Revizor, Nikolaj V. Gogolj

0

Autor: Nikolaj V. Gogolj
Književni rod: drama
Književna vrsta: komedija

Tema lektire

Osnovna tema komedije „ Revizor “, Gogolj bi mogla da se okarakteriše kao ismevanje ruskog društva druge polovine 19. veka, kada je ova lektira i nastala. Zapravo, tema je izvrtanje ruglu svih onih stvari koje su smetale i upadale u oči svima, pa i čuvenom ruskom piscu.

Ideja dela

Kada je u pitanju ideja dela, onda je najbolje da citiramo samog Gogolja, jer je on vrlo precizno objasnio koja je to ideja kojom se rukovodio kada je pisao komediju „ Revizor “. Gogoljeve reči koje navodimo će učiniti da vam i analiza i interpretacija ovog dela budu jasnije, a samim tim će i vaš sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala ova lektira, sigurno biti bolje napisan.

Citiramo piščeve reči: „ U „ Revizoru “ ja sam odlučio da na jednom mestu skupim sve ono što je u Rusiji ružno, a što sam ja tada znao. Sve nepravde koje se čine na onim mestima i u onim slučajevima gde se pravednost traži od čoveka više od svega. I hteo sam da sve ismejem u jedan mah. “

revizor gogolj

Fabula

Lektira „ Revizor “, Gogolj je sačinjena od ukupno pet činova. Vreme radnje je polovina 19. veka, a mesto radnje je zabačeni provincijski ruski gradić. Gogolj je izabrao baš provinciju, kao simbol zatvorene sredine, u kojoj mahom žive primitivni ljudi. Primitivni u smislu sistema verovanja, vaspitanja i prihvatanja novih ideja.

U prvom činu komedije „ Revizor “, Gogolj prikazuje gradonačelnika, čije je ime Anton Antonovič, koji je sazvao zbor vodećih ljudi u gradu, kako bi im saopštio da je iz Petrograda poslat ni manje ni više nego revizor, koji treba da proveri stanje u njihovom gradu. Iz njegovog obraćanja čitalac saznaje koji su to nedostaci ovog grada: bolnice su prljave i u njima vlada haos u svakom smislu, u sudu je takođe prisutno opšte rasulo, a sve zbog ljudi koji su tamo zaposleni i koji su mahom skloni podmićivanju kako bi svoj posao ardili na pravi način, pa čak isam gradonačelnik ponekad uzme mito od svojih sugrađana.

Ubrzo na zbor stižu Dopčinski i Bopčinski koji saopštavaju gradonačelniku i prisutnima da je revizor već tu, u lokalnoj gostionici, u kojoj inače boravi već dve nedelje, a ime mu je Ivan Aleksandrović Hlestakov. U tom trenutku nastaje velika uznemirenost među prisutnima, jer shvataju da je revizor sigurno za dve nedelje koliko boravi tu, već video sav haos koji vlada u njihovom mestu.

Radnja drugog čina se odvija u gostionici, to jest u sobi u kojoj odseo Hlestakov sa svojim slugom, Osipom. Čitalac saznaje da je Hlestakov na putu iz Petrograda za Saratov svratio u ovo mesto, jer je ostao bez novca pošto se kockao. Takođe, saznaje se da mu vlasnik gostionice preti da će ga prijaviti zbog nagomilanih dugova. Međutim, u tom trenutku stiže gradonačelnik sa svim viđenijim ljudima i počinje da se razvija komična situacija, jer dolazi do klasičnog nesporazuma: sa jedne strane je Hlestakov, koji misli da je gradonačelnik zapravo došao da ga uhapsi, a sa druge strane je gradonačelnik, koji misli da je Hlestakov revizor koga očekuju. Nesporazum komedije „ Revizor “, Gogolj je zapravo zasnovao na uzajamnom strahu ova dva lika.

Fabula radnje lektire „ Revizor “ potom uvodi nove likove: gradonačelnikovu ženu, Anu Andrejevnu i njihovu ćerku, Mariju Antonovnu. Hlestakov dolazi u gradonačelnikovu kuću i naizmenično se udvara i Ani i Mariji, pričajući im svoje petrogradske dogodovštine. Njih dve su oduševljene gostom, a on se sve više i više uživljava u ulogu. Polako, Hlestakovu dolaze jedan po jedan viđeniji član društva, kako bi ocrnili nekoga, a sebe odbranili. On to shvata i počinje vrlo mudro da koristi, obećavajući im da će im pomoći, ukoliko mu zauvrat daju određenu sumu novca.

Pretposlednji čin komedije „ Revizor “, Gogolj je osmislio kao kulminaciju čitave radnje dela, jer Hlestakov prosi gradonačelnikovu ćerku, a njena majka kao da ne obraća pažnju na to, jer joj je stalo samo do reči koje njoj upućuje Hlestakov, a kojima ona hrani svoju sujetu. Hlestakov odlazi, tobože obećavajući da će se vratiti, ali pre toga piše pismo jednom svom petrogradskom prijatelju, inače novinaru. Cela porodica Antona Antonoviča ostaje tužna zbog njegovog odlaska, ali iznad svega presrećna, jer smatraju da se čitava situacija odvija u njihovu korist.

Završni, peti čin komedije „ Revizor “, Gogolj prikazuje kao razrešenje čitave radnje: svi dolaze da čestitju gradonačelniku zato što će mu Hlestakov uskoro postati zet, a on sam veruje da će mu to venčanje obezbediti bolji položaj u društvu. Ubrzo stiže u upravnik pošte, donoseći pismo od Hlestakova, koje biva naglas pročitano. Svi ostaju u šoku, jer je Hlestakov objasnio da on uopšte nije revizor, već običan, sitni prevarant koji je ostao bez novca, te uspešno iskoristio njihovo neznanje i naivnost, pa moglo bi se reći čak i glupost. Na kraju petog čina dolazi i pravi revizor, a ova vest zasutavlja dah prisutnima. Lektira „ Revizor “, Gogolj se završava scenom koja je istovetna kao na početku: svi likovi su u istom položaju, pa to navodi na zaključak da Gogolj želi da čitalac posumnja da li se čitava neprijatna situacija sa Hlestakovim uopšte i dogodila.

Analiza i interpretacija

Svaka analiza i interpretacija komedije „ Revizor “, Gogolj sadrži vrlo važan podatak, koji svakako moramo i mi navesti, kako bi i naša analiza i interpretacija ovom maestralnog dela ruskog, ali i svetskog realizma bila potpuna, a ona se odnosi na to gde je Gogolj pronašao inspiraciju za nastanak dela. Naime, 1835. godine je Gogolj lično pisao svom velikom prijatelju, čuvenom ruskom piscu, Aleksandru Sergejeviču Puškinu u kome ga moli da mu pošalje neku temu ili anegdotu od koje bi on mogao da stvori komediju. Tako mu Puškin šalje priču koja je osnovna tema ovog dela, a ostale su njegove beleške koje je Gogolj iskoristio za nastanak lektire „ Revizor “: „ Krispin dolazi u provinciju… na vašar. Gradonačelnik je poštena budala – gradonačelnikova žena flertuje sa njim – Krispin zavodi njegovu ćerku. “

Lektira „ Revizor “ se smatra takozvanom komedijom karaktera, ali i komedijom situacije, a prvi put je objavljena 1836. Godine, iako je delo napisamo godinu dana ranije. Kasnije je Gogolj dorađivao, da bi konačnu verziju ova lektira doživela 1842. godine.

Osnovna tema ovog dela je ismevanje onih pojava u ruskom društvu 19. veka koje su se smatrale vrlo lošim i neprihvatljivim. Delo je odmah po objavljivanju cenzurisano, ali je sam ruski car Nikolaj I dozvolio da ova komedija ipak bude uvrštena u repertoar ruskog pozorišta. Međutim, česti napadi su naterali Gogolja da napusti Rusiju i nastani se u italijanskoj prestonici.

Gogolj je maestralno uspeo da prikaže stvarno stanje tadašnje ruske birokratije i na vrlo duhovit način ukaže na sve propuste.

Likovi i opis likova u delu „ Revizor “, Gogolj

Likovi i opis likova komedije „ Revizor “, Gogolj su vrlo važni za njenu potpunu analizu i interpretaciju. Gogolj je u ovom delu gotovo sve njih uspeo da ismeje.

Gradonačelnik mesta, Anton Antonovič Skvoznik Dmuhanovski je prikazan kao tipičan, ostareli državni službenik, vrlo proračunat i pronicljiv, a naizgled pošten. Njegova supruga, Ana Andrejevna je vrlo sujetna i prava provincijska žena, sa svim manama koje ovakav status nosi. Njihova ćerka, Marija Antonova je nalik majci, ne baš naročito bistra devojka.

Ivan Aleksandrovič Hlestakov je mlad čovek, ne naročito mudar, ali vrlo promućuran, moglo bi se reći i prepreden. On uspeva da sve meštane vrlo vešto nadmudri, kada je shvatio da ga neće uhapsiti, već da smatraju da je on revizor koji treba da stigne iz Petrograda.

Pored njih, tu je plejada likova, a Gogolj pridaje veliki značaj njihovom opisu.

Prepričano delo „ Revizor “, Gogolj

Da bi vaše razumevanje ovog velikog dela bilo potpuno, trebalo bi da vam bude sasvim dovoljno ono što je navedeno u poglavljima analiza i interpretacija, ali i fabula. Inače, lektira „ Revizor “, Gogolj nije naročito obimno delo, a i vrlo lakose čita, pa je svakako preporučljivo da ovu komediju pročitate u celosti, jer će to biti vrlo kroisno kada budete pisali sastav iz srpskog jezika, čija će tema imati veze sa ovom lektirom.

Kada je u pitanju prepričano delo, svakako će vam biti od koristi da i to pročitate, mada nakon prikazane fabule radnje, prepričano delo čini se po malo gubi smisao. Zato ćemo komediju „ Revizor “ navesti samo prepričano u kratkim crtama, jer je poglavlje fabula vrlo obimno prepričano.

Dakle, lektira „ Revizor “ počinje scenom opisa života u jednoj ruskoj provinciji, tokom 19. veka. Glavni lik prvog čina komedije je gradonačelnik koji muči muku sa činjeniciom da iz Petrograda treba da stigne revizor, ne bi li osmotrio šta se to događa u njihovom gradu. On tu, ni malo lepu vest saopštava svim viđenijim ljudima, veleći pri tom da je svestan šta sve ne valja u njihovom gradu: bolnice smrde i u njima se puši, a uz to su i prljave i ne vodi se računa o lečenju pacijenata, sudije uzimaju mito… Stiže vest da je revizor odseo u lokalnoj gostionici i da je tu već dve nedelje. Ne znajući šta da radi, gradonačelnik odlučuje da ga poseti i vodi sa sobom sve viđenije meštane. Gradonačelnik i Hlestakov se susreću, a obojica su zapravo u strahu: jedan zato što misli da će da ga uhapse zbog dugova koje je napravio u gostionici, a drugi zato što misli da je „ revizor “ uočio sve nepravilnosti u njihovom mestu, uzevši u obzir da u njemu boravi već dve nedelje i da će to uticati na društveni položaj samog gradonačelnika.

Gradonačelnik poziva Hlestakova da bude gost u njegovoj kući, a ovaj se udvara i njegovj ženi, ali i njihovoj ćerki. One su obe fascinirane Hlestakovim i njegovim pričama. Ubrzo počinju da dolaze meštani kod „ revizora “, želeći da se požale na svoje komšije, pa i na samog gradonačelnika. Hlestakov koristi tu situaciju, obećavajući im pomoć, ukoliko mu daju nešto novca.

Potom Hlestakov prosi gradonačelnikovu ćerku i saopštava da mora da otputuje, ali da će se vratiti. Pre nego što je otišao, on piše pismo jednom svom prijatelju, koje će dovesti do razrešenja radnje komedije „ Revizor “, Gogolj. Gradonačelnik i njegove žena i ćerka su srećni, jer veruju da će im venčanje obezbediti bolji položaj u društvu. Svi dolaze da im čestitaju. Stiže i upravnik pošte sa pismom od Hlestakova, koje čitaju naglas, a u kome ih on sve ismeva i objašnjava da nije nikakav revizor, već običan prevarant. Stiže i vest da je u mesto došao pravi revizor i svi akteri radnje su u šoku.

Lektira „ Revizor “, Gogolj se završava scenom koja je istovetna početku radnje.



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!