Šta izaziva gojaznost kod dece?
Zašto dolazi do gojaznosti dece i šta preduzete da ne bi do toga došlo?
Često problem počinje igranjem igrica satima ispred računara. Tako kažu stručnjaci iz ove oblasti. Kad god dete unese u moju ordinaciju jednu od ovih podlih stvarčica, pozovem roditelja u stranu na ozbiljan razgovor.
Problem gojaznosti imaju svi, počev od dece predškolskog utzrasta, do adolescenata
Raspravljali smo o problemu gojaznosti u detinjstvu, što ubrzano postaje gorući zdravstveni problem. Trinaest procenata dece (od 6 – 11 godina) je gojazno, a adolescenata od 12-19 godina) čak 14 procenata. U ovim slučajevima se ne radi samo o prekomernoj težini, već o gojaznosti! Ove brojke predstavljaju povećanje gojaznosti od 1980. godine do danas i to: kod dece dvostruko, a kod adolescenata trostruko. Naravno, problem može biti sve više provodjenja vremena pred računarom u igradnju igrica, verujemo da naprosto igrice stvarju zavisnost. Kako video igrice postaju opsesija, a onda prerasta u zavisnost, dete postaje sve više tromo. Takvo stanje prati povećanje telesne težine što mu dodatno otežava da bude aktivno i tako počinje opasna nizbrdica.
Slaba fizička aktivnost jedan je od glavnih uzroka gojaznosti kod dece
Naravno, video igrice, nisu jedini krivci. Nivo aktivnosti dece, u poslednjih 40 godina značajno je smanjen zbog televizije, kompjutera i automobila. Istina, danas je više dece uključeno u organizovane sportske aktivnosti posle škole, nego što je to bio slučaj u prošlim generacijama, ali čak ni ta deca ne postižu nivo aktivnosti koji bi imala kad bi se samo jednostavno, po dolasku iz škole u kuću, presvukla, uzela svoj bicikl i vozila ga okolo po susedstvu u potrazi za društvom, u kome u igri niko neće sedeti na klupi.
Ishrana
Tradicionalni školski ručak zamenjen je skoro svuda prisutnim linijama restorana »a la kart«, u kojima se deci pruža mogućnost izbora (što je danas »veoma važno«), između raznovrsne hrane sa visokim procentom raznih dodataka i hrane sa visokim procentom masti.
Neuravnotežena ishrana dovodi do gojaznosti
Neuravnoteženi način života mnoge dece ispoljava se i u velikom broju obroka, pojedenih izvan kuće iz kesa na brzinu pokupljenih na nekom šalteru u restoranu sa brzom hranom. Sve više i više, čak i za vreme onih porodičnih večera u kući, večera nije ništa više već samo jedna varijanta brze hrane: pica, rezanci iz konzerve i obroci iz mikrotalasne pećnice. Rezultat je ishrana bogata kalorijama, rafinisanim šećerom i solju, a siromašna hranljivim sastojcima i bez ikakve vrednosti.
Gazirana pića utiču na gojaznost
Naravno, pojavljuje se i problem sa gaziranim pićima. Današnja deca piju redovno i obilno gazirana pića, a vrlo malo mleka. Bezalkoholna gazirana pića bukvalno spiraju sve količine kalcijuma, koje dospeju u dečji organizam. Dr Fišer kaže da svaki adolescent mora da ima četiri obroka mlečnih proizvoda dnevno i da ne pije gazirana pića.
Gojaznost dovodi do mnogih bolesti
Ovakav način ishrane dece je prava noćna mora i stvara, već posle kraće upotrebe, probleme sa kostima i zglobovima, a na obzorju se već nazire i prava epidemija dečjeg dijabetesa, bolesti visokog pritiska kod dece i gojaznosti, povezane sa poremećenim snom i disajnim problemima. Ono što najviše zastrašuje, je možda ipak činjenica da se tip II dijabetesa (koji napada odrasle) po prvi put pojavio kod dece i adolescenata.
Postoji mnoštvo dugoročnih rizika: rano pojavljivanje oboljenja koronarnih arterija, visokog pritiska i srčanog udara, pojava hroničnog artritisa i drugih problema sa zglobovima, refluks želuca i jednjaka (što naglo povećava opasnost od raka jednjaka), poremećaj sna, da nabrojimo samo nekoliko od mogućih opasnosti.
Nekada davno, je rečeno da deca treba da se brinu o svojim roditeljima kad oni ostare. Prvi put u istoriji čovečanstva suočavamo sa budućnošću u kojoj ostareli roditelji brinu o svojoj već odrasloj deci, koja su tako zaokupljena svojim zdravstvenim problemima, da ne mogu da se brinu o sebi.
