Da li ostati u Srbiji ili otići u inostranstvo?
Saveti za mlade koji žele da ostanu u Srbiji i bore se za bolji život
Bojim se da mladi u Srbiji, umesto uobičajenog uživanja u životu i studentskim danima, periodu kada jedini problem treba da im bude „knjiga“, postaju prerano sve stariji i opterećeniji političkim problemima i situaciji u zemlji u kojoj su imali tu „čast“ da se rode (navodnici su tu jer će verovatno mnogi reći da je to čista ironija, na žalost).
Mladost, druženja, putovanja, bezbrižan život – postali su samo misaone imenice kod mladih, i prosto ne može čovek da se ne zapita, pa šta će biti za 10, 20 godina, kada ćemo imati generacije ogorčenih i nezadovoljnih ljudi, koji prenose istu tu ogorčenost i patnju na svoje potomke, i usadjuju im bukvalno mržnju prema svojoj otadžbini, i govore „Beži odavde, spasi se“.
Preplavljeni smo vestima o političkim problemima, i svi smo ih svesni, tako da se ne bih bavila time sada, i mislim da je delotvornije mnogo baviti se konkretnim pitanjem – šta raditi, kako preživeti ovo stanje i sačuvati mladost i optimizam.
Za početak, rad na sebi. Verujem da ovakvo stanje ne može trajati večno, i trenutna situacija nije opravdanje za prepuštanje slučaju. Školovanje i obrazovanje, koliko god dalje dozvoljavaju materijalni uslovi i sopstvene sposobnosti.
Nedostaju akcije mladih
Razna okupljanja, udruženja, borbe za prava. Kako promeniti nešto ako svi jedni drugima samo podstičemo stres i negativne misli. Mladi i treba da budu mladi, i žive život punim plućima, da imaju za uzore sportiste, naučnike i mnoge druge vredne i pametne ljude, a ne osobe koje popularnost postižu svojom glupošću i poremećenim načinom razmišljanja.
Nikada se ne treba predavati
Treće, neće zauvek moći da rade ljudi koji su apsolutno nestručni i lenji, sve će doći do neke tačke ključanja i granice kada se ne može više tako. Nije u prirodi čoveka da odustaje i predaje bitku bez borbe. Posebno ne u priorodi Srba.
Moguće je ostvariti preporod društva
Eto, na primer, ja bih jako volela da mladi (većinom) opet slušaju kvalitetnu muziku, da se mnogo više druže i poštuju, da znaju da procene šta je dobro a šta nije, šta valja šta ne valja, da ne pridaju više značaj totalno nebitnim personama, i ne veličaju ih, jer bez podrške i komentarisanja naroda te persone bi bile u društvu ono što bi trebalo da budu – apsolutno nebitne. Teško je detetu danas – sutra objasniti da je nešto što radi neka osoba jako loše, kada je ona neverovatno popularna u našoj zemlji, i o njoj se stalno priča i piše. Moramo sve učiniti da promenimo nešto, i da ne očekujemo da nam rešenje padne sa neba već da mislimo globalno, a delujemo lokalno.
Uvek treba prvo od sebe poći, i dati svoj maksimum. Pa kada to ostvarimo, ako država i dalje bude slepa za naše potrebe i osnovna ljudska prava, onda da se i ne dvoumimo da li da odemo ili ostanemo…
