Pesticidi i u kori južnog voća
Nije novost da se u proizvodnji voća koriste razne vrste pesticida, kao i to da uzgajivači umeju da preteraju. Ali, ako ovih dana planirate da narendate koru od limuna u neki od svojih kolača, budite pažljivi.
Nadležne inspekcije u prethodnoj godini otkrile su na tržištu Srbije svega par slučaja prekomernog korišćenja pesticida u voću. Ipak, stručnjaci upozoravaju da budete obazrivi naročito sa južnim voćem jer je po pravilu potapano u posebne pesticide koji omogućavaju da ovi plodovi budu dugotrajni, jer ionako dugo putuju do domaćeg tržišta, pa im treba obezbediti dužu svežinu.
Citrusno voće se potapa u pesticide zbog napada gljivica
Kod svih vrsta agruma, odnosno limuna, grejpfruta, mandarine ili pomorandže, tokom dugog skladištenja može doći do brzog truljenja koje izazivaju gljivice, I koje je normalno usled transporta I skladištenja. Zato se ovakvo voće, odmah posle berbe tretira imazalilom, odnosno fungicidima koji utiču na te gljivice I onemogućavaju njihovo razmnožavanje. Sve se ovo radi u službi toga da se izbegnu novčani gubici.
Kako potvrđuju u Centru za ispitivanje namirnica, tretiranje citrusa fungicidima dozvoljeno je evropskom regulativom. Limun, pomorandža ili mandarine se odmah posle berbe potapaju u vodeni rastvor fungicida, da bi se sprečio rast gljivica ili plesni.
Dozvoljena upotreba pesticida ali u ograničenim količinama
Treba znati da su maksimalne dozvoljene količine ostataka fungicida 5 mg po kilogramu voća i u tim količinama nije opasan po zdravlje. Ali, kako kada kupujete narandže znate kakav je rastvor košišćen i u kom procentu? Nije lako! Ne mora se posebno naglašavati da ne bi bio prvi put da se sa potencijalno otrovnom supstancom u hrani pretera isključivo zarad novčane dobiti. Zato oprez!
U Evropskoj Uniji južno voće se uglavnom prodaje u posebnim pakovanjima, jer je to najsigurniji način da kupac, čitajući deklaraciju na pakovanju, dobije potrebne podatke o proizvodu, pa i o upotrebi fungicida i upozorenje o primeni. Ako ono nije tretirano, što je slučaj sa limunom koji se uvozi iz okolnih zemalja, nije neophodno isticanje upozorenja da kora nije za jelo.
Regulativa u Srbiji
S druge strane, našim propisima nije definisana maksimalno dozvoljena količina ostataka imazalila u citrusima. Ona postoji samo kada su u pitanju žitarice. Zakonom o bezbednosti hrane odgovornost je prebačena na proizvođače, uvoznike i trgovce.
Proces je takav da Fitosanitarna inspekcija na granici obavlja pregled robe, dokumentacije i planskog uzorkovanja za ispitivanja.
Kada pošiljka stigne, ako nije proverena od strane inspekcije, uvoznici su u obavezi da pošalju uzorke na analizu akreditovanim laboratorijama. Nakon tih ispitivanja i dobijenih rezulta voće ide u prodaju.
Već duže vreme, mediji izveštavaju da na primer odredjena količina mesa na domaćem tržištu, potiče iz Latinske Amerike, da je stigla sumnjivim putevima u Srbiju,da je takvo meso štetno po zdravlje zbog isteklog roka trajanja, onda I kada je voće u pitanju, sve ovo ne može da Vas ne natera da dva puta razmislite pre nego kupite limun. Možda da se oslonite na jabuke, kruške, šljive…?
