Halil Džubran – čuveni libanski pesnik i slikar

Halil Džubran – Biografija

U libanskom gradu Bšareji, 06. decembra 1883. u porodici Džubran, rođen je Halil, koji će postati čuveni slikar i pesnik. A posebno je upamćen po tome što je doživeo neverovatnu i mnogima nepojmljivu vrstu ljubavi.

Ova neverovatna prepiska koja prati osećanja, razumevanje i divljenje dvoje ljudi koji se nikada u životu nisu sreli trajala je gotovo tri decenije. Okončala ju je smrta ovog velikog umetnika. U knjizi „Plavi plamen“, koja je ovjavljena u našoj zemlji u izdanju izdavačke kuće „Paidea“ je prikazano 36 Džubranovih pisama upućenih Mej Zijadi.
Iako su u njegovom životu postojale žene sa kojima je bio u bliskim odnosima, Halil se nije nikada ženio. Poznato je, međutim da je svojoj, dosta starijoj prijateljici, koja mu je na različite načine mnogo puta pomogla, ponudio brak, ali je Meri Haskel to odbila. Pretpostavlja se da je razlog bila velika razlika u godinama između tada dvadesetjednogodišnjeg pisca i deset godina starije Meri. Ali i nakon toga, ona mu je pomagala. Halil je veći deo svog života proveo u njenom stanu u Njujorku. U knjizi „Ljubljeni prorok“ je objavljena sačuvana prepiska ovo dvoje ljudi koji su gajili istinska ljubavna osećanja jedno prema drugom. Njihova ljubavna priča je trajala oko 20 godina, sve dok se Meri nije udala 1926.godine.

Još jedna žena je ušla u Halilov život, pre omiljene Mej. Bila je to mlada profesorka engleskog jezika, po imenu Barbara Jang. U želji da i sama postane pesnikinja, Barbara postaje opčinjena Džubranovim delom, ali i njim samim. I to u tolikoj meri da je gotovo čitav svoj život njemu posvetila i nakon njegove smrti održala veliki broj predavanja o njegovom delu i liku širom Amerike i napisala veliki broj članaka. Svoju knjigu „Čovek iz Libana“ posvetila je Halilu Džubranu.

Razmena lepih i uzvišenih misli i osećanja dvoje neverovatnih ljudi i umetnika, Mej i Halila, počela je 1914. godine, kada mu je Mej uputila prvo pismo, oduševljena njegovim delom. Prepiska se nastavila sve do njegove smrti, 1931. godine. Iako je mnogima bila nerazumljiva, njih dvoje su uspeli da pronađu „plavi plamen“ i održe ga toliko dugo. Oboje su imali slično viđenje ljubavi, pa otuda i naziv knjige. Sam Džubran je na većini pisama crtao „plavi plamen“ koji je simbolično predstavljao njihovu pravu, iskrenu i za mnoge neshvatljivu ljubav.

U jednom od pisama vidi se i kako libanski pesnik doživljava ljubav i šta je zapravo „plavi plamen“: …“svetli i ne menja se, menja i ostaje nepromenjen, gospodari i ne pokorava se.“ Upravo takva je bila i njihova ljubav. Iako se nikada nisu dotakli fizički, njihove duše su se pronašle i bile jedno.

Kako ih tada mnogi nisu razumeli, pretpostavljam da bi danas to bilo još teže. Verovatno niko ne može da zamisliti to lepo iščekivanje pisama, pa osećaj dok ga otvarate, a znate da ga je držala vama draga osoba…Sve to budi mnoga lepa osećanja. Zato, ako želite da osvežite vašu vezu ili ugodite dragoj osobi možda bi bilo dobro da se odvažite da napišete neko pisamce. Šta ćete da napišete i nije toliko važno, koliko je činjenica da će osobi koja dobija pismo sigurno biti drago da ga pročita i sačuva. Ako vam treba neka ideja na sajtu www.mudre-izreke.info postoji puno mudrih misli i izreka, pa se nadam da ćete pronaći neku koja će odgovarati vašim trenutnim emocijama.

postoji puno mudrih misli i izreka, pa se nadam da ćete pronaći neku koja će odgovarati vašim trenutnim emocijama.

Pokušajte! Ne treba vam puno vremena i videćete da ćete time mnogo dobiti.