Sastav ljudskog tela – kosti, meki i tečni delovi, hemijski sastav

Čovečje telo se sastoji iz kostiju, mekih delova i tečnosti.

Kosti.
Najčvršći delovi tela su kosti. One obrazuju njegov skelet, daju mu stav i oblik, zatvaraju velike telesne duplje (šupljine),štite u njima smeštene organe i za njih su pripojeni mišići.

Prema obliku razlikuju se: duge,ili cevaste, kosti (nadlaktica, natkolenica itd.), kratke. kosti (kosti šake,. stopala itd.) i široke, ili, pljosnate kosti (kosti glave, lopatica itd.).

Glavna potpora celog tela je kičma. Ona omogućava čoveku da uspravno stoji i da hoda. Sastavljena je iz .pršljenova, koji su pomoću veza i hrskavičavih pločica međusobno spojeni i obrazuju kičmeni . kanal, u kome se nalazi kičmena moždina.

Neke su kosti spojene jedne s drugima čvrsto, dok su druge spojene pokretnim zglobovima. Čvrsto su spojene kosti lobanje i karlice, a ostale kosti spojene su pokretno. Pokretno. spajanje dveju kosti naziva se zglobom.

Na svakom zglobu razlikujje se glava,, čašica; i čaura, koja, pojačana zglobnim vezama, obavija zglob.

Najvažniji zglobovi su rame, lakat, šaka, kuk, koleno i stopalo.

MEKI DELOVI. U meke delove spadaju koža, masno tkivo, mišići, unutrašnji organi, nervi, krvni i limfni sudovi.

Meki delovi imaju različite zadatke. Koža služi telu kao zastitni omotač; masno tkivo služi kao podloga i regulator toplote, a u vreme nedovoljne ishrane i kao rezerva; misići pokreću kosti i zglobove; unutrašnji organi služe izgradnji i održanju tela (na primer, pomoću pluća se diše, pomoću. trbušnih organa vrši se probava). Nervi sprovode osećaj i pokreću mišiće; krvni sudovi sprovode krv, a limfni sudovi limfu.

TEČNI DELOVI. Tu spadaju krv i limfa. Oni su nosioci svih sastojaka koji su telu potrebni radi održavanja života.

Krv vrši ishranu organizma na taj način što, cirkulišući kroz organizam, snabdeva svaku telesnu ćeliju rastvorenim hranljivim materijama, a stvaranje toplote obavlja pomoću kiseonika, koji unet disanjem sagoreva u svakoj telesnoj ćeliji.

Limfa nosi rastvorene hranljive materije, naročito masti, iz želudačno-crevnog kanala u krvotok, skuplja tkivne tečnosti izlučene iz telesnih ćelija i sprovodi ih ponovo u krv.

Duž celog limfnog sistema nalaze se limfni čvorići, veličine zrna prosa do zrna pasulja (na primer: u lakatnom pregibu, pazušnoj duplji, na vratu itd.). Ovi limfni čvorići služe kao cediljka (filter) za zarazne klice koje su iz neke zagađene rane. prodrle u limfne puteve.

Pri ovom filtriranju. limfni putevi i čvorići mogu da se upale. Zapaljeni limfni putevi dobijaju izgled crvenih pruga na koži, a zapaljeni limfni čvorići oteknu, postaju bolni.i skloni su gnojenju.

Iz obolelih limfnih čvorova zarazne klice mogu prodreti u krvotok i dovesti do trovanja krvi.