Noj – najveća ptica na svetu
Noj, latinsko ime (Struthio camelus) i na engleskom – ostrich, je najveća ptica na svetu iz reda ptica- Struthioniformes. Mužjaci noja mogu dostići visinu i od 3 metra i težinu do 155 kilograma. Ženke su manje za oko trećinu i mogu dostići 100 kilograma.
Noj danas živi isključivo u Africi južno od Sahare dok se ranije mogao naći i u zapadnoj Aziji.
Noj je životinja koja je zbog svog mesa, perja i kože oduvek bila značajna i korisna ljudima, što je i dovelo do toga, da je danas istrebljena u mnogim područjima.
Osim što je najveća ptica, noj je i najbrža ptica jer ima sposobnost da trči brzinom od čak 65 kilometara na sat.
Odlike nojeva
Perje mužjaka je crno,a perje krila i repa je belo. Ženke imaju perje neugledne boje . Mladuncima su gole noge i vrat. Vrat noja je dugačak i pretežno go, dok im je glava u odnosu na telo mala. Oči noja sa prečnikom od oko 5 cm najveće su kod svih kopnenih kičmenjaka.
Stopalo noja ima dva prsta, što spada u još jednu od zanimljivosti kada se radi o ovoj ptici, jer nijedna ptica nema dva nožna prsta, dok su noge snažne muskulature. Noge su noju po potrebi i efikasno oružje za odbranu pošto oba prsta imaju kandže duge i do 10 cm.
Krila noja su dosta velika, ali nisu namenjena letenju najviše zbog velike težine noja. Krila služe za udvaranje i održavanje ravnoteže pri trčanju.
Da li nojevi zaista zabijaju glavu u pesak?
Nasuprot ustaljenom mišljenju da nojevi zabijaju glavu u pesak – to nije tačno. Ako nam se i čini da je nojeva glava u pesku, to je trenutak kada oni brinu o svojim jajima pognute glave iznad gnezda. U jednoj studiji koja je obuhvatila 200.000 nojeva u vremenu od 80 godina, nije primećen ni jedan slučaj da je noj zabio glavu u pesak.
Razmnožavanje nojeva – prava haremska igra!
Vreme parenja nojeva je vrlo različito. U savanama Afrike nojevi se pare za vreme suše između juna i oktobra. Za razliku od toga, u suvim područjima, razmnožavanje može da traje i cele godine.
Mužjaci u periodu parenja postaju teritorijalno nastrojeni i agresivni pa tako štite svoje područje koje je veliko između 2 i 15 kvadratnih kilometara, a druge mužjake teraju s tog područja. Ženke pak dočekuju na drugi način – udvaranjem.
Iako nije retkost da postoje monogamni parovi medju nojevima, mužjak po pravilu ima čitav harem ženki u kome jedna mora biti dominantna, što se prepoznaje po ponašanju i po tome što je ona starija i u haremu je više godina. Niže rangirane ženke obično su vrlo mlade.
Nakon parenja, glavna ženka bira jedno od gnezda koje je mužjak ranije spremio, dok ostale ženke legu jaja u gnezdo koje je glavna ženka odabrala, ali ih posle toga glavna ženka istera. O mladim nojevima brinu i mužjak i ženka. Ženka na jajima leži danju a mužjak noću.
Glavna ženka obično izleže osam, do dvanaet jaja, a ostale po dva do pet jaja, pa zajednička gnezda imaju i po 80 jaja.
Na kraju, samo glavna ženka ostaje s mužjakom. Pošto svojim telom može da pokrije najviše dvadeset jaja, glavna ženka sklanja višak jaja iz gnezda i to jaja od drugih ženki dok svoja jaja, koja bez problema prepoznaje, smešta u sredinu gnezda. Grabljivci će uvek ukrasti jaja sa strane gnezda, pa je to još jedan način da zaštiti lično potomstvo.
Izlegne se na kraju svega 10 odsto svih snesenih jaja, jer mnoge grabljivice kao što su šakali, hijene, i neki lešinari, uspeju da odmame nijeve od gnezda, i hrane se jajima. Oni ih razbijaju pomoću kamena, koje na jaja bacaju sa što veće visine.
Pilići nijeva se izlegnu posle 6 nedelja ležanja na jajima. Imaju svetlo paperje a roditelji i dalje brinu o njima na primer šireći krila i zaklanjajući ih od sunca ili kiše.
Sa tri dana, pilići napuštaju gnezdo i prate roditelje svuda. Interesantno je da se nekad sretnu dva para nojeva sa mladima, obavezno dodje do borbe, pa pobednici zatim preuzimaju piliće poraženog para i dalje se brinu o njima. Postoji mogućnost da će izuzetno jak par na taj način preuzeti mladunce svih parova koje sretne.
Kad pilići napune tri meseca, dobijaju prvo perje a posle godinu dana, dosežu veličinu roditelja, mada tek 15% izlegnutih pilića doživi tu dob.
Ženke su polno zrele s dve, a mužjaci sa tri do četiri godine. Očekivani životni vek noja je od 30 do 40 godina, a u zoološkom vrtu mogu da dožove i 50-tu!
Jaja noja
Nojevo jaje je sjajno belo, teško i do nekoliko kilograma, prečnika oko 15 cm. Sadržaj jednog jajeta noja, odgovara sadržaju 24 kokošjih jaja. Iako spadaju u najveća jaja na svetu, prema veličini nojevog tela, spadaju u najmanja jaja. Da bi se skuvalo nojevo jaje – potrebno je oko 40 minuta.
Uzgoj nojeva
Nojevi sa danas uzgajaju u više od 50 zemalja sveta, uključujući i države gde prevladava hladnija klima kao što su Finska ili Švedska. Meso nojeva ima vrlo malo masti i holesterola, a visoku koncentraciju proteina, kalcijuma i gvoždja pa je posao više nego unosan. Od nojevog mesa se prave paštete, namazi, kobasice… U doba starih Rimljana pečeni noj je krasio samo trpeze povlašćenih gradjana. Od nojeve kože se pravi kvalitetna obuća ili kožna galanterija.
Ako niste znali, nojevi spadaju u opasne životinje u Australiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD. Bilo je slučajeva kada su nojevi napadali i ubili ljude, kao i velike životinje. Udar njihove noge je jako snažan, trk brz, toliko da može prestići i atletičara, a naročito krupni mužjaci mogu biti veoma agresivni.
Pogledajte slike ove, po mnogo čemu zanimljive ptice:
