„Most na Žepi“ Ivo Andrić – Analiza dela
Most na Žepi je jedna od umetnički najuspelijih Andrićevih priča. To je pravo remek delo u pripovedačkom, kompozicijskom i jezičkom smislu. Pripovetka je poslužila našem nobelovcu kao osnova za njegov veliki roman Na Drini ćuprija.
TEMA
Tema priče je most-nastanak i trajanje. Most je nastao iz nesanice, samoće i očaja vezira Jusufa, jer se u samoći rodila misao o krhkosti i prolaznosti vlasti, moći i svega što je ljudsko. Drugo, živeći u samoći, vezir se setio svog porekla i svoje zemlje. Tada se rodila ideja da podigne nešto lepo i trajno-gradjevinu koja će nadživeti i podsećati druge na njega, a da u isto vreme bude i spomenik njegovom poreklu. Zbog toga se odlučuje da to bude most, u rodnom kraju, na reci Žepi.
Ideju vezira Jusufa materijalizovaće neimar koji će, takodje u samoći i odvojenosti od sveta, doći do vizije mosta izuzetne lepote u neprohodnoj divljini. I most će, poput neimara i vezira, biti izdvojen i usamljen u odnosu na okolinu. Tako usamljen ostaće da traje i vekovima čuva uspomenu na vezira i njegovo poreklo, da premošćuje vekove i povezuje generacije.
MOST I NJEGOV SMISAO:
1.ESTETIČKI SMISAO-most je umetničko delo koje odlikuje sklad i lepota, što mami i oduševljava.
2.DRUŠTVENOKORISNI (PRAKTIČNI) SMISAO-olakšava ljidima život
3.ETIČKI SMISAO-zbližava i spaja ljude, čini da manje bude razlika medju njima i više razumevanja i zajedništva; povezuje vere i naraštaje.
4.FILOZOFSKI SMISAO-propadaju moć i slava, a ostaje samo ono što je trajno (materijalizovano) i od nekog značaja za buduće naraštaje. Iz ovog filozofskog smisla proističe i osnovna ideja ove Andrićeve priče.
PODIDEJE U PRIPOVECI
- Nema velikih ideja i dela bez samoće, velikih bdenja, zanosa i samoodricanja
- Samo ko uspe da nešto stvori i ostavi iza sebe može da osmisli i produži sebe u vremenima koja dolaze.
- Čovek stvarajući , štiti sebe od prolatnosti i zaborava
- Onaj koji stvara i celog sebe unosi u ono što stvara, stranac je za druge, jer je nedostupan drugima, ali i drugi bivaju njemu stranci.
OSOBENOST STILA
- Majstorstvo i lepota pripovedanja: nema rasplinutosti, sve je čvrsto povetano i unutar sebe uskladjeno.
- Mirnoća i ubedljivost pripovedanja.
- Rečenica je jasna, skladna, nikad suvišna i prazna. Misaono je bogata ali nikad nametljiva ili pretenciozna.
- Pri čitanju pripovetke nema zamora niti ono prelazi u dosadu.
