Šesto svetsko prvenstvo 1958 u Švedskoj

Šesto Svetsko prvenstvo olržano je od 8. Do 29 – juna 1958. U Švedskoj. Prethodno je oboren rekord po broju reprezentacija prijavljenih za učešće u kvalifikacijama. Na Mundijal je želelo 47 selekcija, pa su morale da prođu kroz sito eliminacionih utakmica. Na kraju takmičenja organizovanom po zonama Evropa devet grupa, Južna Amerika tri, Severna i Srednja Amerika po dve, Azija i Afrika po četiri pravo da učestvuje na završnom turniru steklo je, pored svetskih prvaka iz 1954. Nemaca i domaćina Šveđana, 14 reprezentacija: Čehoslovačka, Engleska, Jugoslavija, Brazil, Argentina, Meksiko, Austrija, Mađarska, Severna Irska, Škotska, Sovjetski Savez, Paragvaj, Francuska i Engleska.

Takmičelje u prvom krugu Mundijala organizovano je po grupama, a igralo se po jednostrukom bod sistemu “svako sa svakim”. U dalje takmičelje plasirale su se po dve najbolje selekcije iz svake grupe. Pošto o redosledu nije odlučivala gol – razlika, reprezentacije sa istim brojem bodova morale su da igraju novu utakmicu. A pobednik bi nastavljao takmičelje.

U Švedskoj nije bilo najuspešnijih učesnika Mundijala – Urugvajaca i Italijana, dvostrukih svetskih šampiona. Nisu prebrodili kvalifikacije i utakmice su pratili daleko od Skandinavije. Doputovali su Mađari, ali bez većine igrača iz velikog tima koji je harao do finala šampionata 1954. Franuuzi su se dobro kotirali po prognozama bukmejkera najviše zahialjujući tandemu velikih asova – Rajmonu Kopi i Žistu Fontenu.

Jugoslavija je u Švedsku poslala novi tim. Sa scene je sišao čuveni “olimpijski sastav” (Beara, Stankonić, Crnkonić, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanoiv, Mitić, Vukas, Bobek i Zebac) i “Plavi“ su prolazili kroz “smenu generacija”. Beara, Crnković, Zebac i Boškov bili su “spone” sa slavnim prethodnicima, ali novim reprezentativcima Jugoslavije, osim nastavka tradicije plasmana u drugi krug, nisu davane značajnije šanse da će prirediti veće iznenađenje.

Svoju šansu konačno je dočekao – Brazil. Posle pet uzastopnih neuspeha “karioke” su silno želele “zlatnu boginju”. Na konturama tima iz 1954. Koje su činili) – Santos, N. Santos i Didi, stvorena je selekcija spremna da se trijumfalno prošeta šampionatom. Pojavili su se neki novi momci u žutim dresovima, poput nepredvidivog driblera Garinče, golgetera koji je izmislio takoziani “suni list”, zatim centarfora Vave i, pre svih, tamnoputog, krhkog dečaka sa brojem“10”, dugog i teškog imena, Edson Arantes do Nasuimento, ili kako su ga drugovi kratko zvali – Pele! Ovaj trio doveo je Brazil do trona svetskih prvaka.

U kvalifikacijama nije bilo iznenađenja. Nemci su u Prvoj grupi zauzeli najvišu poziciju, a Severni Irci u “majstorici” stavili tačku na uspešne igre Čehoslovaka u Sietskom kupu.

U Drugoj grupi Francuska i Jugoslavija bez problema su pored Paragvajaca i Škota prošli do četirtfinala.“Plavi” nisu brilirali, remizirali su sa Škotskom, u trećem kolu i sa Paragvajem, ali kad je bilo najpotrebnije, pružili su maksimum. U duelu sa favorizovanim Francuzima ostvarena je glavna pobeda vredna drugog mesta u grupi. “Trikolorima” nije pomogao ni strašni Fonten koji je postigao dva gola, još manje slavni Kona.

Uzbudljivo je bilo u Trećoj grupi. Domaćini Šveđani su lako stigli do prvog mesta. Ali Mađari i Velšani su morali da razigravaju za jedno mesto u četirtfinalu. Posle prvog poluvremena ostatak nekadašnje “lake konjice” dodio je 1: 0, ali u nastavku Vels je preokrenuo rezultat i od Mađara u narednim decenijama napravio samo statiste na sceni Svetskog kupa.

U Četvrtoj grupi Brazil je lako obezbedio prvo mesto, dozvolivši samo Englezima da se provuku sa časnim remijem. Kasnije su reprezentativci Engleske pokazali da još nisu dorasli velikoj završnici. U “majstorici” za drugo mesto u grupi poraženi su od debitanata na Mundijalu, selekuije Sovjetskog Saveza i ponovo se kući vratili razočarani.

U četvrtfinalu Jugoslavija se opet namerila na Nemce. Ovog puta “pancir divizija” slovila je za favorita, ovenčana “zlatnom boginjom” i predvođena Ranom, Zelerom i Fricom Valterom. Jugosloveni su zažalili što su nesmotreno remizirali sa Paragvajcima u grupi. Optuživali su sudiju Maukoa da je protivnicima priznao gol iz ofsajda, ali činjenica da su dozvolili Paragvaju da tri puta poravnava rezultat primoravala ih je da priznaju kako su najviše sami krivi što u četirtfinalu neće na megdan Severnim Ircima, već svetskim priacima Nemcima.

Kao četiri godine ranije, ponovo je za “plave” koban bio Helmut Ran. Golom iz gotono“mrtvog” ugla, već u 12. Minutu, obezbedio je Nemcima plasman u polufinale, a Jugoslaviju je još jednom sprečio da ponovi podvig iz 1930. Godine.
U preostalim utakmiuama sve je proteklo prema očekivanjima. Šveđani su sa 2: 0 pobedili Sovjetski Savez, Francuzi deklasirali Severnu Irsku, a Brazil protiv Velsa odigrao tek koliko je bilo potrebno da ostvari minimalnu pobedu za plasman u naredni krug.

Polufinale je donelo mnogo uzbuđenja, ali i očekivane ishode. Šveđani, silno motivisani domaćim terenom, nadigrali su Nemce i oslobodili tron svetskih šampiona za naslednike Brazilce koji su u veličanstvenoj utakmici ubedljivo nadigrali Francuze pokazavši ‘trikolorima’ kako je za konačan uspeh neophodno imati velikog igrača, ali i veliki tim.

Francuzi su, ipak, pokazali da su dostojni mesta na postolju. U meču za treće mesto nadigrali su Nemce deklasiravši ih sa 6: 3, a Žist Fonten je postigao četiri gola, čime je postavio novi rekord svetskih šampionata sa ukupno 13 pogodaka.

U finalu prvi put domaćin nije predstavljao favorita, kao što je to bio Urugvaj 1930, Italija 1934 – i Brazil 1950. Šveđanima je unapred dodeljena uloga statista, a oko 50. 000 gledalaca, iako uglavnom navijača Skandinavaca, došlo je da prisustvuje promociji novog svetskog šampiona sa tla Južne Amerike.

Sa prethodnim finalom zajednički detalj bila je kiša. Tamni oblaci nadvili su se nad Stokholmom, teren je toliko bio natopljen da su redari sunđerima kupili vodu i u kofama je iznosili sa stadiona kako se igralište ne bi uskoro pretvorilo u močnaru! A kad je Lindholm, posle solo  prodora, već u četvrtom minutu savladao Gilmara činilo se da će priroda ipnovo se poigrati sa sudbinom najboljeg tima na Mundijalu i režirati ishod svetskog šampionata…

Ali, Brazilci su ovog puta bili jači i od prirodne nepogode. Garinča je na desnom krilu pokazao raskoš svog driblinga, poslao loptu pred gol, Pele je samo pipnuo koliko da prevari odbranu Šveđana, a Vava je lako sa pet metara poslao u mrežu. Nedugo zatim slična akcija. Garinča prolazi po desnom krilu, Pele“ odvlači“ pažlju odbrane na“drugu stativu”, a Bava utrčava u prazan prostor i šalje loptu iza leđa Svensona.

Brazil je preokrenuo rezultat i nagovestio konačan trijumf, posle 28 godina čekalja.

Počela je samba “karioka” koja je definitivno za najveću zvezdu šampionata promovisala mladog Pelea. Krhki momak lako je “lomio” gorostasne Šveđane, a kad je počeo da trese mrežu definitivno je sebe predstavio kao najboljeg igrača šampionata. Prvi pogodak Pelea i danas je najleiši u finalima Mundijala: centaršut sa leve strane ubacio je loptu u srce kaznenog prostora, Pele je utrčao između dna igrača Švedske, prihvatio je na grudi, zatim vešto prebacio sledećeg protivnika i ne čekajući da lopta padne na zemlju poslao je u mrežu! U samo nekoliko trenutaka spoj umeća, brzine, tehnike, virtuoznosti, golgeterske veštine… Sve čime je Pele u narednih 12 godina obeležio istoriju Svetskog kupa.
Brazil je konačno osvojio “zlatnu boginju”. Postao je pva i jedina reprezentacija koja je trijumfovala na Mundijalu van svog kontinenta. Počela je dominacija “karioka” koja i danas traje…

Utakmica za treće mesto

Francuska – SR Nemačka 6: 3 (3: 1)

FINALE

Brazil — Švedska 5: 2 (2: 1)
Stokholm, 29. Juna 1958. Stadion“Rasunda”. Gledalaca 50. 000 Sudija Žig (Francuska)
Strelci: 0: 1 – Lindholm /4/, 1: 1 Vava /9/, 2: 1 Vava /32/, 3: 1 Pele /55/, 4: 1 Zagalo /68/, 4: 2 Simonsen /80/, 5: 2 Pele /89/.

BRAZIL: Gilmar, Tj – Santos, N. Santos, Zi go, Belini. Orlando, Ga – rinča, Didi, Vava, Pele, Zagalo. Selektor Visente Feola.

ŠVEDSKA: Svenson, Bergmark, Aksbom, Berjeson, Gustavson, Par – ling, Hamrin, Grin, Simonson, Lindholm, Skoglund.

LISTA STRELACA
13 – Fonten /Franuuska/,
5 – Ran /Sr Nemačka/,
6 – Pele /Brazil/,
3 – Vava /Brazil/, Mekiarland /S. Iska/,
3 – Korbata /Argentina/, Hamrin, Simonson /Šiedska/, Zikan /Če – hoslovačka/, Tiči /Mađarska/,
0 – Kopa, Pjantoni /FrašJuska/, Veselinović /Jugoslavija/,
1 – Mazalo /Brazil/, Šefer /SR Nemačka/, Kevan /Engleska/, Vie – sniski /Franuuska/, Petaković /Jugoslavija/, Aguero, Amarilja, Parodi, Romero /Paragvaj/, Lidholm /Švedska/, Dvorak, Hovorka /Čehoslova – čka/, Il>in, Ivanov. /Sovjetski Savez/, Olčurč /Vels/, 0 – Menendez /Argentina/, Didi, T) – Santos, Zagalo /Brazil/, Cie – slarčik, Šmit, Zeler /SR Nemačka/, Fini, Henes /Engleska/, Doui, Vin – sent /Franuuska/, Ogljaiović, Rajkov /Jugoslavija/, Belmonte /Meksiko/, Kuš /S. Irska/, Koler, A. Korner /Austrija/, Re /Paragvaj/, Bird, Ko – lins, Mudi, Marej /Škotska/, Gren, Skoglund /Švedska/, Ferurel /Če – hoslovačka/, Simonijan /Sovjetski savez/, Božik, Šandor /Mađarska/, Čals, Midvin /Vels/