Svetlost – kako nastaje i od čega je sačinjena?

DEFINICIJA – ŠTA JE SVETLOST

Svetlost je dragocena astronomima jer je to jedina poruka koja im stiže od zvezda. Ali, šta je ona u stvari? Ona je neobična stvar sa ponekad iznenadjujućim osobinama.To je pojava koja nastaje zračenjem sa sunca, odnosno zvezda. Postojanje svetlosti je jedan od najvažnijih procesa ili događaja koji postoje u materijalnom svetu. Bez te pojave ne bi bilo ni života, a to znači da ne bi ni mi postojali.

KAKO NASTAJE SVETLOST?

Ono što se trenutno zna o svetlosti je da ona nastaje procesom sagorevanja ili reakcija na zvezdama.

TALASI I ČESTICE

Kako jednostavno opisati svetlost? Može se reći da je to talas i da se prostire kao talasi na površini okeana. Ona se odbija od ogledala u teleskopima i može čak prolaziti kroz bezvazdušni prostor (sto nije slucaj sa zvučnim talasima). Može se, takodje reći da se svetlost sastoji od sićušnih čestica zvani fotoni, koji udaraju u površinu tela i odbijaju se od njega. Zato osnovni gradivni element svetlosti jeste foton.

DUGINE BOJE

Od Njutna se zna da je bela svetlost, u stvari, mešavina svetlosti različitih boja.crvene, narandzaste, žute, zelene, plave i ljubičaste. Ceo ovaj spektar boja ( ili svetlosti ) sačinjava ono što se naziva vidljivom svetlošću: to je jedino što je ljudsko oko sposobno da vidi. Ali postoji još mnogo drugih svetlosti („ ešće se kaže zračenja“) potpuno nevidljivih našem oku ! Njih nam takodje šalju zvezde.

„NEVIDLJIVA SVETLOST“

Tu, u širem smislu spadaju infracrveni zraci, ultraljubičasti zraci, rendgenskiili iks zraci i gama zraci. Češće ih zovemo zračenjem ili talasima, ali to je, takodje, i svetlost. Šta ih razlikuje od vidljive svetlosti? Sve je pomalo pitanje „sabijanja“.

Sve talase uključujući i svetlost, karakteriše njihova talasna dužina, to jest rastojanje koje deli dva njihova uzajamna brega. Vrhovi ( bregovi ) talasa mogu biti manje ili više udaljeni. Rastojanje koje razdvaja dva susedna vrha naziva se talasna dužina i ona predstavlja osnovu razlike. Talasna dužina infracrvenih i radio – talasa je mnogo veća od one za vidljivu svetlost, dok je talasna dužina ultraljubičastih, rendgenskih i gama zraka mnogo manja.
.
.

EFIKASNA ZAŠTITA

Mnoga od ovih nevidljivih zračenja, pogotovu zastrašujuće ultraljubičasto, su opasni za ljude. Srećom zaustavlja ih atmosfera kada stižu iz vasione.

STA JE „ CRNO SVETLO “?

Ultraljubičasta ‘svetlost’ je nevidljiva (zato se svetlost koju emituje UV lampa naziva „crno svetlo“). Pošto se u spektru javlja odmah ispod ljubičaste podesća na nju.