„Na liparu“: „Veče“ i „Ponoć“ – Djura Jakšić

Autor: Đura Jakšić
Književni rod: lirika
Književna vrsta: elegija

Analiza i interpretacija pesme

Analiza i interpretacja pesme “ Na liparu “ se gotovo uvek posmatraju uz druge dve pesme, za koje se smatra da su povezane, a to su pesme “ Veče “ i “ Ponoć „. Zapravo, veruje se da je pesma “ Ponoć “ nastavak pesme “ Na liparu „, a potom sledi i pesma “ Veče „.

Ono što povezuje ove tri pesme jeste osnov poetike Đure Jakšića. On je ostao upamćen kao pesnik stardalnik, ukelti pesnik, koji je bio u sukobu sa sobom i svetom oko sebe. Razlog za taj sukob treba, svakako tražiti u biografiji jednog od najvećih pesnika srpskog romantizma. Za bolje razumevanje pesme “ Na liparu “ : “ Veče “ i “ Ponoć „, a samim tim i da biste napisali što bolji sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala ova lektira vrlo je važno da znate, makar osnovne podatke iz Jakšićeve biografije, pa će vam biti mnogo jasnija i njegova poetika.

Rođen je u svešteničkoj, banatskoj porodici. Roditelji su želeli da Đura Jakđić postane sveštenik ili trgovac, ali on nije želeo da odustane od svojih umetničkih sklonosti i to na prvom mestu slikarstva, a kasnije i književnosti. Po završetku trgovačke škole i nižih razreda gimnazije, Đura Jakšić se obreo u Segedinu, gde je počeo da uči slikarstvo. Usled revolucije koja je u to doba buknula u Pešti, Đura napušta školovanje i vraća se u Banat, tačnije i Bečkerek gde nastavlja da uči slikarstvo.

Po završetku revolucije, nastavlja studije slikarstva u Beču, gde se susreće sa dvojicom velikih srpskih pesnika, Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem, te u to doba objavljuje i prve književne radove. Nažalost, kao i svi pesnici toga doba i Đura Jakšić je živeo u vrlo teškim materijalnim uslovima, zbog čega se opet vraća u svoje rodno mesto. Potom odlazi u Minhen na dve godine, kako bi nastavio da uči slikarstvo, te se vraća u Kikindu u kojoj se i nastanjuje i boravi skoro deset godina. Potom odlazi u Novi Sad, pa u rodno mesto, da bi 1857. godine prešao na teritoriju Srbije, gde ostaje do kraja života.

Nije Đura Jakšić ni u Srbiji živeo bolje – često je menjao službu, te je radio kao seoski učitelj, kao učitelj crtanja u gimnaziji, pišući pesme i baveći se slikarstvom.
Uz sve navedeno, ne treba zaboraviti da su umetnici tada živeli boemskim životom, pa tako i Đura Jakšić. I veći deo života je proveo u nemaštini. Upravo iz svih tih razloga njegova poetika je obojena setnim osećanjima, rezigniranošću, razočarenjem, a oseća se i bes prema vlasti, a poznate je i bes vlasti prema njegovim britkim rečima. Đura Jakšić je bio razočaran u ljude, ali i u život uopšte, a jedinu utehu koju je imao bili su njegova dela, književna i slikarska.

Često se može pročitati da je Đura Jakšić važio za dobroćudnog muža i oca, koji je bio izuzetno nežan, ali kada bi zapadao u svoja loša raspoloženja, znao je da pokaže potpuno drugačije ponašanje. Umro je od tuberkuloze 16. novembra 1878. godine, u Beogradu.

Sada kada su vam poznate sve ove činjenice iz života ovog velikog srpskog pesnika, sasvim su razumljivi i njegovi stihovi, a samim tim i mnogo jasniji za analizu i interpretaciju.

Pesma “ Na liparu “ je možda i najsvetlija među ove tri: “ Na liparu “ : “ Veče “ i “ Ponoć „. Poznato je da ju je Đura Jakšić napisao dok je službovao u selu nadomak Jagodine, 1867. godine. Smatra se da naziv pesme potiče od lipa, kojima je škola u tom selu bila okružena.

U pesmi “ Na liparu “ se Đura Jakšić obraća slavujima, za razliku od pesme “ Ponoć „, koja je posvećena senima njegove preminule majke.

Vrlo je važno za analizu i interpretaciju dela znati da među pesmama “ Na liparu “ : “ Veče “ i “ Ponoć “ nema hronološkog reda, uzevši u obzir da je pesma “ Ponoć “ nastala pre svih, ali postoji snažna nit koja ih povezuje, a to su na prvom mestu pesnikova osećanja rezigniranosti i razočarenja životom i ljudima. Dok u pesmi “ Ponoć “ preovlađuju samo mračna osećanja, pesma “ Na liparu “ ima i pozitivnih osećanja, koja su prisutna u komentarima slavuja. Mada i u rečima lirskog subjekta postoje trenuci u kojima se osećaju lepa osećanja, te želja za bliskošću i toplinom kada se obraća slavujima nazivajući ih: siročići mali, moje tice lepe, jedini drugari, moje tice male, jadni sirotani.

Osnovna tema ove elegije svakako je nezadovoljstvo lirskog subjekta, i svetom oko sebe, ali i samim sobom. Ovo osećanje nezadovoljstva lirski subjekat, odnosno pesnik lično pokušava da podeli sa pticama, jer jedino u slavujima vidi svoje prijatelje.

Đura Jakšić se sa velikom pažnjom i ljubavlju obraća slavujima, te pesma “ Na liparu “ i počinje direktnim obraćanjem pticama:

Jeste li mi rod, siročići mali?
Il’ su i vas, možda, jadi otrovali?
Ili vas je, slabe, progonio svet –
Pa dođoste samo, da, kad ljude znamo,
Da se i mi malo bolje upoznamo,
U dvopevu tužnom pevajući svet? …

Analiza i interpretacija pesme “ Na liparu “ vrlo često vele da je Đura Jakšić zapravo iskoristio motiv razgovora sa pticama u prenesenom značenju, te da su slavuji zapravo njegove pesme. Opravdanje za ovakvo tumačenje se nalazi u završnim stihovima prve strofe.

Đura Jakšić je sa razlogom odabrao dva glasa, glas lirskog subjekta i glas slavuja. To mu je dalo mogućnost da prikaže dva različita mišljenja, dva različita viđenja života. Sa jedne strane je glas lirskog subjekta, koji je mahom negativan, rezigniran, razočaran životom, sporog, tužnog ritma. Sa druge strane je veseo glas slavuja, koji pokušavaju da pesniku vrate veru u život i ljude. Čak se razlikuje i vrsta strofe jednog i drugog toka. Reči koje izgovara lirski subjekt su dati u elegičnom, setnom tonu, a stihovi su uglavnom dvanaesterci i jedanaesterci. Dok je pesma slavuja data u ditirambu, koga karakteriše dinamika i veseo ton, a stihovi su četverci i peterci, uglavnom. Pesnikova elegična osećanja su data u sekstinama, strofama sa šest stihova, dok su reči slavuja date u oktavama, čime je još jednom Đura Jakšić pokazao svoje pesničko umeće, vešto uklopivši ove dve potpuno različite vrste stihova.

Pesma “ Na liparu “ : “ Veče “ i “ Ponoć “ je svojevrsna pesnikova ispovest i sasvim jasno pokazuje kakvoj je poetici težio. Analiza i interpretacija Jakšićevog pesništva smatraju da je Đura Jakšić bio pesnik pesimizma sa valjanim razlogom. Ne treba zaboraviti reči čuvene Isidore Sekulić : “ Jednoga dana je Đura Jakšić prestao ćutati, dohvatio pero i stao glasno davati izraza mislima i jadu svome. Jad je bio zbog nesklada darovitosti i društvenog oblika u kojem darovitost egzistira; i zbog nemanja i neznanja strategije kojom se društvo pokorava; i zbog nečovečne tuposti ljudi koji ne znaju šta treba prihvatiti i kako se šta prihvata. Do kraja života je on ostao ne samo puki, nego svega željni siromašak; do kraja ostao nedovršeno obrazovan slikar: do kraja ostao samouk u širokoj i teškoj oblasti književnosti. “

Stilske figure i motivi u pesmi

Pesma “ Na liparu “ sadrži brojne stilske figure, a na prvom mestu je stilska figura poznata kao apostrofa, u kojoj se lirski subjekt obraća slavujima. Tu su, zatim i stilske figure: metafora, onomatopeja,a prisutan je i stih bez veznika, poznat kao asindent, koji je pesniku poslužio da pojača dinamiku kazivanja.
Motivi u pesmi “ Na liparu “ su, takođe brojni, zato ćemo izdvojiti samo neke od njih. Na prvom mestu je motiv razočaranosti životom, koji je prisutan već u prvoj strofi:

Il’ su i vas, možda, jadi otrovali?

Ali, već u drugoj strofi su prisutni motivi ljubavi, jer slavuji vide dobro u pesniku, govoreći:

Mi smo male,
Al’ smo znale
Da nas neće
Niko hteti,
Niko smeti
Tako voleti,
Kao ti…
– Ćiju ći!

Potom slede motivi i želja za prisnošću, u kojima se odeća koliko lirski subjekt zapravo žudi za pripadnošću nekome, pa se zato i obraća slavujima.

Prepričano delo “ Na liparu „: “ Veče “ i “ Ponoć „

Za dobar sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje pesma “ Na liparu “ : “ Veče “ i “ Ponoć „, Đura Jakšić vrlo je važno i prepričano delo, jer će vam to pomoći da bolje razumete ove stihove. Iako se pesma vrlo lako i brzo čita, često se školarci susreću sa problemom ne tako lakog razumevanja ovih stihova. Poglavlje analiza i interpretacija će vam svakako tu biti od velike pomoći, a uz prepričano delo ćete imati kompletnu sliku.

Pesma “ Na liparu “ počinje direktnim obraćanjem lirskog subjekta slavujima, pitajući ih da li su oni njegov rod ili su možda i oni očajni, jer su ih “ jadi otrovali „.
Već u sledećoj strofi, slavuji odgovaraju da iako su ptičice male, one su znale da ih niko neće voleti kao pesnik.

Međutim, lirski subjekat nastavlja u sličnom tonu, ali se oseća da su mu reči za nijansu nežnije nego u prvoj strofi:

moje tice lepe, jedini drugari,
U novome stanu poznanici stari,
Srce vam je dobro, pesma vam je med…

Ali odmah zatim nastavlja sa opisom svom srca koje je povređeno, jer su ga:

Ledenom su zlobom razbijali ljudi,
Pa se, mesto srca, uhvatio led.

Međutim, slavuji ga teše, veleći mu da dolaze kod njega, kako bi otopile led sa njegovog srca.

Ipak, pesnik se ne da tako lako ubediti, iako se led sa njegovog srca polako topi, te on govori:

Prošli su me davno moji lepi dani,
Uvelo je cveće, odbeg’o je maj!
A na duši osta, k’o skrhana biljka,
Il k’o tužan miris uvelog bosiljka,
Jedna teška rana, težak uzdisaj.