Prvi put s ocem na jutrenje, Laza Lazarević

0

Autor: Laza Lazarević
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetka

Tema i ideja dela

Moglo bi se reći da je osnovna tema i ideja pripovetke ” Prvi put s ocem na jutrenje ” događaj iz detinjstva pripovedača, koji je ostao urezan u njegovom sećanju. Mada će svakako analiza i interpretacija ovog dela pokazati da je tema dela, a i ideja kompleksnija.

Motivi pripovetke

U lektiri ” Prvi put s ocem na jutrenje ” prisutni su brojni motivi, ali je svakako najupečatljiviji motiv porodice, koju je Laza Lazarević prikazao kao stub i osnov života.

Tu su i motivi ljubavi ( ljubav i poštovanje majke prema ocu i ljubav majke prema deci ), potom motiv poroka ( očevo kockanje ), motiv opraštanja i mnogi drugi motivi, kojima će se baviti podrobnije analiza i interpretacija dela ” Prvi put s ocem na jutrenje “.

Analiza i interpretacija dela “Prvi put s ocem na jutrenje”

Tvorac ovog dela, Laza Lazarević se smatra jednim od najznačajnijih predstavnika takozvane realističke pripovetke u srpskoj književnosti. Iako se čitav život bavio medicinom, Laza Lazarević je ostavio bitan trag i u srpskoj književnosti.

Napisao je mnoštvo pripovedaka, a između ostalih i: ” Na bunaru “, ” Švabica “, ” Vetar “, ” Školska ikona “, ” Sve će to narod pozlatiti “, ” U dobri čas hajduci ” i mnoge druge. Ali, najupečatljivija je pripovetka ” Prvi put s ocem na jutrenje “.

Prvi put s ocem na jutrenje

U bečkom časopisu ” Srpska zora “, 1879. godine je objavljena pripovetka pod naslovom ” Zvona sa Bogorodičine crkve u N. “, čiji je autor bio Laza Lazarević. Kasnije je sam autor promenio naslov ovog dela u ” Prvi put s ocem na jutrenje “, pod kojim je ostala da postoji do današnjih dana.

Laza Lazarević je odrastao u patrijarhalnoj porodici. Rano je izgubio oca, a koliko je poznato majka je imala veliki autoritet i držala je porodicu na okupu. Bio izuzetno privržen svojoj porodici, a ta jaka veza koju je razvio se oseća i u njegovom književnom stvaralaštvu. Zato često, kada su u pitanju analiza i interpretacija ovog dela možete pročitati da postoje indicije da je Laza Lazarević zapravo opisao ono što se zaista zbilo u njegovom detinjstvu. Međutim, kako ne možemo doći do takvih podataka, zanemarićemo mogućnost autobiografskog motiva u delu ” Prvi put s ocem na jutrenje “.

Pripovetka ” Prvi put s ocem na jutrenje ” čitaocu već na samom početku daje do znanja da će priča koja sledi biti ispričana po sećanju: ” Bilo mi je, veli, onda devet godina. Ni sam se ne sećam svega baš natanko. Pričaću vam koliko sam zapamtio. ”

Kompozicija pripovetke je vro specifična i čine je brojne kopozicione jedinice: prolog, to jest objašnjenje pisca o čemu će pripovedati, potom sledi motiv sećanja pisca u kome opisuje sve do tančina. Sledeća kompoziciona celina je prikaz odnosa majke prema ocu. Zatim se nižu motivi: otac se odaje poroku, narator odnosno dečak detaljno opisuje sobu nakon kockanja, što dovodi do kulminacije i razrešenja.

Posebno je zanimlljivo i važno kada je analiza i interpretacija pripovetke ” Prvi put s ocem na jutrenje ” u pitanju činjenica da je čitava pripovetka stavljena pod znake navoda. Na taj način je Laza Lazarević svom čitaocu dao do znanja da će saopštiti nečiju, tuđu priču.

Prvo prikazuje daje lik oca, opisujući i fizičke i karakterne osobine. Ali i tu provlači lik majke, opisujući kako se ponašala u datoj situaciji i koliko je bila privržena deci i porodici.

Pored brojnih motiva i kompozicionih celina, u lektiri ” Prvi put s ocem na jutrenje ” je prisutna vremenska slojevitost. Prisutna je dalja prošlost, kada narator opisuje šta se zbilo, ali i bliža prošlost: ” Kada sam išao lane u Beograd. “, potom takozvano pripovedno vreme, to jest vreme kada se kazuje priča i, još vreme opisanih događaja, koje je ujedno najdublji vremenski sloj.

Čini se da je centralni deo pripovetke trenutak kada narator opisuje sobu u kojoj se njegov otac kockao, dajući time vrlo jasan opis očevog stanja:

” Gledam.

Sto nasred sobe. Oko njega razbacane stolice; dve ili tri preturene. Po podu leži tisuću karata, razgažene i nerazgažene cigare jedna razbijena kafena šolja i ispod jedne karte viri dukat. Zastor na stolu svučen s jedne strane skoro do polovine. Po njemu razbacane karte, isprevaljivane šolje, puno trina i nepela od duvana. Stoji još nekoliko praznih tanjira, samo na jednom duvan istresen iz lule. Četiri prazna svećnjaka; samo u jednom što bukti debela hartija kojom je sveća bila omotana i crn dim mirno se uzdiže i dohvata za tavan.

Na jednoj stolici za stolom, leđima okrenut vratima, sedi moj otac. Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke legao čelom, pa se ne miče.

Gledao sam tako dugo, ali on ama da je mrdnuo. Samo videh kako mu se slabine kupe i nadimaju. Čudno sam i mračno nešto mislio. Činilo mi se, na primer, – a ne znam, upravo, zašto – da je on mrtav, pa sam se čudio kako mrtvac diše. Posle mi se činilo da mu je ona snažna ruka od kabaste hartije, da ne može više njom udarati, – i sve tako koješta. ”

Centralna tema i ideja pripovetke je svakako porok kome se odao, nekada vrlo ugledan trgovac. Međutim, njegova žena i u najtežim trenucima pokazuje da može biti njegov oslonac. I ona i porodica. Na taj način je Laza Lazarević u lektiri ” Prvi put s ocem na jutrenje ” pokazao koliko je važna porodica, čak i ako su u njoj vladali patrijarhalni odnosi, koji u današnje vreme, vrlo često nailaze na nerazumevanje. Mada, često se može pročitati da je Laza Lazarević u svom delu ” Prvi put s ocem na jutrenje ” idealizovao patrijarhalnu porodicu. Tada na scenu stupa vaša interpretacija, odnosno vaše viđenje ovog dela. Ako mene pitate, Laza Lazarević nije idealizovao patrijarhalnu porodicu, već je pokazao koliko je čista i iskrena ljubav jaka, i koliko, uz zdrave porodične odnose, može pomoći svakome da se vrati vratiti na pravi put.

Kompozicija pripovetke se završava naravno epilogom, koji je, čini se po malo neočekivan, ali je krajnje jednostavan. Narator navodi da je video Peru Zemelbaća u zatvoru, kako tuca kamen. Iako zvuči naizgled neočekivano, narator je u epilogu jasno stavio do znanja da je Bog kome se molio da spase njegovog oca, a ubije Peru Zelembaća koga je smatrao krivcem za očevo posrnuće, njegovu želju na neki način i ispunio.

Laza Lazarević posebnu pažnju obraća na religijske motive, jer detaljno opisuje kako se njegova majka moli pred slavskom ikonom za spas glave njihove porodice i šapuće molitvu: ” Bože, ti nama budi prijatelj! ”

Emotivno najjača scena u čitavom delu, a možda i u čitavoj srpskoj prozi 19. veka za mene je trenutak kada lik majke dolazi do potpunog izražaja. To je trenutak kada ona spašava svog muža, koji je nakon gubitka imanja na kocki pokušao da se ubije:

” Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji.

  • Mitre brate, gospodaru moj, šta si to naumio? Moj otac uzdrhta. Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno zvono.
  • Idi, Marice, ostavi me… Ja sam propao!

Kako si propao, gospodaru, Bog s tobom! Što govoriš tako!…

  • Sve sam dao! – reče on pa raširi ruke.
  • Pa ako si, brate, ti si i stekao! Moj otac ustuknu jedan korak, pa blene u moju mater.
  • Ama sve, – reče on – sve, sve!
  • Ako će! – reče moja mati.
  • I konja! – reče on.
  • Kljusinu! – kaže moja mati.
  • I livadu!
  • Pustolinu!

On se primače mojoj majci. Gleda je u oči, čisto prožiže. Ali ona kao jedan božji svetac.

  • I kuću! – reče on, pa razrogači oči.
  • Ako će! – reče moja mati. – Da si ti živ i zdrav!
  • Marice!
  • Mitre!
  • Šta ti to veliš, Marice?
  • Velim: da Bog poživi tebe i onu našu dečicu! Nije nas hranila ni kuća ni livada, nego ti, hranitelju naš! Nećemo mi biti nijedno gladni dok si ti međ nama!

Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na rame materino.

  • Marice, – poče on – zar ti?… – Zagrcnu se, pa pokri oči rukama i ućuta.

Majka ga uhvati za ruku:

  • Kad smo se mi uzeli, nismo imali ništa osim one ponjave, jedne tepsije i dva-tri korita, a danas, hvala Bogu, puna kuća!”

Karakterizacija i opis likova

Kada je u pitanju analiza i interpretacija čitave pripovetke ” Prvi put s ocem na jutrenje ” možda je najbitnika karakterizacija likova, te njihov opis, koji je svoju punoću doživeo u opisima lika oca.

Lik Mitra je, samo na prvi pogled opisan sa više nijansi. Zapravo i lik majke i lik oca jasno pokazuju i fizičke i psihičke karakteristike, te viđenje naratora i o jednom i o drugom liku.

Iako u ovom delu Laza Lazarević opisuje i druge likove, ti opisi su dati samo u tek po kojoj rečenici, pa nisu toliko bitni za razuevanje dela. Mi ćemo ipak posvetiti pažnju liku Mitra i liku majke.

Laza Lazarević daje opis Mitra iz perspektive naratora kao dečaka, ali i pored toga on je itekako svestan očeve ljubavi i veličine. Mitar se nosio ” razume se, turski “, kako veli dečak. Uvek je bio ozbiljan, a dečak pamti samo jednu scenu kada se blago nasmejao. Kada mu je umro stric, Mitrov brat otac nije pustio ni suzu. Potom veli: ” Kada se zdravo naljuti, a on psuje aliluj. Tukao je samo šamarom, i to samo jedanput, ali, brate, kad odalami, od časa se prućiš! ”

Lik oca je Laza Lazarević iskoristio da prikaže tipičnog muškarca u patrijarhalnoj porodici, glavu kuće kako su ga nazivali, koji je davao svojoj ženi i deci dovoljno novca, ali vrlo malo pažnje. Od njih je očekivao poslušnost i poštovanje, a ženi nije smelo ni na kraj pameti da bude da se meša u njegove poslove. Čak bi se i ljutio ako bi ga čekala uveče da se vrati iz kafane. A Mitar je odlazio u kafanu, ali ne da pije i da se veseli, nego da se kocka.

Na početku je uspešno sakrivao ovaj svoj porok, ali ubrzo su i žena i deca shvatili šta radi. Tek u drugom delu pripovetke ” Prvi put s ocem na jutrenje ” Laza Lazarević daje lik Mitra obojen nekim prisnijim tonovima, jer je prisustvovao sceni kada je otac pokušao da digne ruku na sebe, nakon što je na kocki izgubio sva materijalna dobra. U tom trenutku otac doživljava katarzu, jer mu žena pruža ruku nakon gubitka i pomaže mu da se ponovo uzdigne iz pepela. Tada on veli:

  • Pa ćemo opet steći kuću!
  • Izvešćemo našu decu na put – kaže mati.
  • Pa me neće mrtvog kleti… Otkad ih nisam video!
  • Hodi da ih vidiš! – reče mati, pa ga kao neko dete povede za ruku.

Sa druge strane, lik majke nije opisan u vćem delu pripovetke, ali onako kako je narator vidi, mnogo više kazuje o njegovom odnosu prema majci. Laza Lazarević lik majke ne daje sa posebnim opisima fizičkih karakteristika, več više moralnih. Ona je prikazana kao stub kuće i porodice, koja je svesna položaja žene u patrijarhalnoj porodici i taj položaj podnosi bez žaljenja. Jasno joj je da ne sme da se meša u muževljeve poslove, iako ona to pokušava na lep način da uradi, ali samo u trenutku kada primeti da joj muž poseže za kockanjem. Ona je moralno najčistiji lik pripovetke, jer sve podnosi bez žaljenja, brinući samo kako će decu da izvede na pravi put i očuva porodicu na okupu. Baš iz tog razloga i očigledno velike ljubavi i poštovanja koje oseća prema mužu, majka mu pruža ruku spasa, ruku koja će ga vratiti na pravi put. Jedinu utehu je tražila u Bogu, svesna da je samo od Njega može dobiti. A kao je narator video svoju majku u trenucima očaja najbolje govori sledeći deo iz pripovetke ” Prvi put s ocem na jutrenje “: ” Ćuti plemenita duša. Guši se. Ni suza nema više. One teku kroz prsi, padaju na srce i kamene se. ”

Prepričano delo “Prvi put s ocem na jutrenje”

Za dobro napisan sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje lektira ” Prvi put s ocem na jutrenje ” najvažnija je analiza i interpretacija, potom karakterizacija i opis likova, ali i prepričano delo. Kada uz sve ovo još i pročitate delo, sigurno će i vaš sastav biti odlično napisan.

Pripovetka ” Prvi put s ocem na jutrenje ” već na početku navodi da je pisana po sećanju. Laza Lazarević opisuje prvo naratorovog oca vrlo detaljno, a samo povremeno pominje lik majke u prvom delu pripovetke. Iako lik majke samo projevava u tek po nekoj rečenici, čitocu je savršeno jasno koliku ljubav i poštovanje on oseća prema njoj.

Lik Mitra je opisan gotovo do tančina, i u fizičkom i u emotivnom smislu, da bi čitalac ubrzo shvatio da je naratorov otac imao problema sa kockanjem.

Neki put je dolazio bez svojih stvari, da bi drugi put doneo puno novih, kao svaki kockar. Prvi prelomni trenutak je bio kada je izgubio svog konja vranca. Kasnije ga je povratio i kupio mu novu opremu, ali i on je znao i osećao da čini nešto loše, iako tonije želeo da prizna ni sebi ni drugima.

Potom je otac tonuo sve dublje i dublje. Toliko daleko je otišao jednu noć, da je doveo ostale kockare svojoj kući. Tu noć je uzeo sve dukate od svoje žene i izgubio ih.

Svestan da nema izlaza, otac pokušava da se ubije. Ali majka ga u tome sprečava, govoreći mu da oni neće propasti sve dok je on, kao glava porodice živ.

Tada ga, kao dete vodi u kuću kako bi video svoju decu, koju je čini se zaboravio, jer je bio okupiran kockanjem. Potom otac budi naratora, svog najstarijeg sina i veli mu da da ustane kako bi išli na jutrenje u crkvu.



Share.

Leave A Reply