Drugi Balkanski rat i Bitka na Bregalnici – kad saveznice zarate!
Drugi Balkanski rat počeo je u noći između 29. i 30. juna 1913. napadom Bugarske na srpsku i grčku vojsku. Trajao je nekih mesec dana, ali nije označio kraj daljih sukoba na Balkanu.
Kad, kako i zašto je počeo Drugi balkanski rat?
Pre Prvog balkanskog rata, Srbija i Bugarska rešile su da u slučaju pobede podele teritoriju današnje Makedonije. Ova zemlja bila je trn u oku i Srbima i Bugarima, koji su već od samog starta bili zagrejani da je zauzmu. Da bi sprečili eventualne sukobe, dogovorili su se da Bugarskoj pripadne teritorija istočno od planine Rodopi i reke Strume, a Srbiji zapadno i severozapadno od Šar planine.
Međutim tenzije su i dalje bile prisutne. Osetile su se i tokom zajedničkih borbi protiv Turaka, u kojima su učestvovali zajedno Srbi i Bugari tokom Prvog balkanskog rata.
Sve je kulminiralo na potpisivanju Londonskog ugovora o miru, kada je pitanje Makedonije ostalo nerešeno.
Još tokom potpisivanja mira u Londonu, u Makedoniji došlo je do prepirki između srpske i bugarske vojske. Srbija, kao zemlja koja je morala da se odrekne osvojenih teritorija u Albaniji i izlaza na more, očekivala je da joj se to nadoknadi i da ona dobije teritorije u Makedoniji, a Bugarska se naravno usprotivila. Kao razlozi zašto bi Makedonija trebala da pripadne Srbiji navedeno je i da Bugari nisu poslali obećanu vojsku na Vardar, i da su ostavili Srbe da se ovde sami bore. Ujedno Bugari su dobili pomoć koju su tražili od Srbije, pogotovo u osvajanju Jedrena. Dakle zaključak je bio da je Srbija znatno više doprinela u prethodnom ratu, pa je shodno tome i zaslužila veću teritoriju.
Bugari su u celoj priči bili sami, protiv nekoliko neprijateljskih zemalja. Osim Srbije, zamerili su se i sa Grčkom jer su i Grci hteli deo Makedonije. Rumuni su im tražili grad Silistriju, navodno kao nagradu jer su bili neutralni u Prvom balkanskom ratu. U svemu su i Turci videli svoju korist, i iskoristili novi sukob kako bi povratili bar delić stare teritorije.
Veliku ulogu u svemu je imala i Rusija, koja je u Prvom balkanskom ratu podraža i Bugarsku i Srbiju. Međutim pošto su Rusi bili naklonjeni Srbiji, a Austrougarska je motivisala Bugarsku da krene u novi napad, ovoga puta na svoje saveznice.
Bitka na Bregalnici
Prvi sukobi su počeli 30. juna 1913. napadom bugarske vojske na srpsku. Sve se odigralo na Bregalnici, i bitka je trajala je do 9. jula. U međuvremenu Bugari su zauzeli Pirot i tako sprečili da stigne pojačanje iz Srbije. Cilj u Bregalničkoj bici bio je da Bugari ponovo zauzmu Ovče polje, bitnu stratešku poziciju, još iz Prvog balkanskog rata. Međutim, Bugarska je izgubila ovu bitku, i iz nje izašla znatno oslabljena. Tu slabost iskoristile su Ruminija i Osmansko carstvo i objavili joj rat. Ovo je ujedno i najveća bitka koja se odigrala u Drugom balkanskom ratu.
Pored bitke na Bregalnici bilo je i još sukoba. Na primer početkom jula Bugari su iznenadili Grke kod Kukuša, ali je Bugarska i iz ove bitke izašla poražena.
Kod Kalimancija odigrala se još jedna bitka, opet između Srbije i Bugarske. Bugari su zauzimanjem Pirota sprečili da Srbima u Makedoniji stigne pojačanje i potukli srpsku vojsku kod Kalimancija. Srpska vojska je nakon ovog sukoba krenula da se povlači ka Srbiji. Ipak Bugari se nisu oporavili od ostalih sukoba.
U tom trenutku i Grcima je išlo loše, pogotovo pošto su izgubili bitku kod Kresne, pa su tražili pomoć od saveznice Srbije, koja nakon poraza nije bila u mogućnosti da pomogne. Izmorene još od prethodnog rata Bugarska i Grčka zaključuju primirje.
Bugarskoj je odgovaralo da bar jednog neprijatelja otpiše, jer su Rumuni napredovali ka Sofiji, a Turci zauzeli deo Trakije i Jedrene koje su izgubili u Prvom balkanskom ratu od srpske i bugarske vojske.
Potpisivanje mira u Bukureštu.
Već krjem jula sukobi su se smirivali i 10. avgusta u Bukureštu potpisan je mir. Srbija je ovim ugovorom napokon dobila Makedoniju ( takozvanu Vardarsku Makedoniju), dok je Grcima pripao drugi deo – Egejska Makedonija. Rumuni su dobili Dobrodžu koju su i osvoliji, a Osmanijala je vraćen Jedren i posedi u Trakiji koje je imala pre Prvog balkanskog rata. I Bugari nisu izašli prazne ruke, dobili su Pirinsku Makedoniju. Međutim Bugari će ovaj poraz naplatiti višestruko Srbiji samo godinu dana kasnije kada će započeti Prvi svetski rat.
O Balkanskim ratovima pisao je između ostalog i Savo Skoko, istaknuti jugoslovenski istoričar. ,,Drugi balkanski rat“ je jedno od nejgovih najpoznatijih radova.
