Cigani, Aleksandar Sergejevič Puškin

0

Autor: Aleksandar Sergejevič Puškin
Književni rod: lirsko – epski
Književna vrsta: poema

Tema dela

Može se reći da je osnovna tema poeme ” Cigani ” želja glavnog junaka da pokuša da otkrije svoju sreću. Mada je vrlo diskutabilno da li je to osnovna tema. Postoje i tumačenja, po kojima je osnovna tema poeme ” Cigani ” viđenje slobode i sreće iz ugla glavnog junaka i to njegovo gledište kao običnog građanina i kao nekoga ko živi sa Ciganima.

Analiza lektire “Cigani”

Analiza dela ” Cigani ” pre svega treba da počne od definicije književne vrste kojoj ova lektira pripada. Naime, poema je lirsko – epska književna vrsta koja je nastala u doba romantizma, a njen začetnik je čuveni engleski pesnik Džordž Gordon Bajron. Poema je duža pesma čija se kompozicija zasniva na razvijanju fabule. Uz to poema je specifična po tome što sadrži elemente i epske i lirske poezije, zato i spada u lirsko – epski književni rod. Elementi epike su dužina poeme i razvijena kompozicija, dok su lirski elementi oličeni u čestim umetanjima pesnikovih ličnih raspoloženja, koji ponekad nemaju veze sa likovima o kojima se govori u delu, već sa trenutnim pesnikovim osećanjem i raspoloženjem.

Sada kada smo razjasnili karakteristike književne vrste kojoj lektira ” Cigani “ pripada može da počne analiza dela, od koje će umnogome zavisiti i vaša interpretacija, kao i sastav koji ćete pisati na ovu temu.

cigani puskin

Puškin je ovo delo objavio 1827. godine, a smatra se da ga je napisao u periodu kada je bio progonjen na jug Rusije, da bi je završio dok je bio drugi put u izolaciji u selu svoje majke, 1824. godine. Analiza dela svakako počinje od njegove teme, koja je prvenstveno univerzalna, ali ono što ovu Puškinovu poemu svrstava u jedistveno književno delo jeste način na koji je on pristupio temi. Puškin je, naime u samo središte radnje stavio ” plemenitog divljaka “, to jest čoveka koji potiče iz građanske sredine, ali pokušavajući da pronađe svoju sreću odlučuje da živi drugačijim načinom života, za neke divljim, za neke nezamislivim, a sve da bi bio u dodiru sa priordom, nadajući se da će tako pronaći slobodu i ssreću za kojom traga. Na taj način Aleko, kao glavni junak ovog dela pokušava da uveri i sebe i druge da je moguće pronaći istinsku sreću živeći među Ciganima, jer:

San ko sloboda im je vedar
I spokojan pod nebom snenim.

Svi junaci ove poeme sadrže osobine tipičnih takozvanih romantičarskih junaka. Svi oni žude da žive slobodnim životom, uključujući i glavnog junaka koji se odriče, da tako kažemo svog sveta, sveta u kom je rastao, a zarad zadovoljenja želje za slobodom i zarad potrage za srećom. U trenutku kada ugleda razapete šatore i njihova bezbrižna lica, Aleko ugleda mladu, lepu Ciganku po imenu Zemfira. Aleko i Zemfira doživljavaju takozvanu ljubav na prvi pogled i on, ponešen jakim osećanjima odlučuje da napusti svoj pređašnji život i da živi sa svojom izabranicom misleći:

Evo, misli, gde je moj spas,
evo gde je, možda, moja sreća,
ovde u naručju prirode, daleko od sveta,

ovde kod ljudi koji nemaju civilizacije ni zakona!

Baš u toj sredini, Aleko se nada da će pronaći slobodu i sreću za kojom traga, a koju nije mogao da pronađe u društvu u kome je odrastao. Cigani, po njegovom viđenju žive iskonski slobodno, bez ikakvih opterećenja koje nameće savremeno društvo.

Nažalost ubrzo shvata koliko je bio u zabludi. Nakon dve godine velike ljubavi, njegova voljena Zemfira pronalazi sreću u naručju drugog čoveka. Tada glavni junak poeme ” Cigani ” biva stavljen na težak, životni ispit. Iz njega izlazi sve ono što je naučio u građanskom društvu, sve norme koje su postojale, a koje su usađene duboko u njegovo biće. Čitalac tada vidi da je Aleko, zapravo sebičan iako, naizgled teži za slobodom u svemu, pa i u ljubavi. Međutim, istina je da on teži za slobodom, ali nije spreman da tu slobodu da i drugom biću, biću koje voli. Svestan da ga je Zemfira prevarila on ubija i svoju, do juče voljenu ženu i njenog ljubavnika. Da zlo bude još veće, Cigani ga ne osuđuju, kao što bi ga osudilo građansko društvo iz koga je ponikao. Naprotiv, oni ga odbacuju i preziru, a Aleko je još prazniji i još nesrećniji nego što je bio kada je došao u njihov svet.

Na kraju, on se ubija, dokazujući tim činom da, kako kaže Puškin ” kobne strasti ” vladaju i među Ciganima, kao i među običnim građanskim svetom. A poema ” Cigani ” završava stihovima:

Ali, čak i među vama, jadni sinovi prirode, ne postoji sreća.
Mučni snovi žive ispod vaših jadnih šatora.

Analiza ovog Puškinov dela pokazuje da je on, kao i u ” Evgeniju Onjeginu ” postavio značajna pitanja, takozvana univerzalna pitanja, Neka od njih su i: da li je moguće pronaći istinsku sreću, da li je moguće dostići ideal slobode u ljubavi, ali i ono najvažnije: da li je i kako moguće rešiti situaciju kada u ljubavi između dvoje ljudi dođe do promene ili nestanka osećanja sa bilo koje strane. U ovom slučaju, Aleko je pokazao da je taj vid konflikta nerešiv, to jest on ga je ” rešio ” na najsuroviji mogući način, tako što je presudio svojoj izabranici, dozvolivši svojoj sebičnosti da ispliva na površinu i uguši sve ono dobro i plemenito u njemu. Sa druge strane su osećanja njegove izabranice, koja su vremenom nestala i njena krv je uzavrela u naručju drugog čoveka. Tada je Alekova sebičnost isplivala na površinu, a za to nije potrebna nikakva analiza, jer se jasno vidi da je on želeo slobodu u ljubavi, ali samo ličnu slobodu. A Zemfiru je želeo bukvalno da ima samo za sebe.

Neki vid opravdanja za Zemfirin postupak se može pronaći u njenom životu, ali to ne mora biti i vaša interpretacija ovog dela. Jer kao što i za Tolstojevu junakinju, Anu Karenjinu neki imaju opravdanje, a neki je osuđuju, tako i za Zemfirin postupak možete naći opravdanje, naravno ako želite. Tu opet dolazimo do toga da je najbitnija vaša analiza i interpretacija nekog dela, to jest da li imate razumevanja za postupke ovih junakinja ili ne.

Naime, Zemfiru je, takođe majka napustila kada je bila mala. Ona je celog života patila zbog nedostatka majčine ljubavi. A Zemfirina majka, Mariula nije bila zahvalna za muževljevu ljubav, već je napustila i njega i Zemfiru. Prema mišljenju glavnog junaka poeme ” Cigani ” Mariula je trebalo da ostane pored svog muža i deteta, bez obzira što više nije osećala onu istu ljubav, gde se već vidi njegova sebičnost. Pored sebičnosti, moglo bi se reći da se tu vidi i Alekova dvoličnost. Jer on, sa jedne strane zamera građanskom društvu iz koga je potekao što se na neki način stide ljubavi i što su licemerni, dok sa druge strane on, praktično zahteva od svoje žene da bude licemerna, jer smatra da treba da ostane uz njega i kada više ne oseća ništa prema njemu. Time je čitalac malo i zbunjen, jer analiza dela ” Cigani ” i Alekovog postupka jasno pokazuje da on shvata ljubav upravo kako je shvataju pripadnici građanskog sveta iz koga je pobegao, a zapravo govori da je protiv toga. Napominjem još jednom da je vrlo bitna vaša, lična interpretacija ovog dela, a analiza će vam svakako pomoći da što bolje uradite sastav sa temom poeme ” Cigani “, Aleksandra Sergejeviča Puškina.

Pored mnogih univerzalnih tema, to jest pitanja koja je Puškin postavio u svom delu, poema ” Cigani ” donekle traga za odgovorom na pitanje kakva je zapravo ta, naizgled slobodna ljubav kakva se odigrava u taboru Cigana. Možda će zvučati čudno i pomalo surovo, tek ta vrsta ljubavi je zapravo prilično plitka i površna, te zasnovana samo na trenutnom zanosu bez stvarne dubine, koja prati istinsku ljubav. Zemfirina majka, Mariula je živela sa mužem godinu dana, da bi čim je pronašla novog ljubavnika, zaboravila i muža i dete i pobegla sa ljubavnikom. Gotovo ista priča se događa sa njenom ćerkom, koja nakon dve godine ” velike ” ljubavi sa Alekom shvata da njena osećanja više nisu ista, te pronalazi novog ljubavnika. Iz svih ovih postupaka se može zaključiti da ljubav kakvoj romantičari teže, nije moguća čak ni ako se promeni način života i ukorenjene navike, sve dok se ne razvije dublja, duhovna veza između dvoje ljudi koji se vole. A tada više nije bitno da li žive slobodno, kao što žive Cigani ili, pak rukovodeći se brojnim društvenim normama, koje nameće građansko društvo.

Puškin i njegovo stvaralaštvo se mogu posmatrati i iz drugog ugla. Iako je analiza koju ste pročitali, da tako kažem uobičajena, postoji i drugačije tumačenje njegove poeme ” Cigani “. Tako je, recimo interpretacija čuvenog književnog kritičara, takođe poreklom Rusa bila potpuno suprotna od uobičajenih analiza. Bjelinski je, naime smatrao da je Puškin u svojoj poemi ” Cigani ” zapravo u liku Aleka oživeo ljude koji vole da se hvale i koji govore suprotno od onoga što čine. Dok je u liku starog Ciganina predstavio ljude, koji se ponašaju sasvim suprotno njima i koji poštuju ono što govore i drže se toga.

Prepričano delo “Cigani”

Poema ” Cigani ” opisuje Aleka, kao glavnog junaka i njegovu razočaranost društvom u kome je odrastao. Želeći da pobegne od svega, Aleko luta stepom kada ugleda ciganske šatore. Ubrzo vidi i prelepu ciganku, po imenu Zemfira u koju se odmah zaljubljuje. Oni se na početku jako vole, barem tako izgleda.

Aleko saznaje da je njena majka, kada je Zemfira imala samo godinu dana, otišla sa drugim čovekom i ostavila i nju i njenog oca. Aleko smatra da to nije u redu i da je trebalo da poštuje muža koji ju je voleo, iako ona više nije osećala toliku ljubav prema njemu.

Vrlo brzo i on počinje da sumnja da ga Zemfira vara, a u to se i uverava kada je zatekne sa ljubavnikom. Tada Aleko, ne razmišljajući ubija i Zemfiru i njenog ljubavnika, reagujući krajnje instinktivno. Nakon toga ga Cigani ne kažnjavaju, barem ne onako kako bi ga kaznili da je isto uradio u društvu u kome je odrastao. Oni ga jednostavno odbacuju i preziru, navodeći ga na taj način da prezre samog sebe, što se i događa. Aleko se preispituje i naravno kaje, shvatajući da je nesrećan i izuzetno usamljen. Sve to dovodi to toga da i Aleko ode sa ovog sveta, oduzevši sebi život.

Poruka dela “Cigani”, Aleksandar Sergejevič Puškin

Lektira ” Cigani ” je izuzetno dubokomisaona i kao takva nosi veliki broj poruka. Međutim, tu je presudna interpretacija dela, to jest vaš doživljaj dela.

Mogu vam reći da je za mene poruka ovog dela da čovek nigde ne može pronaći svoj mir i sreću ukoliko ih ne nosi u sebi.



Share.

Leave A Reply