Šta Srbija najviše voli da čita?
Po mišljenju mnogih domaćih pisaca i književnih kritičara, Srbi ne čitaju ništa manje od ostatka Evrope. Ako pogledamo prodaju u nekih knjižarama zaključićemo da se u našoj zemlji najviše čita proza a najmanje poezija.
Uglavnom se kupuju knjige koje imaju dobru komercijalu , tj one koje viđamo po katalozima i novinama, kao i knjige po kojima su snimljeni filmovi.
Ako pogledamo liste najčitanijih knjiga u julu mesecu, videćemo da se naši zemljaci najradije odlučuju za domaće spisateljice. Trenutno su najaktuelnije dame koje su skoro uplovile u književne vode – Jelena Baćić Alimpić i Vesna Dedić, a prate ih i malo iskusnije – Isidora Bjelica i Ljiljana Habjanović Djurović. Medju popularnim stranim romanima kod nas je trenutno ,,Avanture nestašne devojčice“, Marija Vargas Ljosa, dobitnika Nobelove nagrade iz 2010. Ovo je potvrdilo da se u Srbiji čitaju i nobelovci, s obzirom da je i ,,Zovem se crveno“ takodje bio jedna od najčitanijih knjiga. Od stranih pisaca čita se i Robin Šarma i njegov ,,Kaludjer koji je prodao svoj ferari“.
S obzirom da je tehnologija štampanja i dizajna napredovala, ponovo se
štampaju i prodaju klasične dečije knjige, obično Grimove bajke, H.K. Andersen, ,,Mali princ“ ali i neki noviji poput Harija Potera i sličnih žanrova. Dečije knjige danas znatno se razlikuju od nekadašnjih verzija jer su šarenije i sa bogatijim ilustracijama, što takođe privlači kupce.
Što se tiče domaćih knjiga, u knjižarama se uvek rado nudi Andrić, kao nešto od
najboljeg što domaća književnost može da ponudi, potom Pekić, a posle snimanja serija po njenim romanima, i Mir Jam beleži veliki uspeh. Kao dokaz navešćemo da se ,,Ranjeni orao“ mogao naći za relativno malu cifru, a posle emitovanja serije, cena je došla i do osamsto dinara.
Od klasika, opet se najčešće nude domaći, pored Andrića, tu su Crnjanski, Dobrica Erić i slično, a od stranih Šekspir, Hemingvej, Dostojevski… U knjižarama postoji i lepa ponuda kompleta knjiga i sabranih dela, ali je pitanje koliko ljubitelja ovakvih vrsta literature može da ih priušti s obzirom da koštaju i do dvadeset hiljada dinara, što je visina nečije plate.
