “Danas je majka umrla.” Kada se uzme u obzir kom književnom pravcu pripada, apsolutno je razumljiva i nezainteresovanost glavnog junaka. Naime, on je svestan da život nema nikakvog smisla i potpuno je ravnodušan prema svemu.

Roman “Stranac” je napisan novinarskim stilom, koji prati kratke misli i rečenice. U romanu se, kroz ispovest glavnog junaka čitalac susreće sa malo neuobičajenom reakcijom na svakodnevni život, ali i na događaje koji dovode do obrta u životu glavnog junaka.

Ono što je naupečatljivije jeste njegova potpuna nezainteresovanost za sve. Čak i kada opisuje sahranu žene koja ga je donela na ovaj svet, u njegovoj ispovesti nema nikakvih emocija.

U drugom delu knjige, u kome je opisan događaj koji, posredno dovodi do smrti glavnog junaka, prisutniji je opis emocija. Međutim i pored toga što je oduzeo život jednom ljudskom biću, Merso ne razume da li je pogrešio ili ne. Ono štp se on pita jeste da li ljudi imaju uopšte pravo da oduzimaju nekome život ili, pak da osuđuju nekoga ko je to uradio. Međutim, ne dolazi do odgovora. On je, jednostavno potpuno nezainteresovan za sve ono što se događa. Ne vidi smisao bivstvovanja ni u čemu.

Vrlo je važno objasniti i Mersoov odnos sa majkom, jer mnogi kritičari smatraju da je to osnov romana. Naime, jasno je da on sa majkom nije imao neki posebno prisan odnos, što se primećuje već na početku romana, kada opisuje majčinu sahranu bez trunke emocije. On ju je sahranio bez ijedne suze i nije želeo da je vidi mrtvu. To objašnjava puno. Činjenica da on izgleda kao da nema emocije, može biti tačna samo na prvi pogled. Kami, zapravo opisuje jedno potpuno nesrećno biće, koje u detinjstvu nije imalo ljubavi, pa ne zna ni da je pruži niti primi ni kao odrstao čovek. Upravo zato je njemu svejedno da li će da oženi Mariju ili ne.
Zato je, prema mišljenju mnogih kritičara, ključ razumevanja romana “Stranac”, Albera Kamija, upravo odnos glavnog junaka sa majkom.

Prepričavanje lektire “Stranac”, Alber Kami

Vrlo neobičan početak romana gde glavni junak iznosi konstataciju da mu je tog dana umrla majka, dalje vodi čitaoca kroz brojne događaje u Mersoovom životu. U prvom delu romana – ispovesti, prisutni su događaji iz svakodnevice. Iako ima i devojku i prijatelja i viđa se sa njima, kreće se u društvu, u tonu glavnog junaka prisutan je opis svih događaja bez trunke emocija. On ne vidi smisao ni u čemu.

Na glavnog junaka ne utiču događaji sa kojima se susreće svakoga dana, ali ni oni koji mu donose nevolje i neprijatnosti.

Zatim Merso opisuje događaj koji je bio presudan za njega: na izletu u okolini Alžira, on i njegov prijatelj dolaze u sukob sa dvojicom Arapa. U tom sukobu, Arapi ranjavaju nožem njegovog prijatelja. Međutim, u trenutku kada se čini da se sukob smirio, dolazi do preokreta i Merso pištoljem ubija jednog od njih.

U drugom delu romana pratimo nastavak događaja iz života glavnog junaka, koji se sada nalazi u zatvoru. Takođe, saznajemo i da je glavni junak osuđen na smrt zbog ubistva Arapina.

Kritike romana “Stranac”

Ostalo je zabeleženo da je Žan Pol Sartr, kao glavni predstavnik egzistencijalizma, čijim se sledbenikom smatra upravo Kami, o romanu “Stranac” rekao: “Stranac je jedan od onih ljudi koji su potpuno mirni, ništa kriv, ali čini skandal u društvu jer ne prihvata pravila igre društva. On živi među ljudima kao stranac, ali je za njih i on stranac. Zato ga neki vole, zbog toga što je čudan, a drugi ga mrze zbog toga, kao porotnici na sudu. Uzaludno je njemu suditi prema našim uobičajenim normama, jer je on za nas takođe stranac…”

“Stranac”, Alber Kami – citati

• Svakako majku sam mnogo voleo, ali to ništa ne znači. Sva zdrava ljudska bića priželjkuju manje – više smrt onih koje vole.
• Pobuna nije nikakav zahtev za svemoćnom slobodom. Naprotiv, ona vodi proces protiv svemoćne slobode. Pobunjenik hoće da se prizna činjenica kako sloboda ima granice gde se nalazi neko ljudsko biće, jer je granica upravo moć pobune tog bića.
• Na domaku smrti mama se sigurno osetila oslobođenom i spremnom da sve iznova proživi.
• Zar ponekad svako ne poželi smrt nekog sebi dragog?
• Ali svi znaju da život nije vredno živeti.