Gospa Nola, Isidora Sekulić

Autor: Isidora Sekulić
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetka

O pripovetkama Isidore Sekulić

Pripovetka “ Gospa Nola “ pripada zbirci pripovedaka Isidore Sekulić: “ Kronika palanačkog groblja “. Uobičajeno je mišljenje, mnogih stručnjaka koji su se bavili analizom pripovedačkog rada prve žene akademika u Srbiji, Isidore Sekulić, da je upravo pripovetka “ Gospa Nola “ osnov čitave zbirke i da je jedna od najboljih u njenom opusu.

Sve pripovetke ove zbirke, osim poslednje dve, počinju gotovo na isti način: slikom groblja i opisom groba glavnog junaka pripovetke.

Zbirka pripovedaka “ Kronika palanačkog groblja “ je objavljena 1940. godine.

Pretpostavlja se da je inspiraciju za pripovetke iz ove zbirke, čuvena srpska spisateljica pronašla u svom životu. Naime, 1900. godine je doživela veliku tragediju: u aprilu te godine joj umire otac, a samo tri meseca kasnije i brat. Obojica su sahranjeni na pravoslavnom groblju u Zemunu. Na njihovim grobovima je Isidora provodila dosta vremena. Tu je upoznala i grobara po imenu Nikola. Sa njim se i sprijateljila, a on joj je pripovedao o mnogima koji su bili tu sahranjeni, ali i o njihovim porodicama. Sve je to mlada Isidora pažljivo beležila i kasnije pretočila u zbirku pripovedaka “ Kronika palanačkog groblja “.

Tema pripovetke “Gospa Nola“

Osnovna tema lektire “ Gospa Nola “ je prolaznost ljudskog života.

Analiza lektire “Gospa Nola“

Pažljiva analiza pripovetke “ Gospa Nola “, ali i čitave zbirke “ Kronika palanačkog groblja “ ukazuje na dublje značenje. To podrazumeva da se prolaznost čovekovog života ogleda, zapravo u njegovoj neispunjenosti iz bilo kog razloga. Konkretno, gospa Nola je neispunjena kao majka i toga biva svesna. Ova hrabra žena je strpljivo i bez roptanja prihvatila svoju sudbinu, koračajući hrabro kroz život i hvatajući se u koštac sa svim nevoljama.

Smisao života je pronašla u pomaganju drugima, bez želje da dobije nešto za uzvrat.

Čitava pripovetka prati život Stanojle Perčinove. Isidora Sekulić je maestralno istkala priču o svim usponima i padovima glavne junakinje. Njen stil je jasan i vrlo lako razumljiv i čitljiv.

Prepričano delo “Gospa Nola“ za pismeni sastav

Pripovetku “ Gospa Nola “ je moguće samo ukratko prepričati, jer sadrži mnoštvo događaja, uzevši u obzir da prati život glavne junakinje od rođenja do njenog večnog počinka. Zato je, naravno mnogo bolje pročitati je, nego se osloniti na šturo prepričavanje. Svakako je vrlo česta tema za sastav iz srpskog jezika ili pismeni zadatak upravo ova lektira, pa je važno da je pročitate u celosti.

Tok pripovedanja je vrlo zanimljiv, kao uostalom i u većini pripovedaka iz ove zbirke. Naime, priča počinje opisom grobnice u kojoj leži gospa Nola. Zatim se nastavlja priča o njenom rođenju, ocu, majci, udaji…

Stanojla Perčinova je rođena nakon što je njenim roditeljima preminuo sin, te otac u njoj vidi, na vrlo čudan način nešto od preminulog sina. Da li zato, ili što joj je priroda bila takva, tek Nola ubrzo počinje da se druži sa muškarcima, pa i ponaša poput njih. Ali, kada joj je majka umrla, ona preuzima brigu oko kuće i oca. Međutim, otac se ubrzo ženi i dobija ćerku.

Nola se potom udaje za Tošu Lazarića, koji je dosta stariji od nje. Nola i Toša se lepo slažu, a ona polako preuzima gotovo sve poslove oko imanja.

Želeći da pomaže, Nola počinje da usvaja decu, jer nije imala svoje. Sve njih je uspela da izvede na put i pomogne im, kako je znala i umela, a najuspešniji je bio jedan Švaba, koga je Nola nerado usvojila. Mada se trudila da im pomogne i usreći ih, koliko je to bilo u njenoj moći, gotovo da nijedno od njene dece, osim već pomenutog Švabe nije pronašlo svoju sreću, niti postigao neki naročit uspeh.

Pa ipak, iako je pomagala svima koje je usvojila, ali i mnogima kojima je pomoć bila potrebna, uključujući i radnike na njenom imanju, gospa Nola nije doživela da joj to bude uzvraćeno.

Analiza lika gospa Nole

Stanojla Perčinova, kasnije Lazarić se, čini se od kad je stasala izdvajala od drugih devojaka, na prvom mestu po svom izgledu, a kasnije i po ponašanju. Nikada nije marila za izgled i mnogo više je drugovala sa muškarcima, nego sa ženama. Reč je o nadasve hrabroj ženi, upornoj, izdržljivoj, skromnoj, poštenoj, jednostavnoj…

Ni kada se udala, Nola se nije izmenila, kako to većina žena čini. Naprotiv, bila je još vrednija i bolja. Pomagala je kome god je mogla, ali i crkvi. Trudila se da deci koju je usvojila omogući sve što je bilo u njenoj moći i da ih izvede na pravi put, želeći za njih samo najbolje. Ali, nažalost gotovo niko od njih nije uspeo da pronađe svoju sreću, a što im je gospa Nola želela iz sveg srca.

Citati iz pripovetke “Gospa Nola“

• Hranim telo, a ne pitam za dušu!
• Otac se kiselo radovao: žensko i ružno dete.
• Teško joj je bilo ostaviti ga, jer se sad brinula za njega baš kao za neko dete.
• …skandal i novost moraju biti vrući.
• Samo se gospa Nola ne menja.
• Volim decu, volim mladost. Nikad mlada nisam bila, nikad svoje dece neću imati!
• Ja ga volim i ne volim, ali šta ćeš, kad njega voli Bog!
• Pogrešila sam mnogo, ali u dobroj nameri. Šta ćete, nisu sve pameti ni u jednoj glavi, pa ni u mojoj. Sad mi ostaje da opravim što sa, okvarila.
• Nikakvu radost mi ne da Bog, ne dadu ni ljudi.
• Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da živim dok sam živa!
• Ništa lepše i slađe za ženu nego dizati dete i biti majka!
• Ali, ako te ja nisam mogla dosta voleti, voleo te je Bog, i to je dosta…
• Svejedno, ona ima makar strast. Svako nešto ima. A šta imam ja, i šta sam imala ja?
• Budite zadovoljni, čoveka ste stvorili, a to je više nego da ste ga rodili.
• Razlika u godinama velika, razlika u ludosti nikakva.