Čudesna sprava, Branko Ćopić

Naslov: Čudesna sprava
Autor: Branko Ćopić
Vrsta: pripovetka
Tema: sat-„čudesna sprava“

Likovi: deda Rade, rodjak Sava, pobratim Petrak i dečak (dečak je i jedan od likova a kasnije kada je odrastao i pripovedač)

O piscu

Branko Ćopić  je  rođen 1915.godine u selu Hašanima u Bosanskoj krajini (tada Austro-Ugarska). Učiteljsku školu je završio u Banja Luci, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student Ćopić se afirmiše kao pisac od dara, skreće na sebe pažnju književne kritike i dobija zasluženo priznanje dodeljivanjem nagrade Milana Rakića. Umro je 1984. Godine.

OSOBINE DEDA RADA

Deda Rade je: neobrazovan, jednostavan, nepoverljiv, odan prijatelj, detinjast u duši, sanjar.

Deda Rade je je bio jedan od onih starih, seoskih, neobrazovanih ljudi kakvih je bilo mnogo na selu. Živeo je svoj život daleko od svega što je novo i u vezi sa bilo kakvom tehnikom. Bio je nepoverljiv i sumnjičav prema svemu što je dolazilo iz grada. Bojao se puške, vaser-vage, termometra… Od termometra ga je boleo stomak i dobijao je vrtoglavicu. Nije mogao da shvati kako stvari koje nisu žive mogu da rade. Bio je sujeveran pa se plašio zmija, daždevnjaka i riba jer one za njega oličavaju zlo.

Kakav je odnos deda Radov prema satu?

Deda Rade je prema satu osećao strahopoštovanje. U satu je video „ tajanstveno biće koje živi svojim zagonetnim životom“. Ne voli da ga uzme u ruke da ga ne oskrnavi. Sat je za njega kao neko božanstvo. I gledanje u sat je za njega veliko čudo. Naročito mu je bilo neshvatljivo kako bi žene mogle da gledaju u sat kad to „nisu ženska posla“.Kada mu pobratim daje dzepni sat na čuvanje deda Rade dobro briše ruke od čakšire pre nego što ga uzme da ga stavi u sanduk i zaključa.

Kada mu dečak saopštava da je naučio da gleda u sat, deda se čudi kako dete to može znati. Dečak moli dedu da mu pokaže sat i on jedva pristaje na to. Deda strepi i sav je u grču, ali kada ga je dečak navio i sat počeo da kuca, to kucanje na njega ostavlja snažan utisak. Sat je za njega bio živ i njegovo srce je kucalo. Samim tim, po dedi je i Petrak bio živ, jer da on nije živ sat ne bi mogao da kuca. I zbog toga je bio jako srećan. Zadovoljni deda i unuk odlaze u mlin. Sedeći na pragu i gledajući mesec oni sanjare svako svoje snove. Jedan je dečak, a drugi već ostareo ali u duši još dete.

OSOBINE DEČAKA

Dečak je: dobar posmatrač, sve vidi, radoznao, ume da se raduje, voli starije, u deda Radu vidi velikog prijateja.

PORUKA PRIPOVETKE

Detinjstvo je puno dragih ljudi i lepih trenutaka. Posebno se pamte smešni dogadjaji i tužni momenti. Ipak, pravog detinjstva nema bez dobrih, plemenitih, vedrih starih ljudi.