Paprati (sobna biljka) – nega i uzgoj
Paprati – sobna biljka
Paprat, latinski naziv (polypodium vulgare), familija(Polypodiaceae) je dekorativno sobno bilje čije gajenje je veoma jednostavno, i dobro će napredovati uz sasvim malo brige I vremena.
Uzgoj i nega kućne paprati
Paprati prijaju hladna, mirna mesta sa više vlage, koje je zaštićeno od direktnih sunčevih zraka. Najbolje mesto za uzgoj je prozor koji gleda ka severu ili istoku. Može dobro uspevati čak I u hodnicima u kupatilima gde skoro i nema prirodnog svetla. Za gajenje u saksiji u stanu preporučuju se vrste: gospin vlasak, zidna rutica, Nefrolepis i Pteris. Dosta teško podnose suv vazduh u prostorijama sa centralnim grejanjem.
Rastu nabolje u lakoj, propusnoj zemlji koja sadrži listovaču, treset, klijališno zemljište i malo peska.
Kućne paprati se mogu držati u posudama obešenim na zidu, a najlepše pozicije su tamo gde je umereno svetlo sa svih strana. Mogu se gajiti u vrtu i u saksiji.
Prihrana
Starije razvijene biljke treba djubriti rastvorom gnojiva za cveće.
Stanište
Paprati su vrlo raširene biljke u prirodi. U prirodi ima skoro bezbroj vrsta raznih paprati, dok su posebne vrste namenjene za kućne uslove. Za uzgoj u vrtu postoje posebne sorte nastale od vrsti koje ionako rastu u prirodi.
Zalivanje paprati
Praprati treba redovito zalivati da se grumen u saksiji ne bi osušio. Potrebno je i često prskanje lišča.
Najbolje je držati ih u većem loncu, sa vlažnim tresetom ili iznad podloge ili tacne koja će biti napunjena vodom ali da dno saksijene dotiče dno. Koristite zato kamenčiće u podlošku.
Leti paprat treba zalivati dva, tri puta sedmično a zimi jednom nedeljno. Orošavanje listova je potrebno naročito leti. Za zalivanje je preporučljiva kišnica.
Paprati nemojte prskati sjajem za lišće, ni brisati jer će se oštetiti njegove spore, koje se formiraju na naličju listova na proleće I leto.
Presadjivanje
Paprati ne treba često presađivati, biće sasvim dovoljno s vremena na vreme malo blago rastresete zemlju u gornjem sloju u loncu ili saksiji.
Sadnja za paprati najbolja je u tresetnom kompostu.
Nekada je dobro presaditi paprat u proleće i to u plastične saksije koje bilje zadržavaju prekopotrebnu vlagu za paprati.
Razmnožavanje paprati
Paprati su vrste koje ne formiraju cvet i nemaju seme. Tako da se najčepće razmnozavaju sporama. Mogu se razmnožavati i deobom bokora ili pupoljcima koji se formiraju u pazuhu listova nekih sorti.
Mlade biljke koje rastu u bokoru posadite u proleće koje će se zakoreniti. Ne sadite ih duboko da zemlja ne ometa mlado lišče u rastu.
Održavanje paprati
Za održavanje paprati najviše im prija temperatura zimi 14 – 15°C.Pri niskim temperaturama zalivajte paprat jednom sedmično, zemlju održavajte suvom. U leto je najbolja temperatura od 18 do 21 stepen. Temperatura veća od24 stepena nikako ne prija paprati.
Prihranjujte paprat tečnim gnojivom za lisnate biljke jednom u mesec dana od aprila do početka jeseni.
Jestivi izdanci
Paprat je lekovita biljka poznata po tom svojstvu odavno. Mladi izdanci koji se uvaijaju u spiralu nalik na puževu kućicu, mogu se primeniti kao vrsta ukusnog divljeg povrća.
Paprat kao lekovito bilje
Na proleće ili u ranu jesen skuplja se najčešće koren starijih paprati u lekovite svrhe koji se suši na umerenoj toploti. Slatka paprat je poznata po tome što ima lekovitost i korisna je za lečenje prehlada i kašlja, pospešuje izlučivanje mokraće, a pomaže i kod zatvora, bilesti jetre I bubrega.
Čaj od paprati protiv alergija pravi se od cele stabljike šumske paprati koju ćete osušiti na promaji u hladovini. Veliku kašiku osušene seckane biljke prokuvajte u 2 decilitra vode I dodajte med. Pije se dve nedelje tri puta na dan.
Zanimljivosti
Paprat proizvodi kiseonik i ima svojstvo prečišćavanja vazduha. Neka istraživanja pokazala su da svega par saksija sa papratima u kući može da prečisti sobni vazduh od nepoželjnih sastojaka za svega jedan dan.
Uz pravilnu negu, malo vremena I poštovanje pravila zauzgoj, imaćete lepu dekorativnu biljku u stanu koja će osevežavati dom i biti divan ukras.
