Koji su simptomi i kako sprečiti srčani udar?

Činjenica je da u Srbiji svakog dana skoro 50 ljudi doživi srčani udar od kojih je 15 sa smrtnim ishodom. Ovo je dovoljan razlog da svi povedemo računa o svom zdravlju i naučimo kako da zaštitimo sebe od ove opake bolesti. Prva stvar koju treba znati je šta je srčani udar. Infarkt, odnosno srčani udar je odumiranje manjeg ili većeg dela srčanog mišića. Najčešći uzrok je začepljenje arterija krvnim ugruškom što dovodi do nepravilnog ili naglog prestanka rada srca.

Simptomi srčanog udara

Nažalost, kada je ova bolest u pitanju ne postoje sigurni znakovi koji bi vam sa velikom sigurnošću bili pokazatelj da vi ili neko u vašoj blizini ima infarkt. Ipak, postoji nekoliko simptoma koje ako primetite treba odmah da se javite svom lekaru.

Bol u grudima

Jedan on najpoznatijih siptoma je bol u grudima. Bol se uglavnom javlja na sredini grudnog koša i spušta se ka levoj strani. Kod muškaraca je ovaj bol uglavnom dosta izraženiji nego kod žena. Kada su žene u pitanju one uglavnom osećaju pritisak koji ne prati tako snažan bol kao kod muškaraca. Ovaj simptom često prati mučnina i povraćanje.

Bolovi u drugim delovima tela

Skoro 60 odsto ljudi srčani udar preživi na nogama, nesvesni šta im se dešava. Kao što smo već rekli bol uglavnom kreće od grudi i nastavlja da se širi dalje. Često bol zahvata ramena, ruke, leđa pa čak i vilicu. Ukoliko osetite ovu vrstu bolova potrebno je da se odmah javite svom kardiologu kako bi izbegli veća oštećenja srca.

Nepravilan puls

Povremeno preskakanje otkucaja srca ne mora biti zabrinjavajuće. Ukoliko imate ubrzan puls praćen preskakanjem, mučninom i vrtoglavicom morate se što pre obratiti lekaru. Naravno, ukoliko je do nepravilnog pulsa došlo nakon fizičke ativnosti probajte prvo da se umirite i odmorite kako bi imali pravu sliku o tome šta se dešava.

Slabost u nogama i oticanje

Neki ljudi danima pred infarkt osećaju neopisvu slabost u nogama. Kretanje postaje sve teže i usporenije i veoma teško se obavljaju čak i osnovne aktivnosti. Ovakva slabost je jedan od simptoma koji ne treba zanemariti. Kod infarkta takođe može doći do nakupljanja tečnosti u nogama ili trbuhu. Ukoliko primetite da su vam zglogovi otečeni više nego inače ili da vam je stomak naglo porastao, nemojte čekati.

Ukoliko osetite bilo koji od ovih simptoma obavezno se javite svom lekaru. Srčana oboljenja se mogu lako dijagnostikovati i na taj način sprečavate veće probleme pa čak i smrtni ishod.

Kako sprečiti da do srčanog udara dođe

Srčane bolesti nekada mogu biti veoma podmukle i do njih moze doći čak i ako sve radite kako treba. Ipak, postoji nekoliko stvari koje možemo promeniti i tako smanjiti mogućnost da do njih dođe.

Zdrava ishrana

Promena ishrane će povoljno uticati na ceo vaš organizam uljučujući i srce. Trudite se da smanjite unos nezdravih masnoća, šećera i soli. Ne morate praviti drastične promene ali pokušajte da izbegnete ovih nekoliko stvari. Jedite što više voća, povrća i ribe a izbegavajte brzu hranu i grickalice jer su one pune soli i šećera koji poboljšavaju njihov ukus.

Fizička aktivnost

Trudite se da budete što više fizički aktivni. Ovo ne znači da morate da idete na treninge svaki dan već da se trudite da budete što aktivniji. Lagana šetnja će takođe veoma povoljno uticati na vaše zdravlje. Krenite lagano i nemojte preterivati. Vremenom ćete imati više kondicije i vaša šetnja će biti sve duža. Pored toga što ćete biti zdraviji videćete promene i u vašem fizičkom izgledu a i nivo vaše energije će biti daleko veći.

Ostavite cigarete

Ukoliko ste pušač ovo je prvi korak koji morate da napravite. Analize su pokazale da pušači imaju tri puta veće šanse da dobiju srčani udar. Ukoliko vam je portebna pomoć da ostavite cigarete možete se obratiti svom lekaru. Skoro svaki dom zdravlja ima savetovalište za odvikavanje od pušenja koje vam može biti od velike koristi.

Izbegavajte stresne situcije

Znamo da ovo nije lako i da nekada ne možemo da utičemo na stvari koje se oko nas dešavaju. Ono što možete da uradite je da pokušate da izbegnete osobe koje negativno utiču na vas. Takođe, potrudite se da nađete malo vremena za sebe i stvari koje vas čine sretnim. Okružite se ljudima koji vas vole i uživajte.

Redovni lekarski pregledi su ipak najsigurniji način da znate šta se dešava u vašem organizmu. Nemojte čekati da dođe do nekog problema kako bi reagovali. Prevencija je najvažnija ukoliko želite da živite dug i zdrav život.