Nasilje u porodici nad ženama i decom
Nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, mentalno i fizičko zdravlje ili mir i spokojstvo nekog drugog člana porodice.
Nasilje u porodici se uobičajeno odnosi na nasilje među supružnicima, ali takodje važi i u slučajevima kod nevenčanih intimnih partnera ili ljudi koji žive zajedno. Nasilje u porodici je nažalost prisutno u svim državamai kulturama i tradicijama na svetu. Ljudi svih rasa, nacija, verskih i političkih isto tako i seksualnih opredeljenja, bilo kojih obrazovnih, društvenih i kulturnih nivoa i polova mogu biti počinioci nasilja u porodici.
Skretanje pažnje javnosti na ovaj fenomen, počelo je sa pojavom prvih ženskih feminističkih pokreta 70tih godina prošlog veka, i njihov glavni zadatak je bio rešavanje problema žena koje su pretučene od strane agresora koji su bili njihovi supružnici.
Svest o nasilju u porodici kao i shvatanje ovog prestupa različiti su od zemlje do zemlje ali je u većini država nasilje u porodici je krivično delo. Procene su na primer da se u SAD i Velikoj Britaniji tek jedna trećina slučaja nasilja u porodici prijavi policiji. Kada je reč o Srbiji, prema podacima Viktimološkog društva Srbije, statistika kaže da svaka četvrta žena u našoj zemlji trpi neki vid nasilja u porodici.
Vrste nasilja u porodici
Nasilje u porodici se javlja u različitim oblicima i to su – fizičko nasilje, seksualno nasilje, psihičko (emocionalno) nasilje i ekonomsko nasilje.
Fizičko nasilje je batinjanje, udaranje po telu, čupanje nanošenje povreda oštrim i tupim predmetima, šutiranje, davljenje, bacanje, nanošenje opekotina…
Seksualno nasilje je bilo koja povreda polne slobode i morala, degradiranje i ponižavanje po seksualnoj osnovi, silovanje, i prisiljavanje na seksualni odnos.
Psihičko nasilje obuhvata zastrašivanje, neprekidno kritikovanje, potcenjivanje, pretnje i optužbe, ucenjivanje, proizvodnja konfuzije i nesigurnosti kod žrtve, posesivnost, postavljanje nekih nerealnih očekivanja od žrtve, psihički pritisak, prebacivanje osećajakrivice, izolacija, uznemiravanje…
Ekonomsko nasilje je zapravo nasilno oduzimanje novca i vrednosti, kontrola nad zaradom žrtve, zatim, neispunjavanje obaveza izdržavanja članova porodice, zabrana raspoganja sopstvenim i zajedničkim prihodima, zabrana ženi da se zaposli, nametanje podnošenja izveštaja o trošenju novca …
Učestalost nasilja može biti povremena ili hronična, a posledice su blage, umerene ili teške povrede dok je najviši stepen posledica – ubistvo.
Žrtve nasilja u porodici
Žrtve mogu biti žene ali i deca. Između 40% i 70% ubistava gde su žrtve bile žene, počinioci su bili njihovi muževi ili verenici. Nasilje nad ženama koje vrše njihovi emocionalni partneri često ostaje neprijavljeno policiji, pa se smatra da je broj žena žrtava nasilja u porodici mnogo veći od onog poznatog i prijavljenog. Žene mogu biti žrtve i od strane partnera u homoseksualnim vezama, ili od strane sestre, cimerke, majke, ćerke…
Nasilje nad decom: Istraživanja pokazuju da od 40 do 60 odsto muškaraca i žena koji zlostavljaju odrasle takođe zlostavljaju i svoju decu. Nasilje nad decom se obično deli na zapostavljanje, gde briga o detetu kompletno ili delimično izostaje u smislu nedovoljno obezbedjene hrane, odlaska u školu…Tu je i fizičko zlostavljanje kao fizička agresija odrasle osobe nad detetom. Prenošenje otrovnih supstanci sa trudne majke na fetus (alkohol i droga) u nekim državama se smatra nasiljem nad nerodjenim detetom.
Seksualno zlostavljanje deteta je bilo koji seksualni čin između odrasle osobe i deteta, računajući i izlaganje nagog tela deteta pod prisilom u prisustvu odrasle osobe.
Statistika kaže da je između 1994. i 2004, u Srbiji svako četvrto dete žrtva nekog vida zlostavljanja u porodici. Zlostavljači su uglavnom muškarci (75%)
Duševno zlostavljanje deteta obuhvata ruganje detetu, preterano kažnjavanje i izostanak ljubavi i emocionalne pažnje prema detetu.
Najčešći razlozi za nasilje u porodici
Vrlo je teško utvrditi profil osobe koja je zlostavljač u porodici. To mogu biti izuzetno obrazovane osobe, sa ugledom u društvu, a i sa druge strane osobe koje imaju samo osnovno obrazovanje, nezaposlene i zaposlene, društvene, nedruštvene…
Ipak u nekim situacijama može se govoriti o faktorima koji ubrzavaju ili koji su podlogaza nasilje kao što je alkoholizam ili droga. Nasilje zbog alkohola ili razvod braka kao okidač za nasilje nisu retke pojave.
Kome se obratiti za pomoć i gde se prijavljuje nasilje u porodici?
Krivični zakonik, Porodični zakon i Zakon o javnom redu i miru štite žrtve nasilja u porodici i propisuju kazne za nasilnike, naravno ako se slučaj prijavi i ako ima dokaza za nasilništvo.
Krivični zakonik nasilje u porodici smatra krivičnim delom i propisuje krug lica koji se smatraju članovima porodice a to su supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik; zatim braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ukoliko stanuju u istom domaćinstvu; Tu su i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u zajedničkom domaćinstvu.
Važni je da lica koja ne spadaju u zakonsku kategoriju članova porodice, imaju zaštitu na osnovu drugih odredaba Krivičnog zakonika.
Postupak i mere protiv nasilja u porodici odvijaju se po hitnom postupku. Mere koje se obično izriču su iseljenje nasilnika iz porodičnog stana ili kuće, useljenje žrtve u porodični stan ili kuću, zabrana približavanja, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili rada… Mere se izriču najviše na godinu dana ali postoji mogućnost produžavanja.
Da li zastareva slučaj nasilja u porodici? Postupak u sporovima za zaštitu od nasilja u porodici je naročito hitan. To znači da se prvo ročište mora održati u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena , a po žalbi na prvostepenu odluku u roku od 15 dana.
Žrtva nasilja može pri prijavi tražiti i naknada štete za pretrpljenu fizičku ili emotivnu bol. Ali najvažnije od svega je ne ćutati i projaviti nasilje. Ako ne želite u policiju, odite u sigurnu kuću gde ćete dobiti podršku, kako po pitanju smeštaja tako i pravnu pomoć.
