Nepravilnosti i pozajmljenice koje kvare naš književni jezik

Šta su varvarizmi?

VARVARIZMI (od reči varvarin što znači tudjinac)

Varvarizmi su reči pozajmljene iz drugih jezika koje ponekad upotrebljavamo umesto naših reči. Najčešći varvarizmi u našem jeziku su turcizmi, germanizmi i italijanizmi.Primeri:

• avlija – dvorište
• adet – običaj
• pendzer – prozor
• odzak – dimnjak
• firanga – zavesa
• randevu – sastanak
• fah – struka
• fruštuk – doručak
• šloser – bravar
• špic – vrh
• familija – porodica
• tišler – stolar
• treger – nosač
• šuster – obućar
• friško – sveže
• luftirati – vetriti
• šparati – čuvati
• plajvaz – olovka
• kuražan – hrabar
• rola – uloga
• šnajder – krojač

NAPOMENA: Varvarizmi su i pogrešno gradjene rečenice

Primeri:

• On je sebi dao za pravo. (Smatrao je da je u pravu)
• Otišao je bez da nas je pogledao. (Otišao je ne pogledavši nas)

Šta su provincijalizmi?

PROVINCIJALIZMI su reči iz pojedinih krajeva naše jezičke teritorije koje upotrebljavamo umesto književne leksike.

Primeri:

• lojze – vinograd
• trganje – berba
• dzam – staklo
• srča – staklo
• ura – sat
• dzivdzan – vrabac
• šor – ulica
• grne – zemljani lonac

Ako se u književnom delu želi i jezički portretisati neki karakter (lik), onda su provincijalizmi i varvarizmi dozvoljeni. Tada govorimo o sintetičnosti književnog jezika. Naći ćemo ih u delima Stankovića, Ćipika, Ignjatovića i drugih pisaca.

Šta su neologizmi?

NEOLOGIZMI su novosagradjene reči koje nisu u duhu našeg književnog jezika. Stvorili su ih intelektualci da bi njime zamenili varvarizme ili tudje reči kako bi označili nove pojmove našimjezikom. U stvari, treba uvek uzeti stranu reč, ako nemamo našu, kojom ćemo označiti neki naučni termin, što je bio i Vukov savet. Ako su neologizmi u duhu našeg jezika , onda ih prihvatamo kao domaće reči: AVNOJ, Tanjug, Jugopapir, jugodent… Ako su neologizmi rdjavo stvoreni i nisu u duhu našeg jezika, onda ih zamenjujemo našim leksičkim jedinicama.

Primeri:

• Velegrad – veliki grad
• velevlast – velika sila
• palidrvce – žižica
• letelica – avion

Šta su arhaizmi?

ARHAIZMI su zastarele reči umesto kojih danas imamo nove, modernije i sadržanije.

Primeri:

• knjiga – pismo
• sočinitelj – autor
• pečatati – štampati
• otečestvo – otadzbina
• polza – korist
• leto – godina
• pismenica – gramatika
• ćesar – car
• alas – ribar

Ako pisac želi da oživi minule epohe, pored ostalih književnih postupaka, on će to učiniti i upotrebom arhaizama. U tom slučaju, arhaizmi se ne uzimaju kao greške protiv čistote književnog jezika.

Šta je pleonazam?

PLEONAZAM (suvišno nagomilavanje reči istog značenja)

Primeri:

Siromah prosjak, malo dete, stara baba, hrabar junak, sedi dole, vrati se nazad, prvi počeci, često puta…(treba: prosjak, beba, starica, heroj, sedi, vrati se, počeci, često…)

Šta je tautologija?

TAUTOLOGIJA (ponavljanje iste misli u rečenici istim ili različitim rečima)

Primeri:

• On ima običaj obično da kaže.
• Uzmimo, na primer, ovaj primer.
• Video sam sopstvenim očima.
• Moj muž stari s godinama.
• Najbolji način da se kaže istina je – ne lagati.

Šta je amfibolija?

AMFIBOLIJA (dvosmislenost koja nastaje zbog upotrebe reči sa više značenja, tako da se ne razaznaje koje je značenje uzeto u rečenici).

Primeri:

• Poštujem ga više od vas. (Nije jasno da li ja njega poštujem više nego što ga vi poštujete ili ga poštujem više nego što vas poštujem).
• Borio se s Nemcima do kraja rata ( Ne znamo da li se borio na strani Nemaca do kraja rata ili se do kraja rata borio protiv Nemaca).
• Brat mi je slomio ruku. (Ne znamo da li je slomio moju ruku ili svoju).