Glagolski oblici – kako se grade, funkcija, značenje i primeri

Približava se kraj školske godine a sa njim i polaganje prijemnog. Evo načina da lako savladate deo gradiva iz srpskog jezika. Ovde ćete naći kako se grade glagolski oblici, njihovo značenje, funkciju i primere.

Postoje lični i nelični glagolski oblici.

Lični:

• Prezent – prost
• Perfekat-složen
• Aorist – složen
• Imperfekat – složen
• Pluskvamperfekat – složen
• Futur I – složen (ponekad i prost)
• Futur II – složen

Nelični:

• Infinitiv
• Glagolski prilog prošli
• Glagolski prilog sadašnji
• Radni glagolski pridev
• Glagolski pridev trpni

PREZENT – je lični glagolski oblik koji kazuje radnju koja se vrši u trenutku govora.

GRADI SE kada se na prezentsku osnovu dodaju nastavci.
Prezentsku osnovu dobijamo kada od drugog lica jednine prezenta odbijemo nastavak Š.

Nastavci su: -m, -š, -, -mo, -te, -ju/-e/-u

FUNKCIJA – vrši službu predikata

PRIMERI:

• Oni uče
• Oni pevaju

Prezent pomoćnih glagola:
Jesam

• ja jesam, sam
• ti jesi, si
• on jeste, je

• mi jesmo, smo
• vi jeste, ste
• oni jesu, su

Biti

• ja budem
• ti budeš
• on bude

• mi budemo
• vi budete
• oni budu

Hteti

• ja hoću, ću
• ti hoćeš, ćeš
• on hoće, će

• mi hoćemo, ćemo
• vi hoćete, ćete
• oni hoće, će

PERFEKAT – označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti

Gradi se od radnog glagolskog prideva i kraćeg pomoćnog glagola jesam.
Kada je perfekat iskazan samo radnim glagolskim pridevom zove se krnji perfekat.

FUNKCIJA – vrši službu predikata.

Primeri:

• Juče sam mnogo učio.

AORIST (predjašnje svršeno vreme) – označava radnju, stanje ili zbivanje koji su se dogodili neposredno pred trenutak govora.

GRADI SE od infinitivne osnove i dvojakih nastavaka.
Kada se osnova završava na samoglasnik (baci-ti, gleda-ti) na nju se dodaju nastavci:

-h, -, -, -smo, -ste, -še

Ako se osnova završava na suglasnik (dig-oh, rek-oh) na nju se dodaju nastavci:

-oh, -e, -e, -osmo, -oste, -oše

FUNKCIJA – vrši službu predikata

Primeri:

• Uradih domaći zadatak.
• Dodjoh do tebe.
• Eno autobus zamače za ugao

Pomoćni glagol biti u aoristu:

• ja bih
• ti bi
• on bi
• mi bismo
• vi biste
• oni biše

IMPERFEKAT- (predjašnje nesvršeno vreme) označava radnju koja se vršila u prošlosti neposredno sa nekom drugom prošlom radnjom.

GRADI SE od okrnjene prezentske osnove izdvajanjem krajnjeg vokala osnove i dodavanjem nastavaka.

Kada se inf. osnova završava na A (peva-ti, gleda-ti) nastavci su:
-ah, -aše, -aše, -asmo, -aste, -ahu
Kada se inf. osnova završava na E i I nastavci su:
-jah, -jaše, -jaše, -jasmo, -jaste, -jahu
Kada se inf. osnova završava na suglasnik nastavci su:
-ijah, -ijaše, -ijaše, -ijasmo, -ijaste, -ijahu

Primeri:

• ja tresijah
• ti tresijaše
• on tresijaše
• mi tresijasmo
• vi tresijaste
• oni tresijahu

PLUSKVAMPERFEKAT – označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti pre neke druge radnje

Pluskvamperfekat se gradi na dva načina:
1. način: od oblika imperfekta pomoćnog  glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. (bejah pročitao)
2. način: od oblika perfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. (bio sam pročitao)

Imperfekat glagola biti

• bejah, beh
• bejaše, beše
• bejaše, beše bejasmo, besmo

• bejaste, beste
• bejasmo, besmo
• bejahu, behu

Perfekat glagola biti

• bio sam
• bio si
• bio je

• bili smo
• bili ste
• bili su

FUTUR I – označava radnju koja će se desiti u budućnosti

Složeni futur se gradi od kraćeg oblika glagola hteti u prezentu i infinitiva. Piše se kao dve reči.

Prost futur se gradi tako što se na infinitivnu osnovu doda kraći oblik pomoćnog glagola hteti. Piše se kao jedna reč.
Kada se infinitiv završava na ći ne može se graditi prost futur.
doći ćeš, ću hteti, ispričaću

FUNKCIJA – vrši službu predikata

Primeri:

• Otići će na more.
• Pevaćemo na koncertu.

FUTUR II –  je pred buduće vreme koje označava radnju, stanje ili zbivanje koji će se uzvršiti posle trenutka, ali pre neke buduće radnje.

GRADI SE od prezenta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva.

FUNKCIJA -vrši službu predikata

Primeri:

• Kad budeš došao, javi mi se.
• Doći ću ako budem stigao. 

POTENCIJAL – označava želju da se neka radnja vrši ili izvrši.                                                                                                                                                    

GRADI SE od aorista pomoćnog  glagola biti i radnog glagolskog prideva.

• ja bih volela
• ti bi volela
• ona bi volela

• mi bismo volele
• vi biste volele
• one bi volele

FUNKCIJA – vrši službu predikata

Primeri:

• Ja bih odspavao malo.
• Mi bismo otišli zajedno na more

IMPERATIV – je zapovedni način da se nešto uradi

GRADI SE – kada se od 3. lica množine prezenta odbije nastavak i dodaju nastavci za imperativ:

-j, -jmo, -jte ili -i, -imo, -ite.

• /
• ti pevaj
•  /
• mi pevajmo
• vi pevajte
• /

neka peva, da peva neka pevaju, da pevaju

• /
• ti nosi
• /
• mi nosimo
• vi nosite
• /

neka nosi, da nosi neka nose, da nose

FUNKCIJA – Vrši službu predikata.

Primeri:

• Radite brže!
• Umij se i dodji!
• Tanja, reci Milošu neka uči.

INFINITIV – je nelični glagolski oblik kojim se imenuje radnja, stanje i zbivanje. To je osnovni oblik glagola i može se završavati na TI ili ĆI.

Infinitivna osnova se dobija kada se od infinitiva oduzme nastavak TI.
Kada se infinitiv završava na STI ili ĆI uzima se 1. lice jd. aorista i odbija se nastavak OH.

FUNKCIJA – služi za gradjenje futura i kao dopuna nepotpunim glagolima.

Primeri:

• Oni će raditi.
• Ja želim putovati.

GLAGOLSKI PRILOG PROŠLI – je neličan glagolski oblik koji označava radnju koja se izvršila pre neke druge radnje (ide uz predikat ali nikada ne može biti predikat)

GRADI SE od infinitivne osnove svršenih glagola na koju dodajemo nastavak VŠI, ređe AVŠI.
Ne može da bude predikat.
krenuti – krenuvši čuti – čuvši

FUNKCIJA – Vrši službu priloške odredbe za uzrok, ima značenje pravog prideva, vrši službu priloške odredbe za vreme, vrši službu priloške odredbe za način.

Primeri:

• Pade na led okliznuvši se .
• Sreo je bivšu devojku.
• Otkinuvši grozd, ona ga dade detetu.
• Mahnuvši rukom, on ga pozva.

GLAGOLSKI PRILOG SADAŠNJI – je nelični glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši u isto vreme kada i neka druga radnja (on ide uz predikat, ali nikada ne može biti predikat)

GRADI SE kada se na 3. lice množine prezenta nesvršenih glagola doda nastavak ĆI.
Nastaje od glagola.
poznavajući poznajući
upoznavajući upoznajući

FUNKCIJA – vrši službu priloške odredbe za način i može imati značenje pravog prideva.

Primeri:

• Ide ulicom pevajući.
• Sijalica stoji na ulici svetleći u mraku.
• Ispalio je svetleći metak.

RADNI GLAGOLSKI PRIDEV (AKTIV) – je nelični glagolski oblik koji kazuje radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti

Glagolski je jer ima oblik glagola. Pridev je jer ima trorodnost.
GRADI SE  od infinitivne osnove na koju se dodaju nastavci:

-o, -la, -lo, -li, -le, -la

trčao, trčala, trčalo, trčali, trčale, trčala

Kada se infinitivna osnova završava na suglasnik onda se u muškom rodu dodaje samo jedno A.

FUNKCIJA – služi za gradjenje složenih glagolskih oblika (perfekta, pluskvam perfekta, futura II i potencijala).

Primeri:

• Išao neki čovek ulicom
• Bio jedan kralj i imao tri sina.

GLAGOLSKI PRIDEV TRPNI (PASIV) – je nelični glagolski oblik koji označava da se na nekome ili nečemu vršila ili izvršila radnja ili da neko trpi radnju

Trpni glagolski pridev imaju samo prelazni glagoli.

GRADI SE kada se na infinitivnu osnovu koja se završava na I ili E dodaju nastavci.
-n, -na, -no, -ni, -ne, -na (zidan, crtan, čitan, čuvan)
-t, -ta, -to, -ti, -te, -ta (uzet, otkinut, pomaknut, prevrnut)

FUNKCIJA -služi za gradjenje trpnog stanja ili može biti upotrebljen kao pravi pridev.

Primeri:

• Jelka je okićena.
• Deca su držana u krilu
• Brod je pokrenut.
• Šljiva je oljuštena.
• Od oljuštenih šljiva pravim dzem.