Jugoslovenski ,,Titanik“
Za razliku od legendarnog broda, koji je tragično završio na dnu okeana, parobrod ,,Karađorđe“ iako manji, bio je izdržljiviji, nekoliko puta je menjao naziv, a čak dva puta izbegao da potone.
Napravljen je po narudžbini Austrougara, 1913. godine u jednom britanskom brodogradilištu. Nazvali su ga ,,Višegrad“. Kao što nas istorija uči, ubrzo počinje Prvi svetski rat, i brod se za to vreme neće koristiti.
Nakon rata, dobija novi naziv: ,,Karađorđe“, i počinje da se koristi na Jadranu za prevoz putnika. Jedne julske večeri 1930. brod je krenuo iz Kotora ka Rijeci i naleteo na italijanski ,,Frančesko Morosini“. U poslednjem trenutku ,,Karađorđe“ daje zvučni signal za skretanje u desno, ali to nije bilo dovoljno. ,,Frančesko Morosini“ je udario u trup našeg parobroda i oštetio ga. U nesreći je poginulo pet ljudi. Parobrod je poslat na popravku, a na sudu su Italijani proglašeni krivim i ,,Jadranskoj plovidbi“ su morali da isplate osam miliona lira.
Neposredno pre nego što će novi veliki rat doći u Jugoslaviju, Italijani su u Jadranu postavili mine. Na te iste mine naišao je ,,Karađorđe“ zajedno sa brodom ,,Prestolonaslednik Petar“. Iako nije bilo ljudskih žrtava, kapetani ovih brodova, gonjeni grižom savesti izvršili su samoubistvo, jer nisu uspeli da spasu svoje brodove.
Još jednom je „Karađorđe “ popravljen i vraćen u pogon, ovoga puta kao ,,Proleterka“. Treću nesreću nije preživeo. Pošto je izvađen sa dna mora, radio je još nešto manje od tridesetak godina, kada se nasukao kod ostrva Murter. Posle toga od broda je ostalo samo staro gvožđe.
