Otac Gavrilo – biografija, citati i besede

Otac Gavrilo – biografija

Zanimljivo je da je i Otac Gavrilo Vučković u manastir Lepavinu došao iz svetogorskog manastira Hilandar, upravo kao i njegov osnivač, monah Jefrem Vukodabović. Kako vele i vernici, ali i crkveni velikodostojnici, Otac Gavrilo Vučković vraća prvobitni sjaj ovom srpskom manastiru i predstavlja pravi oslonac za život i očuvanje vere i tradicije tamošnjih Srba.

Otac Gavrilo Vučković je rodom iz Srbije, iz sela Duboka, nadomak Kučeva. Rođen je kao Bora Vučković, a prvobitno je boravio u manastiru Tuman, zatim Rajkovac, da bi u manastiru Preobreženje posećivao i monašku školu. Potom boravi u Pećkoj patrijaršiji, pa u Visokim Dečanima, te odlazi u manastir Hilandar u kome boravi dugi niz godina.

Po povratku iz Hilandara, kratko boravi u risanskom manastiru Banja, a potom tri meseca u Boki Kotorskoj.

Od 17. avgusta 1984. godine Otac Gavrilo Vučković se nalazi na čelu manastira Lepavine. Deset godina kasnije, Otac Gavrilo Vučković dobija čin arhimandrita.

Ovaj srpski duhovnik je poznat po svojim besedama, duhovnim pričama i poukama, koje zahvaljujući globalnoj mreži danas može da čuje svako koga to zanima, bez obzira da li je bio u manastiru ili ne. Međutim, ljudi koji su imali sreću da upoznaju i slušaju ovog čoveka su sigurni da je potpuno drugačije slušati ga uživo i gledati snimak ili čitati njegove izjave. To, naravno ne znači da vam čak i besede Oca Gavrila neće biti od koristi u mnogim životnim situacijama.

Manastir Lepavina

Na teritoriji susedne nam Hrvatske se nalazi jedan od retkih manastira Srpske Pravoslavne Crkve. Da biste stigli do manastira Lepavina, koji po teritoriji pripada opštini Sokolovac, a po jurisdikciji županiji Koprivničko – križevačkoj, možete ići iz pravca Zagreba, Varaždina ili Virovitice. A za one koji žele da posete ovaj manastir i upoznaju oca Gavrila Vučkovića, a dolaze iz Srbije ili Republike Srpske, postoje tri puta. Prvi je preko Zagreba i Vrbovca, drugi preko Pakraca i Bjelovara i treći autoputem do Ivanić Grada. Bilo koji od puteva da izaberete, lako ćete se snaći i sigurno ćete biti oduševljeni i samim manastirom, ali i prirodom koja ga okružuje.

Postoje zabeleženi podaci da je prvobitni manastir Lepavina podignut još polovinom 16. veka. Koliko je poznato taj manastir je osnovao izvesni monah Jefrem Vukodabović, poreklom iz Bosne i Hercegovine, koji je bio jedan od tadašnjih hilandarskih monaha. U to doba je monah Jefrem bežao od Turaka i skrasio se na mestu gde je danas manastir Lepavina. Ubrzo za njim dođoše i neki njegovi sunarodnici, koji su takođe bežali pred Turcima. Ubrzo su shvatili da im je neophodna bogomolja, pa su i kaluđeri i narod počeli da pripremaju teren za gradnju crkve. Podigli su neveliku crkvu od drveta i proglasili je manastirom.

Nažalost i Turci su čuli za to, pa nakon svega par godina, a koliko je zabeleženo 1557. godine zapališe crkvu. Od šestorice monaha koje su zatekli u manastiru, čak četvoricu ubiše, a dvojicu zarobiše.

Ali tamošnji živalj nije odustajao od ideje, pa pred kraj 16. veka na isto mesto dolazi još jedan hilandarski monah, po imenu Grigorije, a sa njim dolaze i dva monaha iz manastira Mileševa, te počinju rad na obnovi manastira Lepavina. Kako je to bilo loše vreme i za politiku i za življenje uopšte, manastir je sporo obnavljan. Ali zato, 1635. godine dolazi arhimandrit Visarion i tada počinje gradnja manastira, onako kako bi trebalo. I mada ni tada nije bilo naročito jednostavno i lako izvesti ovako veliki poduhvat, manastir Lepavina je zvanično izgrađen 1642. godine, a ubrzo manastir dobija pravo vlasništva nad svim posedima koje je dobio na poklon od lokalnih meštana iz sela Branjska i Sesvečani, a sve zahvaljujući prvenstveno dozvoli barona Ivana Galera. Nakon njega su isto učinili i mnogi drugi velikaši toga doba.

Manastir Lepavina je izuzetno značajan za Srpsku Pravoslavnu Crkvu, ali i srpski živalj na tlu Hrvatske, kako u prošlosti, tako i danas. Neretko je bila nemi svedok pokušaja pokatoličenja i unijaćenja, ali je istrajavala i služila kao pravi stub i oslonac tamošnjem pravoslavnom življu.

Takva je bila nekada, takva je i danas, iako je pravoslavni živalj u manjini, on i dalje ima svoje uporište i svoj, prvenstveno duhovni oslonac.

Na zvaničnom sajtu manastira Lepavina je naveden i vrlo zanimljiv podatak, a to je da je srpski patrijar Arsenije III Čarnojević, krajem 17. veka boravio u ovom manastiru, koji je smatran i tada, ali i danas “ duhovnim centrom Srba u Varaždinskom generalatu „. Nedugo zatim su upravo ti Srbi dobili episkopa, ali svog, pravoslavnog i njegovo sedište je bilo manastir Lepavina. Iako je ubrzo promenjeno sedište pravoslavno episkopa, ali iz isključivo geografskih razloga, sasvim je jasno koliko je manastir Lepavina igrao važnu ulogu u životu tamošnjih Srba.

Manastir Lepavina glavnu crkvu dobija polovinom 18. veka.

Ono što mnoge pravoslavne vernike zanima, kada je u pitanju manastir Lepavina je na prvom mestu jedna ikona, a na drugom mestu jedan čovek. Ikona je Presvete Bogorodice Lepavinske, za koju se veruje da je čudotvorna. Iako se ne zna se ko ju je načinio, ali se pretpostavlja da se to zbilo početkom 16. veka, ova ikona se smatra čudotvornom, jer su se pred Njom dogodila mnoga čuda, o čemu postoje brojna pisana svedočanstva i to na pomenutom sajtu, prvenstveno.

A čovek koji je vezan za ovaj manastir i vrlo je važan kako za pravoslavne vernike, tako i za crkvu jeste Otac Gavrilo Vučković.

Kontakt

Na zvaničnom sajtu manastira Lepavina je navedena e – mail adresa na kojoj se možete obratiti ocu Gavrilu i to: vgavrilo@gmailcom i [email protected], kao i kontakt putem programa “ Skype „.

Duhovni razgovori, duhovne pouke i besede

Otac Gavrilo Vučković govori svojim vernicima o svim temama, kao pravi duhovnik. I sve ono što ih tišti i muči mogu da podele sa ovim velikim čovekom. Tako Otac Gavrilo Vučković govori i o crnoj magiji, i o pušenju, i o takozvanim poslednjim vremenima. Neke od njegovih pouka ćemo navesti u ovom tekstu, kao citate, jer su citati mnogo bolji, nego da pokušavamo da vam prepričamo duhovne pouke i besede oca Gavrila, a ukoliko vas zanima kako zvuči kada Otac Gavrilo Vučković govori o ovim, ali i o mnogim drugim temama, pogledajte linkove na kraju teksta.

Citati o crnoj magiji

Imajte samo na umu da su gotovo svi citati koje navodimo uzeti iz duhovnih razgovora oca Gavrila sa vernicima, koji su mu se obraćali za savet ili pomoć.

• Treba njega odvesti u neki manastir da mu se čitaju molitve za iscelenje od zlih sila koje su ga napale, pa kad to prođe i on dođe k svesti, onda da se krsti. Možda on neće hteti, ali ipak treba biti uporan. Imao sam ja takvih slučajeva koje su mi dovodili ovde u manastir, čitao sam im molitve ispred Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske i ta iskušenja su prošla, ali posle toga mora da ispravi svoj život i da živi bogougodnim duhovnim životom, da bude pravi vernik, da ispunjava crkvene zapovesti i to je to.
• Duhovni podvig, a to su molitva, post, ispovest i pričešće, jeste lek i odbrana od nevidljive zle sile u podnebesju. To je put za Nebesko Carstvo, a već ovde na ovom prolaznom svetu donosi mir i spokoj u duši.
• Tu se ništa ne može lekovima postići, osim molitvom za izgon zlih duhova iz čoveka. A isto se može dogoditi i sa životinjama, i takve sam slučajeve imao. Nemam ja nikakvog straha od toga, to je za mene normalno. Kao svaki drugi bolesnik, ma od koje bolesti da je bolestan.
• Čitaj i moli se, jer svaka je molitva lekovita i delotvorna ako je usrdna i od srca.

Citati o pušenju

Tekst oca Gavrila Vučkovića o pušenju prenosimo ucelosti:

• “Liječim nervozu” … je veoma često opravdanje iako se zna da pušenje u suštini ima suprotan efekat.
• “Moje zdravlje – moj problem” … je svakako najčešći odgovor na pitanje “Zašto?” U najmanju ruku je nepristojno kada pušač ovo izjavi osobi koja se bori za čist vazduh u prostoriji. Ali, ne samo to, zar nismo potrebni našim bližnjima zdravi, a ne bolesni ?
• “Od nečega mora da se umre” … Ovo se takođe veoma često čuje iz usta pušača, ali većina od njih će ostaviti pušenje nakon konstatovanog teškog oboljenja. Zašto bismo prizivali bolest i ubrzavali je ?
• “Mogu da prestanem kad god hoću, ali sada to još uvijek ne želim” … Zamislite čovjeka koji udara glavom u zid, i na pitanje “Zašto?” odgovara: “Mogu da prestanem kad god hoću, ali to još uvijek ne želim.”…
• “Ionako je sve zatrovano”… Da li bi bilo razumno kada bi neko jeo otpatke hrane sa smetlišta, uz izgovor da je ionako sva hrana zatrovana?
• “Moj djeda je pušio od svoje rane mladosti, a živeo je 85 godina” … Pušenje ne ubija brzo, ali sistematski ruinira zdravlje, naročito u kombinaciji sa drugim štetnim faktorima.
• “Bolje je i to nego da pijem ili da se drogiram”… Još jedna u nizu nerazumnih izjava koju neki pušači potežu u svoju odbranu, sa takvim ponosom kao da nakon nje neminovno slijedi odavanje priznanja.
• “Kad prestanem sa pušenjem, odmah se ugojim” … Pušenje kao način da se reguliše tjelesna težina?!
• “Ljekar me savjetuje da ostavim cigarete, a i on puši” … Budite mudriji od takvog ljekara i poslušajte njegov savjet.
• “Neće baš mene da zadesi rak” … To su mislili mnogi od stotine hiljada ljudi koji umru od raka direktno uzrokovanog duvanskim dimom.
• “To mi je jedino zadovoljstvo, zar i toga da se odreknem?” ili
• “Ne smijem da pušim, ne smijem da pijem – pa zašto onda živim?” … Da li zaista život ne pruža veća zadovoljstva od gušenja u otrovnom dimu i uništavanja vlastitog zdravlja i zdravlja ljudi oko nas?
• “Ja pušim samo kvalitetne cigarete” … No comment
• “Ne znam šta ću s prstima” … Uf… logika je nemoćna pred ovim

Citati o poslednjim vremenima

• Nije sve crno, ima i svetlosti ovom svetu, pogotovo među mladim svetom, omladinom…
• Koga đavo stegne, teško ga otpušta, a posledice ostaju.
• Trudi se brate i bori, zemaljsko je za malena carstvo i prolazno, a Nebesko je večno. Čuvaj se greha, jer on razara dušu i telo
• Što više čovek ispituje negativna i tragična dešavanja na ovom svetu, veoma je teško steći mir u sebi i oko sebe, ali u svetu ima i nečega lepog, i samo ga treba tražiti i naćiće se. Porebno je biti umetnik za svaranje lepog i u toj lepoti osetiće se radost kao kad umetnik završi svoju uspešnu i lepu sliku, jer on se tada beskrajno raduje svome uspehu, pa tako i čovek kada stekne mir u sebi, on se tada raduje beskonačno u Gospodu. Kad završi. Poslušnost vodi ka spasenje duše i putu ka Carstvom Nebeskom.
• Brate, sve je to zemaljsko, nego trebamo se boriti za spasenje duše i za Carstvo Nebesko neprolazno , a nismo jedinstveni što nemamo hrišanske ljubavi među sobom, a znamo da propovedamo jevanđeosku ljubav, međutim slabo se na delu pokazuje da imamo mir i slogu međusobnu.