Stari Vujadin – narodna epska pesma

0

Autor: narodni pevač
Književni rod: epika
Književna vrsta: narodna pesma hajdučkog ciklusa

Tema dela

Hajdučki ciklus, kako mu i sam naziv veli govori o borcima protiv turskog zuluma, hajducima i njihovim hrabrim delima. Tako je i tema epske narodne pesme “Stari Vujadin ” hrabrost hajduka po imenu Stari Vujadin.

Kompozicija i analiza pesme “Stari Vujadin”

Često se za pesmu “Stari Vujadin ” može čuti da se smatra jednom od najlepših epskih pesama ovog ciklusa. Brojni su razlozi za ovakvu tvrdnju, a na prvom mestu je taj što epska narodna pesma “Stari Vujadin ” opisuje neverovatnu hrabrost srpskog hajduka.

Kompozicija pesme je specifična, jer u njoj nema uobičajenog hronološkog ređanja događaja koji su se zbili i detalja vezanih za njih, kao što je to slučaj u mnogim drugim epskim narodnim pesmama. Ali, iako je specifična, kompozicija pesme “Stari Vujadin ” sadrži sve elemente koje sadrži kompozicija bilo koje druge pesme.

Stari Vujadin pesma

Analiza pesme “Stari Vujadin ” mora početi od osnovnih podata o glavnom liku. Biografija ovog srpskog hajduka nije poznata, uzevši u obzir da on nije istorijska ličnost. A narodni pevači su često osobine likova poput lika Starog Vujadina stvarali kombinacijm više likova.

Osnovni motivi u pesmi “Stari Vujadin ” su briga glavnog junaka za čast njegovih sinova, kao i motiv mučenja hrabrog hajduka i na njima je, zapravo izgrađena kompozicija pesme. Pored ova dva vrlo bitna motiva, prisutan je i motiv očiju, koji je prisutan u celoj pesmi. Analliza ovog motiva pokazuje da je on narodnom pevaču poslužio kako bi spojio dva vrlo bitna aspekta pesme “Stari Vujadin “. Na početku devojka kune svoje oči, a u završnim stihovima Turci, kao vrhunac muka, vade oči hrabrom hajduku.

Epska narodna peesma “Stari Vujadin ” počinje slikom devojke, koja proklinje svoje ” čarne oči “, jer je njima videla veliku nesreću. Videla je kako Turci odvode hajduke :
Provedoše iz gore hajduke :
Vujadina sa obadva sina.

Vrlo je važna analiza stihova u kojima je opisan izgled hajduka. Naime, njih su Turci sa namerom obukli tako:

Na njima je čudno odijelo:
Na onome Starom Vujadinu,
Na njem’ binjiš od suvoga zlata,
U čem paše na divan izlaze;
Na Miliću Vujadinoviću,
Još je na njem’ ljepše odijelo;
Na Vuliću, bratu Milićevu,
Na glavi mu čekrkli čelenka,
Baš čelenka od dvanaest pera,
Svako pero po litru zlata.

Sasvim je jasno da su Turci želeli da prikažu hajduke kao loše ljude, negativce koji ne brane narod, već samo kradu kako bi se oni lično obogatili.

Međutim ipak se želje turskih okupatora nisu ispunile, jer je narod dobro znao ko su bili hajduci i šta su sve činili da bi zaštitili svoj narod.

Analiza epske narodne pesme “Stari Vujadin ” nas dalje vodi do zapleta radnje, koji nastaje kada Stari Vujadin sa sinovima stiže u grad Lijevno. Inače ovaj grad je bio poznat po tome što su tamo mučili zarobljenike, a Stari Vujadin je to dobro znao. Zato on govori sinovima kakve ih strašne muke tamo čekaju, ali ih istovremeno moli da izdrže govoreći im da ne treba da izdaju ni jatake ni mlade krčmarice koje su im krišom služile vino:

O sinovi, moji sokolovi,
Ne budite srca udovička,
No budite srca junačkoga,
Ne odajte druga ni jednoga,
Ne odajte vi jatake naše
Kod kojih smo zime zimovali,
Zimovali, blago ostavljali;
Ne odajte krčmarice mlade,
Kod kojih smo rujno vino pili,
Rujno vino pili u potaji.

Motiv sokola koji je prisutan kada Stari Vujadin govori sinovima šta ih čeka je vrlo važan, jer se često upravo ovi stihovi pesme ” Stari Vujadin ” koriste kao tema za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje ova lektira. U ovom slučaju soko predstavlja simbol hrabrosti i moći, ali i izdržljivosti. To su sve vrline koje su krasile mnoge hajduke.

Vrhunac radnje pesme je trenutak u kome narodni pevač prikazuje mučenja koja doživljava Stari Vujadin. Njemu su Turci prvo prebili noge, zatim ruke, a na kraju mu vade i oči. Međutim hrabri hajduk je izdržao sve muke.

Analiza pesme ” Stari Vujadin ” pokazuje da kompozicija ima epilog u trenutku kada Turci shvataju da uzalud muče ovog hajduka, jer on ni po koju cenu neće odati svoje jatake.

Al’ govori stari Vujadine:
“Ne ludujte, Turci Lijevnjani!
Kad ne kazah ta te hitre noge,
Koje-no su konjma utjecale,
I ne kazah za junačke ruke,
Koje-no su koplja prelamale
I na gole sablje udarale,
– Ja ne kazah za lažljive oči,
Koje su me na zlo navodile,
Gledajući s najviše planine,
Gledajući dolje na drumove,
Kud prolaze Turci i trgovci.

Osobine likova

Hajdučki ciklus epskih narodnih pesama, u koji spada pesma ” Stari Vujadin ” opisuje srpske hajduke u svoj njihovoj veličini i hrabrosti. Stari Vujadin je prikazan kao izuzetno izdržljiv i nepokolebljiv čovek, koji čak ni u najtežim trenucima ne izdaje one koji su mu pomagali.

Stari Vujadin je odlučan da se bori do kraja, pa čak i po cenu sopstvenog života on ne odstupa od svoje časti.

Analiza lika jasno pokazuje da je narodni pevač u glavnom liku pesme ” Stari Vujadin ” prikazao sve one osobine koje su krasile mnoge hajduke : hrabrost, poštenje, izdržljivost, odlučnost, požrtvovanost.

Vrlo često lik Starog Vujadina bude tema za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje ova lektira, pa je zato vrlo bitna i njegova analiza.

Osobine likova u ovoj pesmi su vrlo jasne. Turci su na prvom mestu surovi, što se najbolje vidi kada smišljaju kako će da ih muče. Uz to su i prepredeni i pokvareni, jer su hajduke obukli u zlato želeći da ih prikažu kao lopove.

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!