Složene rečenice – šta su i kako se dele

Definicija:

Složena rečenica je šira, celovita, završena komunikativna celina koja se sastoji od najmanje dve (ili više) proste rečenice koje imaju konstituentsku funkciju. U jednoj složenoj rečenici ima onoliko prostih rečenica koliko ima predikata, tj. glagola u ličnom glagolskom obliku.

Primer:

– Pažljivo čitaju, oštro raspravljaju i nikoga ne primećuju oko sebe.

Ima tri glagola u ličnom glagolskom obliku (čitaju, raspravljaju, ne primećuju), pa prema tome i tri proste rečenice.

NAPOMENA:

1.Proste rečenice u složenoj, ako su nezavisne, imaju komunikativnu funkciju, mogu se izdvojiti iz složene i mogu da stoje same.

Primer:

– Marko uči, a Mira spava.

(obe rečenice su proste i nezavisne i imaju komunikativnu funkciju)

2. Proste rečenice u složenoj, ako su zavisne, imaju konstituentsku funkciju.

Primer:

–  Kada stigneš kući, obavezno mi se javi.

(rečenica-kada stigneš kući – je prosta, zavisna i ima konstituentsku funkciju, dok je  rečenica – obavezno mi se javi– prosta, nezavisna i ima komunikativnu funkciju.

Iz ovih primera zaključujemo da ODNOS PROSTIH REČENICA U SLOŽENOJ MOŽE BITI NEZAVISAN I ZAVISAN.

Koje vrste složenih rečenica imamo?

Složene rečenice se dele na:

1. Nezavisno složene rečenice
2. Zavisno složene rečenice
3. Višestruko složene rečenice

1. NEZAVISNO SLOŽENE – su one rečenice koje u svom sastavu, strukturi, imaju dve ili više nezavisnih rečenica.

Primer:

Marko uči, a Mira spava.

(obe rečenice su nezavisne- komunikativne)

2. ZAVISNO SLOŽENE – su one rečenice koje u svojoj strukturi sadrže pored nezavisne još i zavisnu rečenicu.

Primer:

– Rekao mi je da ne izlazim iz kuće

Rekao mi je – nezavisna rečenica (komunikativna)

Da ne izlazim iz kuće- zavisna rečenica (konstituentska)

3. VIŠESTRUKO SLOŽENE – su one rečenice koje u svojoj strukturi, sastavu, imaju više od dve proste rečenice.

Primer:

Kada je ušao u radnju (1), trgovac je uzbudjeno rekao (2), kao da je poludeo (3), da prodavač mora ići van (4) jer se sumnja (5) da je baš on (6) proneverio Pazar (7).

Kojim redosledom se pišu proste rečenice u složenoj?

Redosled prostih rečenica u složenoj može biti:

1. Gramatički– kada se piše prvo glavna, pa zavisna rečenica.

Primer:

Milan je radio dok smo se mi odmarali

(Milan je radio- glavna; dok smo se mi odmarali- zavisna)

2. U inverziji– kada se piše prvo zavisna, pa onda glavna.

Primer:

Dok smo se mi odmarali, Milan je radio.

(Dok smo se mi odmarali- zavisna; Milan je radio – glavna)

NAPOMENA: Kada su rečenice u inverziji, ispred glavne rečenice obavezno se piše zapeta (zarez).

3. Umetnuta rečenica – kada je zavisna rečenica umetnuta, tj.razdvaja glavnu rečenicu na dva dela.

Primer:

Milan je, dok smo se mi odmarali, vredno radio.

(Milan je – prvi deo glavne rečenice; dok smo se mi odmarali – zavisna rečenica koja je umetnuta; vredno radili – drugi deo glavne rečenice.

NAPOMENA: ispred i iza umetnute rečenice obavezno se piše zapeta.

Kakve sve mogu biti nezavisne rečenice?

NEZAVISNE REČENICE mogu biti:

          1. Sastavne rečenice (i, pa, te, ni, niti)

Primer:

– S njim niti je pevati, ni plakati.

– bio je loš dan i padala je kiša pa smo brzo otišli.         

2. Rastavne rečenice (ili, volja, bilo)

Primer:

– Ili kupi alat, ili ostavi zanat.

– volja ti doći, volja ti ostati.

3. Suprotne rečenice (a, alo, no, nego, već, pa ipak, a ipak, ali ipak)

Primer:

– Tudju kuću diže, a svoju obara.

– Radi, ali ne ukradi.

– Nisu novci stekli mene, nego sam ja njih.

4. Isključne rečenice (samo, jedino, tek, tek što, sem, sem što, samo što)

Primer:

– Svi spavaju, jedino on uči.

– Svi su u moru, samo je on na obali.

5. Zaključne rečenice (možda, svakako, naravno, dakle, sigurno…)

Primer:

– Naoblačilo se, možda će kiša pasti.

– Dobro sam naučio, sigurno ću položiti.

Kakve sve mogu biti zavisne rečenice?

ZAVISNE REČENICE mogu biti:

1. Izrične rečenice ( da, kako, gde)

Primer:

– Tata mi kaže da dobro naučim ove rečenice.

 

2. Odnosne rečenice (koji, čiji, kakav, koliki, šta, gde, kada, ko).

Primer:

– To je devojka koja mi se odavno svidja.

– Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.

3. Mesne rečenice (gde, kuda, odakle)

Primer:

– Idi kuda te srce vodi.

– Mene čeka skriven splav gde šumori Dunav plav.

4. Vremenske rečenice (kad, dok, čim, pošto, pre nego što)

Primer:

– Opraću tepihe kad se prolepša vreme.

– Pre nego što odeš zatvori vrata.

5. Uslovne (ako, da ukoliko).

Primer:

– Zvaću te ako se ne uspavam.

– Ukoliko ne dodješ, nećeš dobiti poklon.

6. Namerne rečenice (da, kako).

Primer:

– Uzeo je taksi da stigne na vreme.

– Uzeo je taksi kako bi stigao na vreme.

7. Poredbene (načinske) rečenice (kao, kao što, kao da, nego što, no što, kamoli).

Primer:

– Viče kao da je sumanut.

– Nije se ni pozdravio, a kamoli nešto rekao.

8. Uzročne rečenice (jer, zato što, pošto, kako, budući da, stoga, zato)

Primer:

– Nije došao jer ga nerviraju takvi ljudi.

– Niste me pozvali zato neću ni doći.

9. Posledične (da)

Primer:

– Tako je sijalo sunce da se veš već osušio.

10. Dopusne (iako, mada, premda)

Primer:

– Izaći će na ispit iako nije sve naučio.

– Mada je hladno, on nosi kratke rukave.