Sloboda sveta, Šandor Petefi
Naslov: Sloboda sveta
Autor: Šandor Petefi
Vrsta: pesma
O pesniku:
Šandor Petefi bio je veliki madjarski pesnik, revolucionar i pravi borac za jednakost i slobodu svih potlačenih. Rodjen je u Kiškerešu 1823.godine. 1848. Godine učestvovao je u revoluciji i bio na strani obespravljenih. bio je medju vodećim revolucionarima, pisao pesme, proglase, držao govore i pozivao na borbu. Poginuo je 1849.godine na bojištu, upravo onako kako je priželjkivao u pesmi „Sloboda sveta“, posečen sabljom i pregažen konjima u svojoj dvadeset i šestoj godini. Pesmu „ Sloboda sveta“, koja je himna ljudskoj borbi za slobodu, ispevana je kada je Petefi imao samo dvadeset i tri godine.
Sloboda kao opsesivna tema svih romantičara
Sloboda je opsesivna tema svih romantičara. Ona se shvata i doživljava kao sveto pravilo ljudskog postojanja. Da se slobodno živi, slobodno misli i oseća, slobodno stvara. Romantičare interesuje lična unutrašnja sloboda, ali i sloboda koja dolazi spolja- društvena sloboda. Oni misle i na slobodu sveta- slobodu svih ljudskih zajednica, opštu i univerzalnu.
Petefijev uticaj na druge pesnike
Svojim romantičarskim pevanjem, u kome je bilo nezadovoljstva, bunta, slobodarskog duha, revolucionarnog raspoloženja, iskrene tuge i bola zbog stradanja i patnje drugih i čežnje za pravdom, Petefi je mnogo uticao na evropske pesnike, a posebno na naše romantičare – Djuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja.
Koji je glavni motiv u pesmi ?
Glavni motiv u pesmi „Sloboda sveta“ je sloboda, ali ne lična, nego sveljudska, sloboda za sve narode.
Analiza pesme „Sloboda sveta“
U I strofi saznajemo da pesnik ne želi da kao sebični bogataš završi na dušeku i da polako vene kao cvet, niti da ga unutrašnji crv dosade razjeda u samačkoj sobi. Takav kraj on ne bi želeo. Takvo okončanje života on ostavlja onima koji misle samo na sebe, koji ni jednog trenutka ne haju za tudje nevolje i patnje. U njima je samo duh zadovoljstvo. Od svega toga on se duboko užasava.
U II strofi saznajemo da želi da bude visok bor koga prži munja i iz korena čupa bura. A ko to ne može, bar da bude stena koju sile sa vrha planine ruše pa nestaje u provaliji. Ovde vidimo bajronovski prkos i romantičarski zanos koji nam na najbolji način otkriva pesnička leksika: BOR i STENA- simboli uspravnog držanja, ponosa, čvrstine i nesalomivosti. Tu su i MUNJA i BURA – simboli nezadržive i neukrotive sile.
U III strofi pesnikova misao je usmerena prema celom svetu. On vidi „ ropski svet“ i „ jaram“ koji svet nosi. On sluti nezadovoljstvo i pobunu tog „ ropskog sveta“. Sluti revoluciju i čuje reči sa transparentnom porukom“ Sloboda celog čovečanstva!“ u ovom uzviku je i utemeljenje osnovnog motiva-sloboda sveta. Pesnik sluti blizinu tog budjenja i revolucionarnog ustajanja.
U IV strofi pesnik ima neodoljivu želju da učestvuje u toj revoluciji. Bunt se širi „ od zapada na istok“ i susret sa tiranima postaje neizbežan. Počinje veliki boj. Pesnik želi da bude u središtu tog istorijskog vrtloga i da se uz zvuk trube, zveket mačeva i riku topovai u jurišu kod kopitama konja završi njegov život. On sebe želi da vidi kao borca u jurišima koji se žrtvuje za slobodu celog čovečanstva. Iz poslednjeg stiha u ovoj strofi vidimo njegovu spremnost na sopstvenu žrtvu, sve zarad pravde i slobode, ali i svih onih koji o njoj sanjaju.
U V strofi pesnik produbljuje jednu misao započetu u prethodnoj strofi. On želi da ako je bio u zajedničkoj borbi i sa drugima pao za iste ciljeve, onda i pogreb neka mu bude zajednički. Dolazak slobode oglasiće svečanosti i radost, ali isto tako i tuga za onima koji više nisu medju živima jer su pali za tu slobodu. Biće i crnih zastava i masovnih grobnica. Njegova želja je da se njegove kosti pomešaju sa kostima ostalih koji su izginuli, da mu se ime pominje sa njihovim imenima i da se tako sve što je bilo lično izgubi u kolektivnom, u sveopštem.
