Koliko smo jaki da budemo drugačiji u današnjem vremenu

Šta se to danas dešava?

Novine su pune saveta kuda izaći, gde ići, koja mesta posetiti; ljudi se ne odvajaju od svojih mobilnih telefona, društvenih mreža, a opet, konstantno proganja utisak da nikada usamljeniji nismo bili, i kako dobrih mesta za izlazak nema, jer je svako mesto slično, tj. „na istu foru“. Vikend za vikendom, isti ljudi, ista mesta, radujemo se samo nekim izuzetnim dogadjajima par puta godišnje, a do tada životarimo. Iako većina toga nije svesna… Čoveku je u krvi, i u prirodi da stalno nesto istražuje,  saznaje, otkriva. Nije predvidjen da sedi i mehanički obavlja radnje, kada može toliko toga da postigne, da mu je samo nebo granica.

Kvantitet bitniji od kvaliteta

Kako se onda ta globalna monotonija desila, sada, kada nam je sve toliko olakšano i omogućeno, pa trebalo bi da bude totalno suprotno! U ovome se zapravo i krije odgovor, to je na žalost ljudska logika većine da, kada nam je sve dostupno, ne moramo da se pomučimo ni za šta, niti da razmišljamo uopšte. Sve je već viđeno, sve nas manje stvari i emocija može iznenaditi. Čak smo postali imuni i na tehnološka otkrića, znamo da će biti sve naprednija i to je to. Pročitaćemo uostalom u elektronskim, obicnim novinama, na Facebook-u i svim ostalim društvenim mrežama sta su to, tamo neki stručnjaci,  novo napravili. Sve je to lepo i korisno, ali šta se dešava sa našim sopstvenim potencijalima, sigurno umemo više od sedenja za kompjuterom.

Unutrašnja snaga…

Koliko može proći godina, dana, a kod nekih čak i minuta, a da se ne zapitamo dokle dosežu naše granice? U moru neistina, bezličnih ljudi i praznih priča, kristalno jasna je jedino istina da čovek nikada ne može biti svestan svoje unutrašnje snage. Najuspešniji ljudi ikada nisu zapravo oni koji su otkrili svoje granice, već oni koji su ih celog zivota ispitivali i pomerali. Njima je život igra, takmičenje.  Oni nisu, naizgled, odmakli daleko od svog ranog stadijuma detinjstva, sećate se, kada smo samo želeli da vidimo ko je „jači“, „bolji“, „pametniji“. Ove reči možemo u odraslom dobu zameniti samo jednom – uporniji.

Priče iz detinjstva…

Koliko puta, prilikom razmišljanja o budućnosti, čujemo nesigurne odgovore, zbunjene i uplašene poglede uhvatimo. Pa, šta se desilo sa detinjstvom, zar je ono bilo uzaludno, tj.zar ništa nismo naučili? Zar je to svrha svega, odrastemo, i to je, dakle, to…? U tom trenutku nastupa ta famozna unutrašnja snaga, koja kaže „stani!“. Tako nekada treba usporiti na momenat, pustiti neku divnu muziku, pogledati svoj odraz u ogledalu i naći onaj stari sjaj, onu auru koja bdi nad nama i osetiti moć,  u tom, eto, najobičnijem trenutku, na nekom najobičnijem mestu. Sve je ostalo nebitno i obično,  osim nas.

Biti drugačiji je ponovo u modi

I ne smemo postati obični. Što više ljudi spozna i testira svoje mogućnosti, i sebe, utoliko će biti više kvaliteta na svetu i ljudi koji će moći da promene dosadu, kič i neukus koji nas okružuju sa svih strana. Uključimo mozak, delujmo racionalno i hrabro, sledimo svoje snove i razum, jer bez velikog truda nema velikih rezultata!