Joga – pozitivno utiče na zdravlje, vitalnost i opuštanje

0

Pozitivan uticaj joge značajno je poboljšati vaše zdravlje, vitalnost, raspoloženje i osnažiće vaš duh i telo.

Značenje reči joga je jedinstvo. Vežbe joge temelje se na uverenju da su telo i disanje blisko povezani s umom. Kontrolisanim disanjem, te zadržavanjem tela u nepomičnom položaju (asana), ostvaruje se balans. Joga je veština čiji se rezultati nikako ne mogu osporiti.

Majstori joge nemaju sposobnost da lebde ili nestanu. Ali su impresivni neki poduhvati vrsnih jogija koji su u stanju da zadrže dah više negoli je to zamislivo ili ona stanja gde su srčani otkucaji toliko usporeni, što zapravo predstavlja imitiranje smrti.

Ključni elementi joge su: pravilno disanje, vežbanje, opuštanje, pravilna ishrana, pozitivno razmišljanje i meditacija. Joga vežbe (asane) su namenjene opuštanju napetih mišića, njima se reguliše rad unutrašnjih organa, poboljšava fleksibilnost zglobova i ligamenata. Joga je melem za um, telo i dušu.

Joga i zdravlje

Pravilno disanje i opuštanje

Ljudske ćelije ne mogu živeti izolovane od kiseonika. Primećeno je da većina ljudi ne koristi svoj puni plućni kapacitet, što dovodi do stanja stresa i umora. Polaznici joge uče kako da pravilno dišu na nos, tako da se akcenat ne stavlja na udisanje, već na izdisanje, čime se pluća čiste i eliminišu se toksini iz tela. Ovim tehnikama povećavaju se fizičko i mentalno zdravlje.

Oslobađanje napetosti u vidu opuštanja je od vitalne važnosti u održavanju tela zdravim. Svaka seansa se započinje i završava opuštanjem, te se opuštanje primenjuje između vežbi. To omogućava oslobođenoj energiji da neometano cirkuliše.

Pozitivno razmišljanje i meditacija

Meditacija predstavlja stanje svesti. Pri praktikovanju meditacije um je totalno smiren i sva pažnja je posvećena mentalnoj energiji. Telo u meditaciji je oslobođeno stresa i otvoreno za uvećanje energije. Ako se praktikuje na dnevnoj bazi doprineće pozitivnijim mislima i razboritijim odlukama.

Kako, kada i gde praktikovati jogu

Za upražnjavanje joge nije potrebna nikakva namenska i skupa oprema. Vežba se na otvorenom prostoru, ali kako to često nije moguće – u prostoriji koja nije pretrpana nameštajem. Kao podlogu je moguće koristiti mnogo toga što vam je dostupno, mada je najlakše kupiti sunđerastu prostirku. Prostor ne treba biti pretrpan stvarima koje zaokupiraju pažnju vežbača. Idealno bi bilo vežbati svakodnevno, bez tenzije za brzim postizanjem vidljivih rezultata.

Dok se praktikuje joga nije obavezno da vlada totalna tišina. Naprotiv, vrlo su podsticajni opuštajući tonovi prirode, poput morskih talasa… Vreme za vežbanje bi idealno bilo rano jutarnje, no ako vežbač nije u prilici, neka sam odredi vreme kada ga niko neće uznemiravati. Jutarnji trening pomaže u opuštanju zglobova nakon spavanja, dok večernji oslobađa od napetosti sakupljene tokom dana. Izbegavajte obroke najmanje jedan sat pre vežbanja.

Jedna seansa joge traje 90 minuta. Bitno je ne preskakati vreme za opuštanje pre vežbanja i posle, kao I nakon svake promene položaja.

Joga pozitivno utiče na lečenje bolesti

Spisak dole navedenih bolesti se može ublažiti ili čak potpuno eliminisati redovnim praktikovanjem joge:

  • Blagi psihičkii poremećaji
  • Nesanica
  • Migrene i glavobolja
  • Iscrpljenost i premorenost
  • Probavne smetnje, žgaravica i gastritis
  • Zatvor
  • Nadutost
  • Kile – hernije
  • Problemi s jetrom i žuči
  • Prehlada, upala sinusa i grla, infekcije
  • Astma, bronhitis
  • Srčani napad
  • Proširene vene
  • Pretilost
  • Dijabetes
  • Bolesti štitnjače
  • Artritis, spondilitis i išijas
  • Slabost mišića
  • Seksualna disfunkcija
  • Bolesti bubrega
  • Inkontinecija mehura i problemi s prostatom


Share.

Leave A Reply