Pripovetka „Vetar“, Laza Lazarević

Autor: Laza Lazarević
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetka

O piscu i delu

Čuveni srpski književnik, a još čuveniji lekar, Laza K. Lazarević je rođen u Šapcu 1851. godine. Rano je izgubio oca, pa je bio upućen na majku i tri sestre. U njegovom književnom stvaralaštvu se itekako oseća privrženost porodici. Kako u životu, tako i u njegovim delima, porodica i žrtvovanje za nju je bilo na prvom mestu.

Završio je studije prava, a nedugo zatim i medicine, te 1881. godine postaje prvi lekar Opšte državne bolnice u Beogradu.

Godine 1888. je postao član Srpske akademije nauka, čime je nagrađen njegov književni rad. Samo godinu dana kasnije postaje i lični lekar kralja Milana Obrenovića.

Laza K. Lazarević se smatra tvorcem takozvane psihološke pripovetke u srpskoj književnosti. Za svog života je napisao ukupno 9 pripovedaka, s tim što je 8 objavljeno, a deveta “ Švabica “ je objavljena tek 7 godina nakon piščeve smrti, 1891. godine. U njegovoj književnoj zaostavštini postoji još pripovedaka, koje nisu dovršene.

Tema lektire

Osnovna tema pripovetke “ Vetar “ je odnos između majke i sina.

Analiza pripovetke “Vetar“, Laze Lazarevića

Ova pripovetka je posebno interesantna, jer je figura majke prikazana u potpuno drugačijem svetlu. Naime, analiza književnog rada Laze K. Lazarevića ukazuje na to da je pisac većinom nastojao da prikaže lik majke u pozitivnom svetlu, veličajući i obožavajući je. Pa, ipak u lektiri “ Vetar “, Laza K. Lazarević predstavlja majku kao prepreku ostvarenju sinovljeve ljubavi. Na ovu činjenicu je ukazao još čuveni srpski književni kritičar Jovan Skerlić, međutim čini se da većina onih koji su radili analizu pripovetke “ Vetar “ nije obratila posebnu pažnju na činjenicu da se majka, zapravo isprečila između sina i druge žene. Kako je zabeleženo u književnoj studiji Jovana Skerlića: “ “ Vetar “ je priča kako je jedna majka ugušila i zgazila život svog sina. “ I posle ove rečenice, gotovo da nema šta da se doda…

Međutim, Bogdan Popivić ima gotovo potpuno suprotno mišljenje, te smatra da se Skerlić itekako ogrešio o Lazarevića, te kaže: “ Tako je Skerlić učinio i svoju najkrupniju kritičarsku pogrešku – u ogledu o Lazi Lazareviću, i u oceni toga čistog pesnika i vrlo velikog umetnika. “

Bilo kako bilo, mi se ovde bavimo samo osnovnom analizom lektire “ Vetar “, koja će vam sigurno dobro doći kada budete imali sastav iz srpskog jezika na temu “ Vetar “, Laze K. Lazarevića.

Forma dela je gotovo savršena. Napisana je u prvom licu. Čitava lektira “ Vetar “ je sačinjena iz takozvane priče u priči, odnosno niza paralelnih situacija.

Posebno je zanimljiv jezik kojim je pisana pripovetka “ Vetar “. Laza K. Lazarević itekao vodi računa o tome. A pažljivom analizom lektire se uočava da je prisutna i ijekavica u majčinom govoru, čime pisac ukazuje na majčin moral, koji je po svemu sudeći starinski. Nasuprot majčinoj ijekavici, jankov rečnik sadrži tuđice i varvarizme, jer se on školovao u svetu, pa ih je tamo i usvojio.

Pažljivom čitaocu ili, pak onome ko se bavi analizom lektire “ Vetar “, laze K. Lazarevića sigurno ne može promaći vrlo zanimljiv umetnički postupak i pažnja koju pisac zahteva od svog čitaoca, ukoliko želi da spozna istinu o glavnom junaku.

Iako se već na samom početku čitalac upoznaje sa onim o čemu će biti reči u daljem tekstu, to jest Jankovom ženidbom, pisac je to izveo na maestralan načlin, neposredno, otvoreno, a ipak vrlo direktno. Vrlo brzo i vešto, pisac sa priče o majci uopše, koju uzdiže na pijedstal, počinje da govori o konkretnoj majci, Jankovoj. I tu dolazimo do osnovne teme pripovetke “ Vetar “.

Lektira “ Vetar “ počinje upoznavanjem članova Jankove porodice, koji je ujedno i narator. Tu čitalac saznaje da Janko živi sa majkom, da je u takozvanim ozbiljnim godinama i nije oženjen. Takođe, narator daje i opis Jankove majke.

Zaplet počinje kada Janko upoznaje devojku kojom želi da se oženi. Ipak, iako to, čini se silno želi, Janko ne uspeva da se izbori sa majčinom voljom.

Vetar u ovom delu je simbol Jankovog nemira, ali i nagoveštaj promene, te predosećanja.

Prepričana pripovetka “Vetar“ za pismeni sastav

Priča prati život sada već dovoljno starog Janka i njegove majke. Međutim, iako ima dovoljno godina i itekako je stasao za ženidbu, Janko se ne ženi.

Njegov pogled na svet se menja kada upoznaje devojku u koju se zaljubljuje na prvi pogled. Iako je, čini se tada rešen da se suprotstavi majčinoj volji, Janko to ne uspeva do kraja pripovetke.

Sa druge strane, majka igra dvojaku ulogu, prekorevajući ga što se još nije oženio, a sa druge strane shvatajući da ako se oženi, neće više imati uticaja na njega.

Život koji Janko vodi je prilično monoton, ali se njegov pogled na svet iz korena menja kada upoznaje Đorđovu ćerku.

Prepričavanje lektire “ Vetar “, Laze K. Lazarevića svakako nije dovoljno da bi se preneo prikaz unutrašnje borbe koju Janko vodi. Zato je dobro pre nego što počnete sa pisanjem sastava iz srpskog jezika sa temom lektire “ Vetar “ svakako da je pročitate.

U trenutku kada mu se pruži prilika da promeni svoju sudbinu i pridobije devojku u koju je zaljubljen, Janko čini se gubi bitku sa samim sobom i postupa po majčinoj želji.

Glavni likovi lektire “ Vetar “

Glavni likovi lektire “ Vetar “ se Janko i njegova majka.

Janko u ulozi naratora daje opis svoje majke, te kaže da je ona patrijarhalna, pobožna, ali izuzetno dominantna žena. Ona se trudi da na sve moguće i nemoguće načine kontroliše ponašanje i odluke svoga sina, iako to ne izgleda uvek baš tako. Često prekoreva sina: ili što se ne ženi ili što ne provodi dovoljno vremena sa njom. Ali, ipak se prema janku uvek ophodi sa nežnošću, prisećajući se minulih vremena.

Iako je sada već odrastao čovek, glavni junak lektire “ Vetar “ je ličnost koja je bojažljiva, osećajna, a nadasve je odan majci. Uljuljkan je njenom ljubavlju, a istovremeno strepi od njene snage. Janko je nadasve neodlučan i bojažljiv, iako ne izgleda uvek baš tako. Pod velikim je uticajem svoje majke. Na kraju ipak ne uspeva da prelomi i ostaje potčinjen majčinoj volji.