Koreni, Dobrica Ćosic

Autor: Dobrica Ćosić
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Tema lektire

Moglo bi se reći da je tema romana “ Koreni “ prikaz jedne porodice i njenog očiglednog propadanja. Ali, treba imati na umu da je to tema u užem smislu.
Sa druge strane je prikaz Srbije tokom 90. veka, u kojoj vlada nesloga, pohlepa i koja se polako uništava baš zbog tih unutrašnjih previranja.
Tako bi tema mogla biti okarakterisana na dva nivoa: užem i širem, to jest globalnom nivou.

Mesto i vreme radnje

Radnja romana “ Koreni “ je smeštena u srpsko selo, tokom 19. veka.

Analiza i interpretacija romana “ Koreni „

Osnovna tema za roman “ Koreni “ je uzeta iz stvarnog života Srbije 19. veka. Iako je na prvi pogled tema jednostavna, jer je prikazana istorija jedne porodice, ovaj roman je zapravo mnogo kompleksniji i slojevitiji. Dobrica Ćosić je maestralno uspeo da da sliku propadanja Srbije.

Književna vrsta ovog dela jeste roman, ali je reč o takozvanom psihološkom romanu, mada u pojedinim slučajevima analiza veli da je u pitanju socijalno – psihološki roman.

Roman “ Koreni “ je drugi roman ovog autora, ali je prvi roman u ciklusu, da tako kažemo porodičnih romana čiji je autor Dobrica Ćosić. Pored romana “ Koreni „, ovom ciklusu pripadaju i: “ Deobe „, “ Vreme smrti „, “ Vreme zla “ i “ Vreme vlasti „.

Analiza i interpretacija ovog romana izdvajaju u njegovoj slojevitosti brojne motive, među kojima se posebno ističu sledeći: motiv srpskog seljaka i seljačkog društva tog doba protkan radikalskim idejama, ali i prikazom domaćih despota i njihove moći, motiv gašenja loze, to jest nestanka jedne porodice, motiv želje za materinstvom, motiv evropeizacije srpskih intelektualaca, motiv “ suvišnog čoveka “ i mnogi drugi motivi.

Za razumevanje ovog dela važno je poznavati i istorijske prilike toga doba: na početku 19. veka je prisutna želja za osvetom turskim osvajačima, a kraj ovog veka je obeležen apsolutizmom i tiranijom same države nad nedužnim, ali i nezadovoljnim seljacima. Sve to je Dobrica Ćosić maestralno utkao u svoj roman “ Koreni „.

Roman “ Koreni “ prikazuje tri generacije ljudi. Na prvom mestu su ljudi koji su nakon Prvog srpskog ustanka sami stvarali svoja imanja i borili se za bolje uslove života kako su znali i umeli. Sledeća generacija su njihovi naslednici, među kojima je prisutno raslojavanje, pa se pojavljuju oni bogatiji i oni koji ih služe. I treća generaija su oni koji početkom 20. veka pokušavaju da se uzdignu iznad situacije u kojoj su se našli, da pobede mrtvilo koje je nastalo kao posledica despotske vladavine u zemlji.

Da bi prikazao sve ove tipove ljudi, Dobrica Ćosić je koristio pripadnike jedne porodice, porodice Katić. Predstavnik prve generacije je Luka Došljak. A uz njega su tu i njegova supruga, po imenu Kata, njen prvi muž Vasilije, roditelji starca Nikole i roditelji Steve Čađevića. Narednu generaciju predstavljavljaju: starac Nikola, Steva Čađević, Aćim Katić i profesor Andra, dok su predstavnici treće generacije sinovi Aćima Katića, Vukašin i Đorđe, Vukašinova supruga Simka i Tola Dačić, njihov sluga.

Nosilac radnje romana svakako je Aćim Katić, koji nosi svoju ličnu tragediju, svoj pečat nepripadanja lozi Katića koji ga prati čitavog života. A nadao se da će makar njegovi sinovi uspeti da speru tu tugu koju nosi čitavog života i koju nažalost prenosi na sve oko sebe, pa i na najdraže. Aćim Katić to čini nesvesno, ali se njegova tuga oseća gotovo na svakoj stranici romana “ Koreni „.

Aćim doživljava i duševni i emotivni slom prvo kada sazna da njegov omiljeni sin, Vukašin želi da oženi ćerku njegovog političkog protivnika i u tom trenutku ga se odriče. Sa druge strane, njegov drugi sin ne može da dobije potomke. I to je ono što polako ubija ovog čoveka, pa on postaje potpuno izgubljen u svom životu. U liku Aćima Katića, Dobrica Ćosić koristi takozvani “ motiv suvišnog čoveka „, jer se on od malena oseća kao da ne pripada porodici čije prezime nosi.

Zato je pokušao da se bori, na njemu svojstven način, da predvodi svoj narod, pokušavajući tako da se izbori za svoje mesto u porodici i društvu. Ali, ono što je sanjao celog života potpuno se ruši u trenutku kada mu njegov omiljeni sin, Vukašin saopštava da će se oženiti ćerkom njegovog političkog protivnika. Uz to, Aćim Katić je svestan da je za to što njegov sin nema potomke kriv njegov sin, a ne snaja. Ali, ne želi to da prizna. Zato, gotovo prećutno prelazi preko rođenja malog Adama, iako u dubini duše zna da ne pripada lozi Katića.

Aćim u svom unuku vidi spas i smatra ga sličnim sebi, jer ni on nije pripadao krvi porodice Katić. Njegovo lično stradanje na taj način predstavlja stradanje čitave njegove porodice. Iako izgubljen i utučen na svim poljima, glavni junak romana “ Koreni “ ne čini ništa da spase ni sebe ni ostale članove svoje porodice, jer smatra da će na taj način izneveriti sva svoja uverenja koja je pažljivo gradio godinama.

Dobrica Ćosić je slojevitost romana “ Koreni “ uspeo da postigne na više načina, a na prvom mestu suprostavljanjem likova. Gotovo svi likovi imaju svog parnjaka, to jest suprotnost. Najbolji primer za ovo su dva brata, Đorđe i Vukašin, ali i Đorđe i njegov sluga, Tola Dačić.

Đorđe je prikazan kao tradicionalan srpski seljak, koji je mudrim poslovanjem i napornim radom uspeo da se obogati, dok je Vukašin prikazan kao čovek koji se obrazovao u Evropi i koji se okreće novim shvatanjima, pokušavajući da zaboravi ono odakle je potekao.

Motiv želje jedne žene da postane majka je prisutan u liku Simke, Aćimove snaje koja preduzima najradikalniji mogući potez, želeći da očuva porodicu. Ona se podaje slugi, Toli Dačiću.

Rođenjem Adama, koji nije njihove krvi, Dobrica Ćosić je simbolično prikazao prelazak Srbije iz starog doba u novo, kao što njegovo rođenje simbolično briše sve ono što je bilo loše u porodici Aćima Katića.

Likovi u romanu “ Koreni „

U romanu “ Koreni „, Dobrica Ćosić se posebno posvetio karakterizaciji likova, jer su njihovi karakteri poslužili za gradnju vrlo kompleksne kompozicije ovog romana. Likovi u romanu kojima se bavi analiza i interpretacija ovog dela su: Aćim Katić, Đorđe Katić, Vukašin Katić i Simka Katić.

Aćim Katić je pravi srpski domaćin, gazda, vrlo sposoban čovek na prvom mestu. On je, na neki način i vođa svog naroda, radikalski predstavnik. Ovaj polupismeni čovek je želeo da stvori bolje uslove za život svojim potomcima, i gotovo svakodnevno se suočavao sa raznim problemima koji su mučili sve srpske seljake toga doba, bez obzira koliko su novca imali.

On je u sebi nosio kompleks “ suvišnog čoveka „, osećaj da ne pripada porodici koja ga je odgajila i čije prezime nosi, pa ipak analiza i interpretacija romana “ Koreni „, kojom su se bavili mnogi učeniji ljudi pre nas, smatra da Aćim Katić ovaj komples stvara sam i da je upravo to ono što izaziva prvo njegovu ličnu tragediju kao oca, zatim tragediju cele njegove porodice, a u globalnom smislu i tragediju čitave zemlje i nacije. Sve ono što je želeo i pokušavao da izgradi tokom čitavog svog života ruši se u trenutku kada mu njegov omiljeni sin saopštava da će oženiti ćerku njegovog političkog protivnika.

Na sve to, dodaje se i nemogućnost drugog sina da dobije potomstvo. Svi ti događaji lome ovog, nekada jakog i moćnog čoveka, a tračak nade se javlja u trenutku kada njegova snaja saopštava da je trudna. iako Aćim Katić zna i oseća da dete nije njegove krvi, on je itekako dobro svestan da je to dete upravo ono što može spasiti njegovu porodicu od potpunog nestanka i propadanja.

Na prvi pogled čitalac oseća Aćimovu ljubav prema sinovima, pa zato možda malo iznenađuje njegova izričitost kada mu Đorđe saopštava za ženidbu i to što ponos i svoje principe stavlja iznad ljubavi prema svom sinu. Međutim, njegova ljubav je krajnje sebična, jer nije mogao da pronađe načina da svom sinu oprosti. A kad malo bolje razmislimo, šta treba da mu oprosti i da li je uopšte bitno čiju je ćerku oženio?

Često se za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje roman “ Koreni “ kao tema uzima upravo karakterizacija likova i to najčešće lik Aćima Katića. Zato je vrlo važno da vam bude jasno kako je Dobrica Ćosić gradio lik ovog srpskog seljaka.
Đorđe Katić je, posmatrajući iz današnje perspektive, uspešan čovek u društvu. Svojim radom je stekao bogatsvo, ali ono što njega tišti i zbog čega je počeo da se opija jeste to što ne može da ima dece. Đorđe je svestan da je otac naklonjeniji njegovom bratu i to ga čini vrlo tužnim, pa i nesrećnim, međutim mnogo ga više brine to što ne može da ima potomke i time obezbedi nastavak loze Katića, čemu teži njegov otac, a i on sam. Zato Đorđe beži u alkohol i opijanje i u jednom od trenutaka pijanstva on svoj bes iskaljuje na apsolutno nedužnom biću, svojoj ženi Simki.

Iako zdrava i jedra, Simka nema potomstvo, a za to je krivac njen muž, Đorđe Katić. Simku je Aćim odabrao za snaju baš zbog njenog zdravlja, nadajući se da će ona moći da obezbedi nastavak njegove loze, iako je bila iz siromašne porodice. Nemajući kud, a u želji da pokuša da spasi svoju porodicu, Simka se podaje slugi, Toli Dačiću, kao što se nekada Aćimo majka podala svom slugi, sa kojim ostaje trudna. Dobrica Ćosić je maestralno prikazao njenu unutrašnju borbu i nedoumicu da li da to uradi ili ne.

Vukašin Katić je obrazovanje sticao u Francuskoj, a odande se vratio sa modernim, evropskim shvatanjima i učenjima, On je predstavnik nove misli i novog doba u životu Srba i Srbije. I on, kao i ostali likovi romana “ Koreni “ ima svoju unutrašnju borbu i preispitivanja. Iako prkosi ocu, ni on nije srećan.

Prepričano delo “ Koreni „, Dobrica Ćosić

Možda ne želite ovo da čujete, ali roman “ Koreni “ je jedna od onih lektira koje apsolutno treba pročitati. Znam da vam se možda neće dopasti ta ideja, ali moram priznati da je ovo jedna od onih knjiga kojih se i danas rado sećam, iako sam je čitala pre mnogo godina.

Ono što je važno za vaš sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje ovaj roman, sigurno je njegova analiza i interpretacija, kao i likovi i analiza likova, a prepričano delo će vam samo malo olakšati razumevanje dela. Pa možda vas sve to i navede da ipak pročitate ovaj roman.

Dobrica Ćosić već na samom početku romana “ Koreni “ jasno postavlja sve likove na svoje mesto, tako da čitalac ima vrlo preciznu sliku svih odnosa. Na početku romana dat je opis porodice u kojoj je živeo Aćim Katić, njegove majke, majčinog prvog muža, Aćimovog oca i toga kako je Aćim rođen.

Aćim Katić je od početka osećao i bio svestan da ne pripada prodici Katić i taj osećaj ga će ga progoniti do kraja života. Nadao se da će uspeti da omogući svojim sinovima, Đorđu i Vukašinu bolju i srećniju budućnost. Đorđa je poslao na studije u Pariz, a Vukašin je uspeo da se obogati svojim radom. I delovalo je da će sve ići svojim tokom…

Aćim bira Simku, devojku iz siromašne porodice za svog sina, nadajući se da će njena mladost i zdravlje omogućiti nastavak loze Katića.

Đorđa je poslao na školovanje u Pariz. Međutim, po njegovom povratku. Aćim Katić doživljava prvo veliko razočarenje: Đorđe mu saopštava da će oženiti devojku, koja je ćerka njegovog političkog protivnika. Aćim ga se odriče.

Sa druge strane, Vukašin je nesrećen jer ne može da ima decu sa Simkom. Iako potajno misli da je on krivac za to, svoj bes iskaljuje na nedužnoj ženi.

Nemajući kud, Simka odlučuje da pokuša da zatrudni sa slugom i uspeva u tom naumu. rađa se mali Adam, koji predstavlja nastavak loze Katića. Mada i Aćim i Vukašin potajno znaju da on nije njihove krvi, prećutno ga prihvataju, a naročito nakon što umire Simka, kada je dečak bio star svega pet godina.

Najbolji citati u romanu “ Koreni „

Citati koje smo odabrali iz romana “ Koreni “ će vam, verujem dopuniti već prepričano delo i učiniti da vam i analiza i interpretacija ovog romana budu jasniji. Verujem da će vam nakon svega pročitanog biti jednostavnije da napišete dobar sastav iz srpskog jezika kada budete obrađivali roman “ Koreni „, Dobrica Ćosić.

• “ Vi niste ljudi, vi ste slepci, ovce. Što ste se zbili u gomilu? Tako će vas lako nanizati, sve će vas izbušiti, samo jedno đule… „
• “ Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. „
• “ Đorđe je dobro zano priču koja još traje u Prerovu u razgovorima najstarijih. Kada se Kata vratila s groblja, naredila je luki: “ Da obučeš čiste gaće i da dođeš u moju postelju. Od večeras ćeš kod mene da spavaš. “ Iste godine rodila je Aćima. A Luka je umro s perčinom. „
• “ Na krevetu pored Adama, koji spava, sedi Đorđe, glavu naslonio na dasku kreveta i drema. Aćim priđe. U senci se vidi dečakovo lice, omršavelo i izmučeno. Dugo stoji, pa prisloni lice uz Adamov vrat. Čuje kako malo srce kuca. Udiše miris mlade kože i plače. Nisu hteli da me ubiju. Niko me se više ne plaši. Ali ti ćeš da porasteš. Još jedino tebe imam, iako nisi moj. Nisi moja krv, ali prezime imaš moje. To je malo. To je mnogo. Naučiću te da ih mrziš. „
• “ Ko ne steče u buni i špekulaciji a nešto mu se hoće, ide u činovnike… „
• “ Ideje su za kulturne narode, a ovde, u ovoj seljačiji, one su suvišne i fatalne. „
• “ Iako su me godine pregazile, ja ti krenuh u Milanove ratove, jer se u vojsci i bez motike jede hleb. Tada mi zadenuše dve medalje. Rekoše, za junaštvo. „
• “ Čovek nije ni mrav ni ptica. Čovek hoće bar onoliko koliko si bubama dao: da se množi toliko da nikad ne može da ugine. A Srbijica je livada koju reka plavi kad god zacveta. „