Brzo čitanje – naučite da čitate stranice jednim pogledom oka
Saveti za brzo čitanje
Mislite li da je realno pročitati knjigu od 1000 stranica za samo sat vremena? Zvuči primamljivo, ali i nemoguće. Međutim, neki ljudi koji dovrše kurs brzog čitanja zaista su u stanju da to i učine.
Pitate se kako? Naravno, čudite se sa pravom. Ali kada se podsetimo činjenice da prosečni čovek koristi samo 3% svog intelektualnog potencijala, da naše oči imaju veliku sposobnost za razvoj perifernog vida koji malo ko uspe da iskoristi i da prilikom čitanja negujemo obilje pogrešnih navika stečenih u detinjstvu koje samo usporavaju naše čitanje, mogućnost čitanja hiljadu strana na sat više ne zvuči kao naučna fantastika.
Moderno društvo je takvo da zahteva neprestanu posvećenost poslu kojim se čovek bavi a to se ogleda i u praćenju svih novina u određenoj oblasti i suočavanje sa neprestanim pristizanjem novih informacija. Složićete se da je to mnogo lakše ako posedujemo sposobnost da čitamo brzo; uz adekvatan trening, čak osam puta brže nego što to sada možemo. Usled ovakvog stanja stvari i razvoja u ovoj oblasti, škole brzog čitanja jako su popularne širom sveta, a kabineti svetskih političara, kao i onaj Baraka Obame, ne zapošljavaju osobe koje ne vladaju ovom veštinom.
Ono što ističu stručnjaci jeste da je glavni problem koji usporava naše čitanje loša navika da reči koje čitamo u sebi vokalizujemo, tj. da ih izgovaramo nečujno u glavi. Usled toga se brzina čitanja „u sebi“ tek malo razlikuje od brzine čitanja „naglas“ i nemoguće je bez prevladavanja ove navike postići naročite rezultate. Takođe, problem je i raširena pojava da ljudi čitaju reč po reč teksta i umesto toga se savetuje postepeno navikavanje da se čitaju veće grupe reči odjednom. U izvanrednim slučajevima postoji i pojava da se čitav pasus, pa i stranica teksta, pročita jednim pokretom oka. Naravno, ovde je reč o majstorima ove veštine koji se dokazuju i na svetskim takmičenjima, a pritom se proverava i razumevanje pročitanog.
Možda zvuči neobično, ali nezavisna istraživanja pružaju dokaže da se prilikom brzog čitanja uz adekvatnu koncentraciju postižu bolji rezultati u razumevanju teksta nego prilikom sporog, „temeljnog“ čitanja. Neki od najboljih „brzih čitača“ ističu da prilikom čitanja više ne primećuju reči već da jednostavno doživljavaju u glavi ono o čemu tekst govori. Kao dodatak kursu brzog čitanja i njegov logički nastavak jeste savladavanje tehnike stvaranja mapa uma koje omogućavaju skladištenje nezamislive količine informacija u našoj memoriji.
Složićete se: zvuči interesantno, sigurno je korisno i vredi se potruditi.
