Stilovi književnog jezika

Jezik se ostvaruje u različitim okolnostima i s različitom namenom. Ta različita kazivanja nazivaju se funkcionalnim stilovima. Postoje dve vrste funkcionalnih stilova:

1. Stil usmenog kazivanja (razgovorni ili kolokvijalni)
2. Stil pisanog kazivanja

U pisamom kazivanju razlikujemo sledeće funkcionalne stilove:

1. Umetnički stil
2. Naučni stil
3. Administrativni stil
4. Novinarski (publicistički) stil

UMETNIČKI STIL je stil književnog dela – epske, dramske i lirske poezije. On se odlikuje slikovitošću, emocionalnošću, figurativnošću, ritmičnošću, punoćom i preobražajem značenja reči. Pored toga, njegove su odlike preciznost, jasnost i gramatička pravilnost.

Primer:

Nešto kasnije četa je primila po kašiku kajmaka. Stanko se polako udalji i sede na kamen. Smetalo mu je zvezkanje limenih porcija i glasno kusanje kajmaka. Kamen, pod njim, bio je hladan. U ruci je držao punu kašiku kajmaka. Pogleda je, manu njom i baci je.kašika zveknu o kamen, odskoči, napravi još dva-tri skoka po svetlim dečjim kapama pa se umiri.

Kad ustade, učini mu se da čuje njen zvek dole u potoku.

(Odlomak iz novele Kašika Antonija Isakovića)

NAUČNI STIL je vid književnog jezika u službi različitih prirodnih i društvenih nauka (fizike, hemije, matematike, tehnike, filozofije, pedagogije, psihologije…)

Po osobinama potpuno je suprotan književnoumetničkom stilu, jer je lišen emocionalnosti i slikovitosti, a podredjen je strogom logičkom mišljenju.

Odlike ovog stila su jasnoća, preciznost, jednostavnost i konciznost. U njemu preovladjuje iznošenje podataka, činjenica, specifična vrstaleksike (termina), često stranog porekla, od kojih su mnogi poznati uskom krugu stručnjaka. Rečenice ovog stila su razvijene zato što se njima iznose složene naučne misli. Naučnim stilom napisani su i školski udzbenici.

Primer:

Pesnički jezik je jezik književnih umetničkih dela, koji se odlikuju konkretnošću (slikovitošću) u opisivanju, emocionalnošću u toku izražavanja, ritmičnošću, preobražajem, punoćom i širinom značenja.

(Iz Teorije književnosti od Dragiše Živkovića)

ADMINISTRATIVNI STIL je način pisanja molbe, žalbe, tužbe, zapisnika, izveštaja, dopisa, pravilnika, statuta, zakona… To je stil koji je karakterističan za službene spise.

Njegove bitne osobine su jasnost, preciznost,konciznost, jednostavnost koja ima za cilj da se izbegne nesporazum ili različitost interpretiranja. Jezički obrti ovoga stila su ustaljeni, što je i neophodno jer se time izbegava nesporazum ili različitost tumačenja bilo koje vrste.

Primer:

Poštovani korisniče,

Molimo Vas da redovno plaćate utrošenu električnu energiju, kako bismo mogli da je isporučujemo svim potrošačima. Ukoliko imate primedbu na očitavanje, molimo Vas da u roku od 8 dana od dobijanja obračuna dostavite očitano stanje. Zbog primene Zakona o porezu na dodatnu vrednost, naknadne reklamacije nećemo uvažavati.

NOVINARSKI (PUBLICISTIČKI) STIL – stil kojim se služi žurnalistika ili novinarstvo, dakle javna reč. U ovu oblast spadaju različite vrste napisa: vest, beleška, intervju, reportaža, feljton, polemika, komentar i dr.

Za oblikovanje vesti, najbitnija su 4 pravila:

1. pravilo 5 osnovnih pitanja – (ko, šta, kako, kada, gde).
2. pravilo glavne vesti, najvažnija činjenica je na pocetku.
3. pravilo obrnute piramide glasi da  važnost  podataka opada prema kraju, činjenice se ne izlažu hronološkim redom, već po  značaju.
4. pravilo odloženog dejstva se primenjuje  kada činjenice koje saopštavamo nisu toliko važne i ne privlače odmah pažnju čitalaca. Tada vest počinjemo nekom duhovitom primedbom ili nekom  misli.

Vest, beleška i intervju imaju osobine naučnog stila zato što ne iznose stav autora.

U reportaži, feljtonu i polemici daju se informacije koje su interesantne za široki auditorijum. Izraz novinara poprima književno umetničke osobine. Ovakvi tekstovi se odlikuju maštovitošću, živim izlaganjem, intelektualnošću i slikovitošću. Najliterarnije ambicije ima reportaža, a njome se prikazuju predeli, ljudske osobine i karakteri. Feljton je napis literarnog ili društveno-političkog sadržaja i karaktera, a polemika je vrsta novinarskog teksta u kome se povišenim tonom raspravlja o nekom problemu tako da ni auditorijum ne ostavlja ravnodušnim.

Primer:

• Turistička organizacija Srbije, predstaviće turističku ponudu naše zemlje na Medjunarodnom sajmu turizma „BIT 2005.“ U Milanu.
• Italijanskom turističkom tržištu biće predstavljeni Beograd i Novi Sad, zatim okolna izletišta, manastiri, sela i Dunav.