Uzvične rečenice u srpkom jeziku
Pretpostavljam da svi to znamo, ali nikad nije loše da ponovimo. Definicija rečenice koju daje gramatika srpskog jezika glasi: Rečenica je samo jedna reč ili skup reči koji ima određeno značenje. Dalje, ono što takođe znamo o rečenici jeste da je ova izgovorena, to jest napisana misao i njom uglavnom saopštavamo svoje misli, zapažanja, osećanja.
Sve rečenice na srpskom se dele prema značenju i to na: obaveštajne, željne, zapovedne, upitne i uzvične rečenice.
Uzvične rečenice – definicija
Definicija za uzvične rečenice koju nam daje gramatika srpskog jezika glasi: Rečenice u kojima se iskazuju osećanja sa naglašenom intonacijom nazivaju se uzvične rečenice.
Bez obzira da li se ovim rečenicama iskazuju lepa ili manje lepa osećanja, ono što je karakteristično za njih jeste da se na kraju nalazi znak uzvika.
Primeri za uzvične rečenice
Primeri za uzvične rečenice su brojni, pa ćemo navesti samo neke od njih, kako bi vam bilo jasnije kako da razlikujete uzvične rečenice na srpskom:
- Pazi! Pašćeš!
- Ti si najbolja sestra na svetu!
- Jao, baš me boli ruka!
- Pobeđujemo!
- Kako dobro izgledaš u toj haljini!
Uzvične rečenice u odričnom obliku
Kao i sve druge rečenice, tako i uzvične rečenice mogu da budu u odričnom obliku.
Primeri za uzvične rečenice u odričnom obliku
Kao i za prethodne, tako i za uzvične rečenice u odričnom obliku postoje brojni primeri:
- Ne mogu da verujem da si toliko bezobrazan!
- Ma ne boli me više!
- Ne govorim ništa loše o njoj, aman!
- Nisam ga ja udario!
- Neću da te poslušam i gotovo!
