Marko Kraljević ukida svadbarinu

Autor: narodni pevač
Književni rod: epika
Književna vrsta: narodna pesma iz Ciklusa pesama o Kraljeviću Marku

Tema dela

Osnovna tema epske narodne pesme “ Marko Kraljević ukida svadbarinu “ je bes i žalost Marka Kraljevića kada je čuo šta muči Kosovku devojku.

Istovremeno bi se moglo reći da je tema ove pesme i borba glavnog junaka protiv nepravde koju su njegovom narodu nanosili Turci i Arapi.

Analiza pesme “ Marko Kraljević ukida svadbarinu „

Radnja pesme “ Marko Kraljević ukida svadbarinu “ je smeštena u period po završetku Kosovske bitke, a odvija se na Kosovu polju.

Glavni junak pesme je, kao što i sam naslov veli čuveni srpski junak, Marko Kraljević. U kompoziciji pesme “ Marko Kraljević ukida svadbarinu “ se izdvajaju dva osnovna motiva i to: motiv susreta junaka sa Kosovkom devojkom i motiv sukoba Marka Kraljevića sa Arapinom, koji već devet godina ugnjetava srpski živalj na Kosovu.

Pesma “ Marko Kraljević ukida svadbarinu “ počinje slikom susreta glavnog junaka i Kosovke devojke. Iako mlada, ona ima sedu kosu:

Draga sestro, Kosovko devojko!
Lepa ti si, seko, mlađa bila!
Krasna ti si stasa i uzrasta!
Rumenila, gospodska pogleda!
Al’ te, seko, kosa pokvarila;
Jer si tako, seko, osedila?

Marko Kraljević shvata da je devojka mnogo patila, čim joj je tako rano kosa osedela, pa je pita koji je razlog. Devojka mu, u ispovednom tonu govori o mukama koje njenim sunarodnicima zadaje Arapin, već devet godina. Ujedno, scena u kojoj Kosovka devojka govori o mukama koje trpi ona i njeni sunarodnici od Arapina predstavlja zaplet radnje pesme “ Marko Kraljević ukida svadbarinu „. Devojka se Marku obraća sa “ delijo neznana „, ali se ipak oseća prisan, ispovedni ton. Tako glavni junak saznaje da je Arapin uveo svadbarinu, to jest namet napaćenom srpskom življu. Ko nije imao dukate da mu plati namet nije mogao da se ženi ili udaje:

Ko s’ udaje, trideset dukata;
Ko se ženi, tridest i četir;
Koji ima, te toliko dade,
Taj se junak može oženiti
I devojka mlada udomiti…

Ali, sudbina devojčina je teška, jer njeni roditelji i braća nemaju toliko novca. Međutim, ono što je još gore za čitav narod jeste što je Arapin uveo još jedan namet:

Nego evo i veće nevolje,
Još je veći zulum nametnuo:
Na noć ište mladu i devojku,
Pa devojku Arapine ljubi,
A nevestu sluge Arapove…

Zato je devojka razmišljala da okonča svoj život, pošto je došao red i na nju, pe veli Marku Kraljeviću:

Mili Bože, što ću i kako ću?
Il’ ću jadna u vodu skočiti,
Ili ću se mlada obesiti:
Volim, brate, izgubiti glavu,
Neg’ ljubiti svoj zemlji dušmana.

U velikom, hrabrom srpskom junaku se budi saosećajnost prema devojci, ali i bes prema ugnjetavaču. Zato Marko njoj nudi dukate, istovremeno se raspitujući gde su Arapinovi dvori, kako bi on otišao da plati svadbarinu za nju i:

Gdi su dvori Arapina crna?
Imam reči besediti s njime.

Vrhunac radnje pesma “ Marko Kraljević ukida svadbarinu “ dostiže u trenutku kada glavni junak kreće ka Arapinovim dvorima, to jest šatoru. A koliko je Marko Kraljević bio besan najbolje opisuje stanje njegovog vernog konja Šarca:

Krenu Šarca, ode niz Kosovo,
Dobra Šarca vrlo rasrdio,
Iz kopita živa vatra seva,
Iz nozdrva modar plamen liže…

A sam Marko je vrlo tužan, posebno zato što je svestan kakvo je Kosovo bilo pre, pa mu se direktno obraća:

Oj davori, ti Kosovo ravno!
Šta si danas dočekalo tužno,
Posle našeg kneza čestitoga,
Da Arapi sad po tebi sude!

Za glavnog junaka, sama činjenica da ugnjetavači to čine njegovom narodu je sramotna i on je rešen da zaštiti svoj narod po cenu sopstvenog života, pa veli:

Danas ću vas, braćo osvetiti,
osvetiti ili poginuti.

Kompozicija pesme i njena analiza nas dalje vode do raspleta radnje. Analiza ovog trenutka u pesmi je posebno zanimljiva, jer narodni pevač prikazuje kako su Arapinove sluge videle Marka Kraljevića:

Gospodine, Arap-prekomorče,
čudan junak jezdi niz Kosovo
na vitezu konju šarenome,
dobra konja vrlo rasrdio,
iz kopita živa vatra seva,
iz nozdrva modar plamen liže;
hoće junak na nas udariti.

Ali Arapin ni ne sluti šta ga čeka, jer smatra da “ ne sme junak na nas udariti „, već veli svojim slugama da sigurno donosi svadbarinu, jer je našao sebi devojku.

I mada ih je Arapin savetovao da lepo dočekaju ovog junaka, kada su ga ugledale u svoj njegovoj veličini i snazi, sluge su se razbežale. Potom Marko ulazi pravo u šator kod Arapina, a ovaj vrlo lukavo počinje da se poigrava sa njim, misleći da če ga pobediti. Shvativši da sa Markom nema šale, Arapin vadi svoj buzdovan i udara ga. Ali, ti udarci samo zasmejavaju glavnog junaka pesme “ Marko Kraljević ukida svadbarinu „, te on govori Arapinu:

A ja mislim da se šališ, tužan;
a kad, more, ti od zbilje biješ.
i ja imam nešto buzdovana,
da te kucnem tri – četiri puta;
koliko si mene udario,
toliko ću tebe udariti,
pa ćem’ onda na polje izići
i iznova mejdan započeti.

Koliko je Marko Kraljević prikazan kao jak i silan, najbolje pokazuje scena u kojoj on udara buzdovanom Arapina te mu otkida glavu. Glavni junak pesme “ Marko Kraljević ukida svadbarinu “ , obraća se Bogu, smejući se:

Bože mili, na svem tebi hvala,
kad brž’ ode sa junaka glava!
Kanda nije na njemu ni bila!

Potom Marko ubija sve Arapinove sluge osim četvorice, koje je poslao na sve četiri strane sveta da jave kako Marko Kraljević ukida svadbarinu.

Analiza pesme nas vodi do epiloga u kome narod blagosilja velikog junaka i svog zaštitnika:

Bog da živi Kraljevića Marka,
koji zemlju od zla izbavio,
koji stare zemlji zulumćara;
prosta m’ bila i duša i telo!
Analiza lika Marka Kraljevića

Za pismeni sastav iz srpskog jezika je vrlo važno razumevanje i analiza lika Marka Kraljevića. Pored toga što je prikaza kao izuzetno hrabar i čestit junak, narodni pevač je Marka prikazao i kao vrlo osećajnog čoveka, koga pogađa nepravda i ugnjetavanje koje doživljava njegov narod.

Iako je prikazan kao krupan čovek, prilično grube spoljašnjosti, jasno je da je Markovo srce puno saosećanja i želje da poaže onima kojima je pomoć potrebna.

Prepričano delo „Marko Kraljević ukida svadbarinu“

Za dobro urađen pismeni sastav iz srpskog jezika, koliko je važna analiza pesme i analiza lika Marka Kraljevića, važno je i prepričano delo. Vrlo često je tema za pismeni sastav lik Marka Kraljevića, kada se obrađuje ova lektira. Zato je bitno da pročitate i razumete sve navedene segmente, kako bi i vaš pismeni sastav bio što kvalitetnije napisan.

Pesma “ Marko Kraljević ukida svadbarinu “ počinje slikom u kojoj Marko kreće put Kosova, gde sreće Kosovku devojku na “ vodi Servani „. Marko joj naziva: “ Božja pomoć, Kosovko devojko! „, a ona mu se klanja do zemlje, obraćajući mu se sa “ delijo neznana „.

Potom joj Marko veli da je lepa, mlada, da ima gospodski pogled, ali je pita zašto je tako rano osedela, pa je ta seda kosa sada ruži. Pita je zbog koga je izgubila sreću. Ona mu potom objašnjava da je muči ono što muči i sve njene sunarodnike na Kosovu, koje već devet godina za redom globi crni Arapin.

Arapin je nametnuo plaćanje svadbarine, za sve one koji žele da se udaju ili ožene. A kako njeni rodditelji i braća nemaju novaca, svi su zgledi da se devojka neće udati. Međutim, postoji još jedan namet koji nju muči mnogo više nego svadbarina. Naime, Arapin traži da mu dovode mlade srpske devojke i neveste na dvor, da budu njegove za po jednu noć. I to, da bi ih još više ponizio, devojke ljubi on, a neveste njegove sluge. Pa je devojka očajna, jer je došao red na nju. Zato je i krenula da prošeta, jer razmišlja šta da radi i kako da okonča svoj život, jer nema nameru da bude ljuba duš,aninu svog naroda.

Marko joj veli da ni slučajno ne pomišlja da se ubije, jer će joj on dati novac za svadbarinu, odnosno on će ga odneti crnom Arapinu, jer ima enšto i da porazgovara sa njime.

Devojka mu objašnjava gde se nalazi šator crnog Arapina i glavni junak pesme “ Marko Kraljević ukida svadbarinu “ odlazi rasrđen i besan, na svom konju Šarcu, a pronađe crnog Arapina.

Iz daleka su ga ugledale Arapinove sluge i bili su uplašeni kada su videli koliko su rasrđeni i juak i njegov konj. Međutim, kada su rekli Arapinu šta su i koga videli, on im veli da neće takav junak udariti na njih, već da sigurno žuri da donese svadbarinu, jer je pronašao devojku za ženidbu. Arapin savetuje sluge da lepo dočekaju ovog junaka, međutim čim su ga ugledale, sluge beže. Tako Marko ulazi u Arapinov šator, u kome zatiče devojku i nevestu koje ga služe vinom. A Arapin ga poziva da mu se pridruži i pita ga zašto je došao.

Marko mu veli da je došao da plati svadbarinu i pita ga koliko beše treba dukata da da. Lukavi Arapin mu govori da on sigurno zna od pre, ali mu ipak ponavlja kolika je svadbarina. Na to mu Marko daje samo 3 dukata, umesto 34 koliko bi trebalo, pravdajući se da nema i da će mu dati kada ode po devojku, jer će gatamo dobro darovati. Na to se Arapin rasrdi i izvadi svoj buzdovan, te udari Marka. Ali, Marko se samo na to nasmejao, rekavši da je mislio da se Arapin šali, ali pošto je shvatio da se ne šali, moraće i on njemu da uzvrati. Pa Marko ivadi svoj buzdovan i “ Kako ga je lako udario, iskide mu iz ramena glavu! “

Potom Marko izađe iz šatora i poubija sve Arapinove sluge. Samo četvoricu je ostavio u životu i to da bi otišli na sve četiri strane kako bi raširili glas: Marko Kraljević ukida svadb arinu.

Pesma “ Marko Kraljević ukida svadbarinu “ se završava stihovima u kojima narod blagosilja junaka koji ih je spasio od višegoldišnjeg zuluma kome su bili izloženi.