Ujka Vanja, Anton Pavlovič Čehov

Autor: Anton Pavlovič Čehov
Književni rod: drama
Književna vrsta: drama atmosfere

O piscu lektire “ Ujka Vanja „

Jedan od najznačajnijih ruskih dramskih pisaca, Anton Pavlovič Čehov je rođen 22. januara 1860. godine u ruskom gradu Taganrogu.

Iako je studirao medicinu, Anton Pavlovič Čehov je još u toku studija objavio prve priče. Nakon kratkih priča, pretežno humoreski, Čehov je počeo da objavljuje novele, a zatim i pripovetke. U nešto kasnijem stvaralačkom periodu se posvetio dramama. Na samom početku je svoja dela objavljivao anonimno, a kasnije je koristio pseudonim “ Antoša Čehonte „. Mada su poznati i njegovi drugi pseudonimi, poput: “ Doktor koji je izgubio svoje pacijente „, “ Brat moga brata “ …

Njegove drame su vrlo specifične, jer se ne drži tradicionalne dramske forme, te nema klasičnog dramskog zapleta, kao ni raspleta. Naglašen je element atmosfere u kojoj se ogleda život njegovih junaka, a koji je prevashodno obojen lirskim motivima.

Mnogi književni kritičari ga svrstavaju među “ najveće noveliste evropskog realizma „, rame uz rame sa Mopasanom. Takođe, smatraju da je Anton Pavlovič Čehov imao veliki uticaj na evropsku pozorišnu formu, a koji se oseća i danas.

Između ostalih, njegova dela su i: “ Šarene priče “ ( zbirka priča objavljena 1886. godine ), “ U pomračini “ ( zbirka priča objavljena 1887. ), kao i drame: “ Galeb “ (1896. ), “ Ujka Vanja “ ( 1897. ), “ Tri sestre “ ( 1900. ) i “ Višnjik “ ( 1903. ).

Preminuo je 15. jula 1904. godine u nemačkom gradu Badenvajleru, gde je boravio radi lečenja, a sahranjen je sedam dana kasnije u Moskvi.

Analiza drame „Ujka Vanja“

Lektira “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova se može smatrati i psihološkom dramom, ali sa primesama lirskih i impresionističkih elemenata. Kako tvrde brojni poznavaoci dela ovog velikog pisca, drama “ Ujka Vanja “ je takozvana drama atmosfere. Ono što čini njenu srž jeste unutrašnje biće njenih junaka. Pored toga, bitan element dramske radnje čini i atmosfera koja nastaje usled međusobnog emotivnog kontakta junaka. Tako se radnja razvija ne pod uticajem spoljašnjih situacija, već pod uticajem unutrašnjih borbi svakog od junaka, njihovim postupcima i reakcijama, kao i onome što je skriveno u biti svakoga od njih.

Sama radnja lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova se može smatrati svakodnevicom i prikazuje vrlo realne situacije. Možda je pisac baš iz tog razloga na samom početku dela naveo da će prikazati “ Scene iz seoskog života u četiri čina „.

Ono što mnoge đake zbunjuje prilikom analize ove drame, a naročito ako moraju da pišu sastav na temu lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova jeste što ne postoji radnja u osnovnom smislu reči. Međutim, da bi vam bilo lakše da dobro uradite sastav ili analizu ove lektire, morate imati na umu da je Čehov bio vrlo specifičan pisac i da je zapravo želeo da prikaže na sceni ono što je moguće videti i u realnom životu. Kada to znate, mnogo je lakše da se posvetite analizi lektire “ Ujka Vanja “ i da je bolje razumete.

Radnja dela se odvija na imanju penzionisanog profesora u jednoj provinciji u Rusiji. Iako je prikazana radnja koja traje svega par dana, jasno je da ona zapravo traje oko mesec dana, to jest od kasnog leta do rane jeseni.

Zapletom radnje ovog dela se smatra promena načina života na koji su njeni junaci navikli, a ona je izazvana dolaskom starog profesora i njegove dosta mlađe žene, na imanje. U tom trenutku, njeni junaci postaju nespokojni, razočarani. Ali postoji još jedna stvar oko koje se stvara zaplet, a to je lepota mlade Jelene Andrejevne, koja opčinjava i ujka Vanju i doktora. Svakoga na svoj način. Njena lepota utiče na sve, pa čini se i da narušava ustaljeni ritam života na imanju. Dok nisu došli profesor i njegova mlada žena, ostali junaci su živeli na uobičajen način, sporo, na prvi pogled harmonično, sa prividnim osećajem lične ispunjenosti. Međutim, dolazak supružnika im remeti ustaljeni ritam i način života. Jer, pre toga nisu imali ni razloga ni vremena, a ni volje da preispituju svoje postupke ili osećanja. Sada međutim to počinju da rade, pa nije ni čudno što osećaju rezigniranost. A menjaju i svoje ustaljene navike: ujka Vanja počinje više da razmišlja, ali više i da pije, dadilja se žali što se odjednom u kući spava do kasno…

Već na samom početku lektire “ Ujka Vanja „, Anton Pavlovič Čehov vrlo jasno pokazuje da iako su svi likovi fizički zajedno, to jest nalaze se na istom mestu, među njima ne vlada istinsko zajedništvo. Čitalac je svedok brojnih sukoba, kako unutrašnjih tako i onih među samim likovima. I svako od njih je obuzet svojim mislima, vrlo često odsutan, pa nema strpljenja da sasluša sagovornika. Vrlo često odgovaraju jetko ili nepovezano jedni drugima. Time se pojačava napetost dramske radnje, jer i sam čitalac oseća izvesnu nelagodu.

Kada se sve uzme u obzir, čitalac lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova možda ostaje zbunjen i pita se zašto su se zapravo svi oni i okupili, kad nikako ne umeju da komuniciraju. Međutim, odgovor se sam nameće.

Jednostavno, baš zbog toga su došli u situaciju da preispituju svoja osećanja i svoj život uopšte. Neki od njih će se i otrezniti, trgnuti, a neki će ostati u stanju beznađa i besmisla i dalje.

Pa i pored svih sukoba, radnja lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova se završava na možda nenadan način. Svi se rastaju u miru i slozi, čime čitalac shvata da se zapravo ništa nije promenilo u njihovim životima, iako je tokom trajanja dramske radnje izgledalo da se menja.

Likovi u lektiri

Za pisanje sastava na temu lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova se vrlo često traži prikaz nekog od likova. Zato ćemo ih prvo nabrojati, kako biste se lakše snašli. Iako u lektiri “ Ujka Vanja “ ima samo devet likova, za nas su malo nezgodna njihova imena, pa je ovo lakši način za snalaženje.

Dakle, likovi u lektiri “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova su: Ivan Petrovič Vojnicki ( ujka Vanja ), Marija Vasiljevna Vojnicki ( majka ujka Vanje, a tašta profesora Serebrjakova ), penzionisani profesor univerziteta Aleksandar Vladimirovič Serebrjakov, njegova mlada supruga Jelena Andrejevna, Sofija Aleksandrovna Sonja ( profesorova ćerka iz prvog braka ), Mihailo Ljvovič Astrov ( doktor ), Ilja Iljič Telegin ( nekada uspešan spahija ), stara dadilja Marina i jedan radnik.

Naravno, nećemo se baviti analizom svih likova, već samo onih koji se smatraju nosiocima radnje.

Profesor Serebrjakov je nekada bio vrlo priznat i poznat, a sada je u penziji. Oženjen je mnogo mlađom ženom. Ovaj lik lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova je simbol negativnosti drame. On je star i bolestan i iako na prvi pogleda izgleda da sa prezrenjem gleda na mladost, pa čak i da je ljubomoran, pažljivom analizom se dolazi do zaključka da je stari profesor zapravo samo željan pažnje. I mada je važio za vrsnog poznavaova umetnosti, u jednom trenutku ga ujka Vanja optužuje da se uopšte ne razume u umetnost.

Među, da tako kažem pozitivnim likovima drame “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova izdvaja se svakako profesorova mlada žena, Jelena Andrejevna. Iako se vidi da je nesrećna u duši, čini se da se ova mlada, lepa žena olako miri sa svojom sudbinom. Pokazuje i mržnju prema svom mužu, čak ali ga ne napušta niti jednog trenutka. U ujka Vanji ova žena budi mnoštvo lepih emocija, ali njoj ni u jednom trenutku ne pada napamet da izneveri starog profesora, iako je svesna da je pored njega nesrećna.

Doktor Astrov je prikazan kao lik koji se pomirio sa besmislom svog života. Nema porodicu, nalikuje osobenjaku, koji ne veruje u sebe i svoje sposobnosti.
Još jedan “ nesrećni lik “ lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova je profesorova ćerka iz prvog braka, Sonja koja je zaljubljena u doktora Astrova, iako je jasno da je on ne voli. Mada je svesna toga, ona i dalje nastavlja da gaji iluziju ljubavi, mireći se sa sudbinom nesrećne žene. Sonja je svesna da se to neće promeniti, da je on neće zavoleti, ali svoju žrtvu podnosi bez preteranog žaljenja.

Ujka Vanja je godinama radio na profesorovom imanju. Obrazovan je, poznaje umetnost, filozofiju, literaturu, ali i strane jezike. Shvata da je život protraćio uzalud. Divio se starom profesoru i, praktično se žrtvovao za njega, ali je naročito rezigniran u trenutku kada spoznaje da njegov zet zapravo i ne zna toliko o umetnosti. I tada mu je uputio, možda ključnu repliku čitave drame “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova:

“ Ti si za nas bio više biće, a tvoje smo članke znali napamet. Ali sad mi je puklo pred očima! Ja sve vidim! Ti pišeš o umetnosti, a ništa se ne razumeš u umetnost! Svi tvoji radovi koje sam ja voleo ne vrede ni prebijene pare! Ti si nas obmanjivao! “

Iako je na neki način svestan besmisla svog postojanja, ujka Vanja ne može da se pomiri sa tim. Vojnicki je odlučan, pa tako i reaguje i u trenutku kada njega i Sonju profesor izbaci iz kuće, čak pokuša i da ga ubije. Ali, na njegovu veliku sramotu ga promašuje. Želi da započne novi život, ali ne zna kako. Jer je itekako svestan da više nije u godinama kad bi mogao da istinski započne novi život, jer mu je već 47.

Gotovo svi likovi lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova su rezignirani, razočarani u život, svesni besmisla svog postojanja. Neki od njih se mire sa tim, a drugi ipak pokušavaju nešto da promene.

Prepričano delo “ Ujka Vanja “ za pismeni sastav

Mada ova lektira ima svega četiri čina i vrlo je jednostavna za razumevanje, verujem da je mnogi školarci neće pročitati. Ipak vam od srca preporučujem, a naročito ukoliko imate za sastav temu vezanu za lektiru “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova.

Prepričavanje ove lektire koje možete pročitati u nastavku teksta je šturo, to jest uopšteno, samo da biste stekli utisak o čitavom delu.

Na samom početku lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova čitalac se upoznaje sa likovima i atmosferom u kući glavnog junaka. Radnja počinje kada penzionisani profesor dolazi na imanje svoje pokojne žene, čiji je vlasnik. Sa njim dolazi i njegova druga žena, koja je mnogo mlađa od njega. A na imanju ga pored ostalih dočekuje i ćerka iz prvog braka, njen ujak i baka.

U drugom činu čitalac prisustvuje razgovoru između supružnika, iz koga se vidi velika sujeta starog profesora. Već u drugom činu se otkriva i netrpeljivost ćerke prema ocu. Ujka Vanja govori o zaljubljenosti u mladu Jelenu i mržnji prema starom profesoru. Doktor Atrov iskazuje svoje viđenje života. Tužan je što zna da ga profesorova ćerka Sonja voli, a on ne može da joj uzvrati, jer je i on, kao i ujka Vanja opčinjen lepotom mlade profesorove žene.

Treći čin donosi novinu…mlada Jelena u razgovoru sa svojom pastorkom, pokazuje da joj je stalo do doktora Astrova. Na kraju trećeg čina se sukobljavaju Serebrjakov i ujka Vanja, jer profesor sada želi da proda imanje. Vanja mu to ne dozvoljava i čak puca u njega, ali ga promašuje.

U četvrtom činu čitalac prisustvuje ispovedanju ujka Vanje, koji se stidi svog postupka. Zatim sledi scena rastanka, jer bračni par odlazi sa imanja i sve se vraća na početak. Tako da čitalac lektire “ Ujka Vanja „, Antona Pavloviča Čehova stiče utisak da se sve vreme tokom čitanja zapravo vrteo u krug. Jer ništa što se u međuvremenu dogodilo nije promenilo ono što je bilo na početku. Bračni par odlazi, a ujka Vanja i njegova sestričina SoOnja se vraćaju uobičajenom načinu života.