Prilozi u srpskom jeziku
Evo male pomoći za spremanje prijemnog ispita iz srpskog jezika. Sve što je potrebno da znate o prilozima uz dosta primera kako bi lakše naučili.
Prilozi (adverbi) su nepromenljive reči koje najčešće stoje uz glagole i označavaju mesto, vreme, način, uzrok, cil i intenzitet vršenja glagolske radnje, a upotrebljavaju se i uz druge priloge, prideve i imenice.
Po značenju mogu biti:
- Prilozi za mesto:gore, dole, nazad, iza, napred, daleko, desno, levo…
- Prilozi za vreme: tek, danas, juče, uveče, sinoć,noćas, sutra, lane, letos, jesenas…
- Prilozi za način: brzo, tačno, sporo, lepo, uljudno, pristojno, skromno, čovečno…
- Prilozi za količinu:malo, mnogo, dosta, nešto, nekoliko, još…
- Prilozi za uzrok: zato, stoga
Prilozi koji stoje uz prideve
Iako prilozi najčešće stoje uz glagole po nekad mogu stajati i uz prideve i tada pojačavaju ono što pridev ili prilog označava. Uz prideve i priloge upotrebljavaju se prilozi: vrlo, veoma, suviše, neobično, dosta, odviše, odveć, sasvim..
Primeri:
- On veoma brzo čita.
- On ima vrlo dobar uspeh.
Prilozi koji stoje uz imenicu
Već smo rekli da prilozi najčešće stoji uz glagole, ali kao što u retkim slučajevima stoje i uz prideve, tako mogu stajati i uz imenice. Kada stoje uz imenicu odredjuju količinu onoga što imenice označavaju: nekoliko, malo, mnogo,nešto, još, suviše, nedovoljno, dosta…
Primer:
On ima dosta para.
Koji prilozi imaju oblike komparacije?
Oblike komparacije imaju prilozi za način koji imaju isti oblik kao pridevi srednjeg roda.
Primer:
- Ja sam opširno opisao dogadjaj, ti si opširnije, a on.
- Oblike nepravilne komparacije imaju prilozi dosta i mnogo.
Primeri:
- On ima dosta para, ali ona ima više.
- Pera ima mnogo klikera, ali Miša ima više.
Zamenički prilozi
Zamenički prilozi su zameničke reči medju prilozima. Mogu biti:
- Prilozi za mesto: ovde – tu-onde , ovamo – tamo – onamo, ovuda – tuda – onuda, odavde – odatle – odande, dovde – dotle – donde.
- Prilozi za način: ovako – tako – onako
- Prilozi za količinu: ovoliko – toliko – onoliko
- Prilozi za vreme: sada – tuda – onuda
- Prilozi za uzrok: zato, stoga
Upitno/odnosni, odrični i opšti prilozi:
Za mesto: – gde, negde, nigde, svagde, igde, ma gde…
- Kuda, nekuda, nikuda, svukuda, ikuda, bilo kuda…
- Odakle, odnekud, niodakle, niotkud, ma otkuda…
- Dokle, donekle…
Za način: kako, nekako, nikako, svakako, ikako, bilo kako…
Za količinu: koliko, nekoliko, nikoliko, ikoliko…
Za vreme: kada, nekada, nikada, uvek, svagda, svakad, ikad, bilo kad…
Za uzrok: zašto
Kako se prilozi dele po morfološkom obliku?
Po morfološkom obliku mogu biti:
- Pravi kao što su: juče, pre, posle…
- Nepravi ko što su: zimi, leti, kradom, krišom, noću.
- oni koji su postali od padežnih oblika imenica (zimi, trkom…)
- oni koji su nastali slaganjem predloga s padežnim oblicima imenskih reči (uveče, nizbrdo, nasuvo, namrtvo….)
- oni koji su nastali konverzijom prideva srednjeg roda( lepo, ružno, malo, brzo…)
- oni koji su postali od prideva na ski (ljudski- Ponašaj se prirodno i ljudski)
NAPOMENA: Morate praviti razliku izmedju priloga i prideva!!!
Lepo-lepa (Lepa devojčica lepo crta). Prilog je lepo jer objašnjava glagol, kako crta, dok reč lepa objašnjava kakva je devojčica pa je to pridev)
Brzo – brza (Brza devojčica brzo trči). Prilog je brzo jer objašnjava glagol, kako trči.
Razlika izmedju priloškog izraza od dve dve reči( predloga i imenice) i priloške složenice
Ako priloški izraz dobije novo značenje onda je to složenica.
Primer:
s mesta — smesta
Pomerio se s mesta koje mu je odredjeno. (predlog s i genitiv imenice srednjeg roda mesto)
Dodji smesta! (dodji odmah!) – ovde je složenica jer je promenila značenje.
Priloški deo predikata
Prilozi sa pomoćnim glagolima jesam i biti u sintaksičkoj vezi sa subjektom imaju funkciju predikata.
Primeri:
- On je ovde.
- Svadba je bila juče.
- Gde je kuća?
U ovim rečenicama prilozi ovde, juče, gde imaju funkciju priloškog dela predikata.
