Autobiografija – Branislav Nušić

Autor: Branislav Nušić
Književni rod: epika
Književna vrsta: autobiografski roman

Ko je bio Branislav Nušić?

Svugde ćete pročitati da je Branislav Nušić rođen u cincarskoj porodici pod imenom Alkibijad Nuša, da je koristio pseudonim “ Ben Akiba „, da je između ostalog bio upravnik beogradskog Narodnog pozorišta i slične informacije. Zato se mi nećemo time baviti u ovom tekstu, jer do tih informacija možete doći vrlo lako.

Međutim, ono što možda niste znali jeste da je Branislav Nušić bio začetnik stereofotografije u našoj zemlji. Njegove tri knjige putopisa bile su oslikane upravo njegovom rukom. Godine 1901. u Beogradu je organizovana Prva izložba fotoamatera i Branislav Nušić je bio jedan od učesnika.

Na mestu gde se danas nalazi zgrada Narodne banke Srbije, u beogradskoj ulici Kralja Petra 20. oktobra 1864. godine rodio se Alkibijad Nuša. Nakon 18 godina promenio je ime u ovo pod kojim ga sada znamo. Učestvovao je, 1885. godine u Srpsko – bugarskom ratu, a po njegovom završetku objavljuje pesmu “ Dva raba „. Pesma je ismevala tadašnju dinastiju, to jest kralja Milana Obrenovića, te Nušić biva osuđen na dve godine zatvora.

Ipak, nakon tog nemilog događaja dobija državnu službu. Radio je kao pisar konzula u Bitolju, gde upoznaje i svoju buduću suprugu.

Ostala je upamćena anegdota da je Branislav Nušić svojoj izabranici, mladoj Darinki Đorđević već na dan venčanja rekao da mora da mu dozvoli jedan od tri poroka: piće, kocku ili žene. Kažu da je Darinka odabrala ovaj poslednji, pa možda zato i ne čudi što su Nušićevi roditelji nekoliko godina nakon venčanja dobili pismo u kome ih sin i snaja obaveštavaju da žele da se razvedu.

Bilo kako bilo, za život “ jednog od najplodnijih srpskih komediografa “ su vezane mnoge, ne tako lepe priče, a u njima se gotovo uvek pominje neka žena. Ipak, Nušić je svojim delima dokazao koliko je britka njegova reč i koliko ima književnog dara, a njegov vanvremenski smisao za humor je aktuelan i danas. Tome u prilog ide činjenica da se njegove komedije i dan danas igraju na mnogim pozorišnim scenama širom Srbije. I bez obzira na to što su nastale pre više od sto godina, replike njegovih likova su primenljive i na naše vreme i sa istim žarom zasmejavaju publiku kao nekad.

Pored komedija, Branislav Nušić je pisao i drame, pripovetke, tragedije, romane, ali i putopise i rasprave, pa čak i jednu operu i to: “ Knez Ivo od Semberije “ ( 1911. godine ). Pomenućemo samo neka od njegovih dela. Pored ostalih napisao je drame: “ Tako je moralo biti „, “ Analfabeta „, zatim komedije: “ Dr „, “ Gospođa ministarka „, “ Ožalošćena porodica „, “ Sumnjivo lice „, “ Ne očajavajte nikad „, “ Narodni poslanik „, romane: “ Hajduci „, “ Autoiografija „, pripovetke: “ Pripovetke jednog kaplara „, “ Posmrtno slovo „, “ Politički protivnik „, tragedije: “ Nahod „, “ Hadži Loja „, “ Knez Ivo od Semberije “ i putopis: “ Kosovo, Opis zemlje i naroda „.

Tema dela

Lektira “ Autobiografija „, kako joj i sam naslov kaže za temu ima život pisca prikazan iz njegovog, ličnog ugla.

Analiza lektire „Autobiografija“, Branislava Nušića

Pod pojmom “ autobiografija “ se podrazumeva opis života neke ličnosti, u ovom slučaju je to Branislav Nušić, ali iz njegovog, ličnog ugla. U delu “ Autobiografija „, Branislav Nušić piše o svom životu, uz primetan, njemu vrlo svojstven šaljiv ton.

Lektira “ Autobiografija “ je sačinjena od od ukupno 24 priče, koje se bave različitim periodima života Branislava Nušića. Nakon piščevog Predgovora u kome, kako kaže: “ Ja mislim da uopšte nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako život čovečji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše. „, nižu se podnaslovi: “ Od rođenja do prvog zuba „, “ Od prvog zuba do pantalona „, “ Čovek u pantalonama „, “ Suđaje „, “ Školovanje „, “ Osnovna škola „, “ Hrišćanska nauka „, “ Srpski jezik „, “ Istorija „, “ Geografija „, “ Jestastvenica „, “ Strani jezici „, “ Matematika „, “ Fizika i hemija „, “ Mrtvi jezici „, “ Prva ljubav „, “ Prva i poslednja pesma „, “ Druga ljubav „, “ Od treće do zaključno dvanaeste ljubavi „, “ Tamnica „, “ Vojska „, “ Brak „, “ Neispisana glava „.

I mada možda na prvi pogled priče zvuče naivno, svaka od njih ima svoju poruku. Iako svaka od priča odiše šaljivim tonom, poruke su vrlo lako uočljive, jer je njegovo kazivanje jednostavno i jasno.

A “ Piščev predgovor “ svakako neizostavno morate pročitati, posebno ukoliko imate sastav na temu dela “ Autobiografija „, Branislava Nušića, jer će vam tada biti mnogo jasnija čitava lektira. Naime, već u predgovoru je Branislav Nušić objasnio zbog čega se odlučio da napiše autobiografiju, kako sam kaže: “ Ali se meni predgovorom valja opravdati što sam preduzeo ovaj posao – pisanje biografije… „. Dalje navodi da se na ovaj korak odlučio jer su ga mnogi kritikovali da nema “ ni duha ni talenta „.

Lektira “ Autobiografija “ prati piščev život od rođenja do ženidbe, jer kako kaže: “ Autobiografiju sam završio ženidbom, nalazeći da posle ženidbe čovek i nema autobiografije. „

Dalje u šaljivom tonu Branislav Nušić govori o piscima biografija takozvanih Velikih ljudi i prilično ismeva njihovo pisanije. Uz to, takve biografe poredi sa krojačima, koji uspevaju da zamaskiraju sve što ne valja na telu neke žene, kao što biografi brojnim anegdotama uspevaju da prikažu Velikog čoveka u boljem svetlu. Tada pisac dolazi do stvarnog razloga pisanja autobiografije i kaže: “ A što sam i pored toga napisao ovu knjigu, to je samo zato što sam njome hteo da obeležim šezdesetogodišnjicu života, te – osvrćući se u ovom trenutku za sobom i prelazeći preko jučerašnjega i prekjučerašnjega dana – da pogledam čak daleku mladost, najdragoceniji deo života. „

Objašnjavajući dalje razloge za nastanak ovog dela Branislav Nušić i sam kaže da se on ne osvrće za svojom mladošću kako bi žalio za nečim, već kako bi se nasmejao svemu.

Ali Nušić ne bi bio Nušić kada ne bi na vrlo šaljiv način prikazao i ono što nije tako lepo u svakome od nas. Tako, na kraju ovog predgovora, on objašnjava kome zapravo poverava pisanje autobiografije. Prethodno govoreći o “ nama trojici “ koji su krenuli u svet, Nušić zapravo prikazuje tri strane svoje ličnosti, koje su od detinjstva krenule svaka svojim putem, da bi se sada u šezdesetoj godini njegovog života ponovo pronašle. Figurativno, on objašnjava kako svako od nas dođe u tu fazu kada sumira sve životne rezultate. Upravo u tome je veličina njegove pisane reči. On je na šaljiv način objasnio sve ono što većina nas doživljava tokom života.

Predgovor završava rečima: “ A kada je prošlo šest punih decenija – vele to je prosečan čovečji vek – sastala su se tri putnika, sabrala su se u istu dušu iz koje su krenula u svet i svela su račune o onome što su videla u svetu na svome dugome putu… Tome trećem, koji je smejući se kroz život i životu, prošao svoju stazu, poveravam da ispiše ove listove moje jubilarne knjige, jer je on jedini video život. „

Analiza dela “ Autobiografija “ dalje kazuje da je Nušić na “ originalan, humorističko – satiričan način prikazao svoje detinjstvo i mladost, kao i onovremene prilike „. Iako je tema vrlo realna i predstavlja zapravo sećanje jednog čoveka na bezbrižne dane detinjstva i mladost, Branislav Nušić je itekako uspeo da na duhovit način iskritikuje kako tadašnje društvo u celini, tako i njegove pojedine elemente. Kako i sami možete videti iz naslova pojedinih priča, lektira “ Autobiografija “ je najviše iskritikovala tadašnji prosvetni sistem.

Branislav Nušić je u u ovom delu izneo kritike i na svoj račun i vrcavim duhom se nasmejao kako drugima, tako i sebi.

Prepričano delo „Autobiografija“, Branislav Nušić

Ukoliko imate za domaći sastav na temu lektire “ Autobiografija „, Branislava Nušića verujem da će vam biti potrebno i prepričano delo. Međutim, sigurno vam je jasno da jedno ovakvo delo jednostavno ne može da bude prepričano. Barem ne do u detalje. Zato vam svakako preporučujem da ga pročitate, a ako baš i ne želite da čitate celu lektiru, apsolutno je nemoguće da ga razumete bez čitanja Predgovora, koje je napisao sam Branislav Nušić.

Sve i da pročitate bezbroj analiza koje možete pronaći na internetu, neće vam baš mnogo značiti ukoliko ne pročitate predgovor. Jer u ovom delu lektire “ Autobiografija “ Branislav Nušić sve objašnjava. A gotovo sam sigurna da ćete poželeti da pročitate i ostale priče od kojih je sačinjena lektira“ Autobiografija „.

Želeći da vam bar malo olakšam, pokušaću da pomenem samo osnovno vezano za ovo delo Branislava Nušića, tek da biste se zainteresovali i poželei da ga pročitate, jer sam sigurna da će vam se dopasti.

Dakle, kao što je navedeno, ovo delo prikazuje život pisca iz njegovog ugla. Svako poglavlje je vezano za određeni deo njegovog života. Meni je posebno bila zanimljiva priča o njegovoj prvoj ljubavi, u kojoj dečački naivno prikazuje sve ono što se sigurno zbilo i svakome od nas.

Kako je i sam pisac objasnio, delo je završio trenutkom kada se oženio. Iznoseći pri tom stav da nakon ženidbe praktično i nema života.