Rudnjača – jestiva livadska gljiva
Pečurka rudnjača
Rudnjača se u popularnoj terminološkoj upotrebi naziva i šampinjon. Prevod ove francuske reči je –pečurka. Zapravo, proces uzgajanja ove ukusne pečurke su pokrenuli upravo Francuzi, tokom 18-og veka.
Rudnjača je gljiva koja pripada rodu Aqaricusa, koji ima mnogo varijeteta. Sve gljive ovoga roda su predmet obožavanja kulinara, iako je definitivni šampion među njima rudnjača (Aqaricus capmestris). Ukoliko proleće bude puno vedrih dana, uz prisustvo padavina, beračima će se ove godine osmehnuti sreća. Rudnjača je jedna od pečuraka koje se u doba sušnog vremena gotovo i ne pojavljuju.
Ređi naziv za rudnjaču je šljivara.
Razlozi korišćenja ove svetski popularne pečurke su brojni: od njene dostupnosti do energetske blagodeti.
Opis rudnjače
Stručak rudnjače je zdepast i malo sužen pri dnu. Šešir je bele boje i veličine od 5 do 12 cm i menja oblik u zavisnosti od starosti pečurke: kod mladih pečuraka on je oblika polu-sfere, u svom srednjem dobu šešir gljive je konveksan, a u njenoj starosti tanjirast.
Rudnjača raste pojedinačno ili u grupama. Pojavljuje se na livadama, pašnjacima i šumskim čistinama.
Meso rudnjače pri preseku blago pocrveni. Veoma je prijatnog mirisa i ukusa.
Rudnjača vs. otrovna šumarica
Berač mora voditi računa da rudnjaču ne pomeša sa njojzi sličnom pečurkom: otrovnom šumaricom (Aqaricus xanthoderma, var. alba i meleagris).
Opis otrovne šumarice
Šešir ove pečurke pri preseku ili na dodir postaje žućkast, kod rudnjače crvenkast. Stručak može biti i duplo veći kod otrovne šumarice. Često je pri dnu zakrivljen i zadebljan, ali cevasto šupalj – kod rudnjače je on pun i jedar. Najsigurniji pokazatelj da ste ubrali otrovnu šumaricu je kada prilikom uzdužnog preseka pečurke vidite da je stručak požuteo.
Priprema rudnjače
U ishrani se priprema na razne načine: može se jesti sirova u salatama, ali i termički obrađena. Rudnjača se može sušiti, kiseliti i zamrzavati uz prethodno blanširanje.
Najukusnija je kada se priprema na ’’čobanski našin’’: radi se o pripremi na žaru. Modernija varijanta ovog jela je spremanje rudnjače na roštilju ili teflonu, uz prethodni dodatak soli, kačkavalja i slanine.
Korist od rudnjače
Istraživanja su potvrdila da rudnjača štiti imuni sistem tako što povećava proizvodnju proteina koji se bore sa uzrocima bolesti. Takođe, podstiču proizvodnju belih krvnih ćelija koje su odgovorne za jak imunitet.
Korist rudnjače je i u prevenciji kancera – pojedini stručnjaci veruju da konzumiranje samo 100 g rudnjače dnevno suzbija rast tumora dojke.
Rudnjača je dobar izvor prehrambenih vlakana. Hitin kojeg sadrže ove gljive smanjuje nivo holesterola u krvi, a beta-glukan pozitivno utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Rudnjača sadrži vitamine: A, B, D i E, ali i minerale: kalijum, fosfor i gvožđe.