Čuvarkuća – nega i uzgoj

Biljka čuvarkuća, poznata je po verovanju u narodu da štiti domaćinstvo od bolesti, oluja, udara groma… Ipak, kod nas se prvenstveno gaji u dekorativne svrhe, i to rado jer je vrlo otporna, i dobro podnosi sušu. Poreklom je iz Meksika, koristi se u narodnoj medicini.  U Evropi raste u gotovo svim područjima, od Alpa, preko Pirineja, u skoro svim južnim i jugoistočnim oblastima.

Teško da postoji biljka koja ima skromnije zahteve kada je u pitanju nega. Ima čak 3 000 kultivisanih sorti čuvarkuća, u vrlo različitim oblicima i bojama.  Čuvarkuća je idealna biljka za uzgajivače sa malim baštama i nedovoljno prostora ili vremena.

Boja rozete kod čuvarkuće može biti svetlo ili tamnozelena, sivkastosmedja, crvena, crna… Rozetin prečnik varira od 1 cm pa do 25 cm. Kod nekih vrsta listovi su goli, a kod nekih pokriveni dlačicama sličnim paučini.

Cvetovi su skupljeni u cvasti i hermafroditni. Cveće čuvarkuće je može biti izuzetno dekorativno u kombinaciji sa mesnatim listovima. Čašični listići su srasli pri osnoci i ima ih najmanje šest. Plod čuvarkuće je mešak sa mnogo semenki. Seme je duguljasto u svetlobraon boji.

Kako se gaji čuvarkuća

Gajenje čuvarkuće je prilično lako. Otporna je ba veoma visoke temperature, a nešto slabije podnosi vlagu.  Čuvarkuće čuvaju zalihe vode u svojim debelim listovima. Drška cveta  visoka je od 10 do 30 centimetara.

Čuvarkuća cveta od aprila, pa sve do septembra. Cvetovi su ružičasti, crveni, žuti, beli… Rozeta nakon cvetanja umire, ali pre toga pravi nekoliko malih novih rozeta koje nastavljaju život čuvarkuće.

Gajenje čuvarkuće

Gajenje čuvarkuće počinje još u 9 veku. Tada je bio popularan uzgoj na krovovima. Danas, čuvarkuća je stalni stanovnik u baštama, žardinjerama, balkonima.

Presadjivanje

Čuvarkuća voli pozicije okrenute ka jugu pa ih treba saditi na mesta koja su sunčana. Kad presadjujete biljku, vodite računa da je ne oštetite iako ima svojstvene regenerativne sposobnosti. Dodajte peska u zemlju i oskudno zalijte.  Veličina saksije zavisi od sorte koju gajite.

Sadnja čuvarkuća

Pri sadnji čuvarkuće gustina treba da bude od 12 do 20 biljaka na metru kvadratnom. Zemljište je poželjno da bude dobre propustljivosti.

Najbolja je kombinacija peska, šljunka I zemlje. Zalivanje uobičajeno nije potrebno. Prihrana je potrebna na svega dve do tri godine I to rastvorenim tečnim gnojivom.

Razmnožavanje

Čuvarkuća se razmnožava malim rozetama koje se odvajaju I već imaju sopstvene korenčiće. Seme čuvrkuće je jako sitno, pa, iako je razmnožavanje semenom moguće, nije preporučljivo  jer je postupak jako komplikovan I dugo traje.

Čuvarkuća u saksiji

Iako redovno raste po stenama, krovovima, čuvarkuću možete uzgajati i u saksijama. Najpotrebnije joj je da se obezbedi dovoljno svetlosti. Zalivanje treba da bude vrlo retko, jer je zapravo to biljka adaptirana za ekstremnu sušu. Sve ostalo prepustite njoj samoj.

Čuvarkuća kao sobna biljka

I za uzgoj u kući ili stanu, ove biljke su veoma skromne. Osim neophodne svetlosti, skoro da nema drugih posebnih zahteva.

Čuvarkuća u narodnoj medicini

Lekoviti delovi čuvarkuće su listovi koji se beru leti, tokom cvetanja biljke. Sveže cedjen sok čuvarkuće upotrebljava se za lečenje nervnih obolenja, protiv padavice, anksioznosti…

Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se i da se zaleče rane i opekotine, ali i kao sredstvo protiv kurjih očiju I sunčevih pega.

Odavno je poznat lekovit uticaj soka čuvarkuće pri lečenju nagluvosti, jer rastvara skoravljeni cerumen.