Iskrena pesma, Milan Rakić

Autor: Milan Rakić
Književni rod: lirika
Književna vrsta: ljubavna pesma

Tema dela

Osnovna tema čuvene pesme čiji je tvorac Milan Rakić bi se mogla okarakterisati kao ljubav muškarca prema ženi, iako ne govori o onoj ljubavi na kakvu smo svi manje ili više navikli. Međutim, ovo je jedna od najdubokoumnijih ljubavnih pesama, iako su mišljenja o njoj vrlo podeljena, a što će vam pojasniti analiza i interpretacija dela.

Motivi u delu

U delu “ Iskrena pesma “ prisutni su brojni motivi, a svakako je osnovni među njima motiv ljubavi. Međutim, da ne bi bilo zabune, nije reč o ljubavi kao ljubavi, već o telesnoj strasti. O tome će više govoriti analiza i interpretacija, kao i tumačenje ovog dela.
Pored osnovnog motiva, prisutan je i motiv sebičnosti, ali i motivi opisa prirode.

Analiza i interpretacija – “ Iskrena pesma „

Gotovo da je svakome prva asocijacija na pesnika Milana Rakića upravo “ Iskrena pesma „. Iako je on napisao i mnoge druge, vrlo zapažene pesme nekako se među njima uvek izdvaja baš “ Iskrena pesma „.

Analiza i interpretacija ovog dela, bez obzira ko se njom bavio i kada, uvek navodi da je “ Iskrena pesma “ ljubavna pesma. Ali, ono što često zbunjuje mnoge jeste činjenica da se u njoj ne govori o ljubavi, barem ne onoj na kakvu smo navikli. To i nije tako čudno kada se uzme u obzir da je Milan Rakić bio pripadnik pravca u književnosti poznatog kao realizam.

Moram priznati da je prilično nezgodno baviti se analizom i interpretacijom ove lektire. Osnovni razlog za to jeste što je često tumačenje ovog dela vrlo različito, jer zavisi od osobe koja se bavi njime. Naime, postoje oni koji podržavaju kazivanje Milana Rakića i njegovu potrebu da prikaže drugi vid ljubavi, dok sa druge strane često možete čuti reči osude za ovog velikog pesnika. Baš zato vam neću sugerisati svoje mišljenje i pokušaću što je moguće više da vam pojasnim ove stihove, kako bi analiza i interpretacija ovog dela budu neutralni. Ako je to uopšte moguće kada je ova, nadasve specifična pesma u pitanju.

Milan Rakić je ovoj pesmi prikazao neku drugu vrstu ljubavi, koja je svedena samo na čistu strast i fizički kontakt između dve osobe. Vrlo često se može čuti da je Milan Rakić u ovoj pesmi prikazao sebičnog čoveka, koji nipodaštava predmet svoje ljubavi. Ali to mahom govore ljudi kojima nije baš milo pesništvo Milana Rakića.

Ali, da vidimo šta veli analiza i interpretacija ovog dela… Kao što smo već rekli reč je o ljubavnoj pesmi, prema uobičajenoj klasifikaciji. Međutim, ova pesma je izuzetno zanimljiva jer govori o drugačijoj vrsti ljubavi, o onoj telesnoj i o tome šta muškarac oseća nakon izliva telesnih strasti.

“ Iskrena pesma “ je vrlo specifična i jedinstvena ljubavna pesma u srpskoj književnosti. To je prvi put da je jedan pesnik otvoreno iskazao osećanja mnogih muškaraca, iako često nailazi na osudu mnogih žena.

Prva strofa pesme je čitava spevana u, da tako kažem uobičajenom ljubavnom tonu:

O, sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

U ovoj strofi se oseća ljubav i ništa ne ukazuje na to da će se pesma razvijati u drugačijem pravcu.

Milan Rakić kazuje ženi u svojoj pesmi da mu je potrebno da ćute i on i ona, kako se ne bi narušila njihova trenutna osećanja.

Atmosfera te i takve ljubavi je prisutna do četvrte strofe, iako se i tada oseća određena doza odstupanja od ljubavi, jer čini se da pesnik zaboravlja predmet svoje ljubavi i težište radnje prebacuje na sebe. Baš zato se često može čuti da ova ljubavna pesma iznad svega govori o sebičnosti pesnika. Smatra se da je ta pesnikova sebičnost izrazito naglašena u stihovima:

Ćuti, i pusti da sad žile moje
zabrekću novim, zanosnim životom,
da zaboravim da smo tu nas dvoje
pred veličanstvom prirode…

Pesnik dalje jasno iskazuje da su njegova osećanja samo trenutna, jer će njegovo “ malaksalo telo “ da

ponovo padne u običnu čamu…

Analiza i interpretacija četvrte strofe su izuzetno bitni za tumačenje dela “ Iskrena pesma „, jer u njoj Milan Rakić iskazuje jasan stav o tome šta misli i oseća za predmet svoje ( telesne ) ljubavi:

ja ću ti, draga, opet reći tada
otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
u tom trenutku ne osećam tako.

I upravo ova strofa je ključna za tumačenje čitavog dela, a naročito je bitna kada budete pisali sastav iz srpskog jezika na temu ove pesme Milana Rakića. Jer od vašeg razumevanja ove strofe će zavisiti i tumačenje, ali i interpretacija lektire “ Iskrena pesma „.

Već sledeća, peta strofa jasno pokazuje negativna osećanja koja pesnik ima prema ženi, jer je naziva “ bedna ženo „:

I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
slušati rado ove reči lažne,
i zahvalićeš bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne.

Jasno iskazujući da mu je ta situacija već poznata od ranije.

U nastavku dela “ Iskrena pesma „, Milan Rakić ojašnjava zbog čega oseća to što oseća, a što često analiza i ljudi koji su se njom bavili vide kao negativnost, međutim vaša interpretacija i tumačenje ovog dela su ključni u ovom slučaju. Uobičajena analiza ovog dela se zasniva na mišljenju da je Milan Rakić u drugom delu pesme iskazao negativna osećanja, sebičnost i sukob između razuma i osećanja, te se smatra da zbog sebičnosti iskazuje sve te pogrdne i ružne reči prema objektu svoje ljubavi:

ti nećeš znati šta u meni biva –
da ja u tebi volim sebe sama.

I moju ljubav naspram tebe, kad me
obuzme celom silom koju ima,
i svaki živac rastrese i nadme,
i osećaji navale ko plima!

Poentu dela “ Iskrena pesma „, Milan Rakić daje u pretposlednjoj strofi, za koju često oni ljudi čija analiza ovu pesmu vidi u negativnom svetlu često vele da je najsurovija:

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Nek te srce moje blagosilja,
Al’ ne volim te, ne volim te, draga!

Ova strofa je izuzetno važna za tumačenje čitavog dela, jer su u njoj opet suprotstavljena osećanja: sa jedne strane je zahvalnost ženi za pruženo telesno zadovoljstvo, a sa druge strane je pesnik svestan da ne voli ovu ženu, barem ne na onaj, uobičajen način. Kako bi jasno stavio do znanja da ne oseća ljubav prema njoj, Milan Rakić ovde ponavlja čak dva puta “ al’ ne volim te, ne volim te „, na taj način pojačavajući svu težinu izrečenog. Pa onda, iznenada, čini se kao da želi da ublaži ove surove reči, on dodaje “ draga „. Mada, uobičajena analiza i interpretacija ovog dela vele da je to “ draga “ upotrebljeno ipak u ironičnom smislu. Pa zato, ne želeći da vam sugerišem ništa, prepuštam vam tumačenje ovih stihova, kako bi i njihova interpretacija bila sasvim vaša.

Poslednja strofa dela “ Iskrena pesma “ je nalik prvoj strofi, jer se u njoj, doduše na malo drugačiji način iskazuje opet potreba za ćutanjem i mirom, pa analiza ovu strofu naziva lažnim krajem, jer se ona naizgled ničim ne nastavlja na prethodnu strofu:
I zato ću ti uvek reći: ćuti,
ostavi dušu nek spokojno sniva,
dok kraj nas lišće na drveću žuti
i tama pada vrh zaspalih njiva.

Tumačenje dela

Kao što sam već rekla, delo “ Iskrena pesma “ je jedno od najnezahvalnijih za tumačenje, jer može i jeste shvaćeno na više načina.

Da bi vaš sastav iz srpskog jezika bio dobro urađen kada budete obrađivali ovo delo, vrlo je važno kakva će biti vaša interpretacija, to jest kako ćete ga vi, lično shvatiti. Analiza i prepričano delo vam mogu pomoći u tome, ali ni u kom slučaju ne treba da vas navode da shvatate delo na ovaj ili na onaj način. Apsolutno od vas i vaših razmišljanja i osećaja zavisi kakvo će biti tumačenje ovog dela i njegova interpretacija. I zato se nemojte stideti da iskažete svoje mišnjenje kada budete pisali sastav na temu dela “ Iskrena pesma „. Jer, jedno je šta kaže analiza i interpretacija koju je radio neko pre vas, a sasvim je drugo kako vi shvatate ovo delo. Bez želje da vam sugerišem tumačenje, jednostavno ću navesti kakva tumačenja ovog dela postoje.

Najzastupljenije je tumačenje da je Milan Rakić u stihovima dela “ Iskrena pesma “ prikazao telsnu ljubav, punu strasti i osećanja sebičnosti jednog muškarca nakon nje. Reč je o muškarcu koji nema osećanje ljubavi prema ženi sa kojom je doživeo telesnu ljubav, pa zato i ne čudi naslov pesme. “ Iskrena pesma “ jeste to, iskrena. Ona govori o drugoj vrsti ljubavi, onoj telesnoj.

Međutim, postoji i malo drugačije tumačenje. Osobe, a naročito pripadnice ženskog pola, čini se teško shvataju da je moguće prema nekome osećati strast, ali ne i ljubav. Zato je veliki broj takozvanih feministkinja, to jest žena koje se bore za određena prava svih pripadnica ženskog pola, vrlo često spremno da osudi ove stihove. To je, naravno samo tumačenje iz njihovog ugla i mi ga ovom prilikom nećemo objašnjavati, već samo napominjemo da postoji i takvo tumačenje.

Sasvim je jasno da je Milan Rakić istkao u stihovima svog dela priču o potpuno drugačijoj ljubavi od one koju mi zamišljamo. Zapravo, on je prvi, ako ne i jedini progovorio o onome što znamo da mnogi ljudi doživljavaju i doživljavaće. Zato je vrlo bitno vaše mišljenje o ovoj tematici, jer će od toga zavisiti i vaše tumačenje i vaša interpretacija, a samim tim i ono o čemu ćete pisati sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira “ Iskrena pesma „.

Prepričano delo “ Iskrena pesma „

Mada nije baš jednostavno prikazati prepričano delo “ Iskrena pesma „, pokušaćemo da vam malo pomognemo. Uz prepričano delo svakako će vam biti od koristi i analiza, interpretacija i tumačenje dela, kako biste napisali što bolji sastav iz srpskog jezika.

U prvoj strofi pesme Milan Rakić se obraća ženi i veli joj da ne govori ništa, kako nijedna njena reč ne bi pomutila njegove jake osećaje. Sledeća strofa nastavlja u istom ritmu. Zatim pesnik govori da kada utihnu svi njegovi osećaji, reći će joj da je voli, iako ne misli tako. A pesnik i sam zna da će ona, kao i uvek poverovati u te njegove reči.

Pesnik je zagledan u “ vrh beskrajnih njiva “ i veli da on, zapravo voli samog sebe, a ne ženu sa kojom deli telesnu strast. On nju, ipak blagosilja za trenutak koji mu pruža i u kome uživa celo njegovo telo, ali istovremeno veli da je ne voli.

Kraj pesme obeležava strofa nalik prvoj, jer Milan Rakić u njoj opet govori da će uvek ženi reći da ćuti, kako ne bi remetila trenutak njegovog spokoja, istovremeno opisujući prirodu koja vene, dok “ tama pada vrh zaspalih njiva „.