Krstovdan – Vozviždenje Časnoga Krsta

Veliki hrišćanski praznik, Krstovdan, slavi se 27. Septembra, i to je dan jednodnevnog strogog posta. Ove godine, Krstovdan nam pada u subotu, pa je taj dan „razrešenje na ulju“ – što znači da se jede hrana pripremljena na ulju i da je dozvoljeno piti vina. Inače, mnogi vernici na Krstovdan jedu samo hleb i grožđe, a prema starim običajima, tog dana bere se bosiljak, koji je u našem narodu poznat kao „Božja biljka“ . Tog dana prema verovanju treba da se iskopaju rupe za sađenje voćaka da bi se grane što više razgranale. Prvo se sadi bosiljak, pa tek onda drugo cveće i biljke.

Zašto slavimo Krstovndan?

Ovaj praznik se slavi zato što označava pronalaženje krsta na kojem je razapet naš Spasitelj Isus Hrist. Taj krst je prema predanju, našla carica Jelena, majka cara Konstantina, 326 godine u Jerusalimu kada je otišla na poklonjenje Hristovom grobu.

Carica Jelena i njen sin car Konstantin imali su veliku želju da nađu Hristov krst i dugo je tragala za njim, zato što su Jevreji tu tajnu strogo čuvali. Te godine, kada je došla u Jerusalim, patrijarh Makarije je posavetovao da okupi najstarije ljude Judeje i raspita se kod njih ko zna gde se nalazi Krst. Tako je došla do jednog starog Jevrejina koji je znao gde je sakriven Krst, zato što se ta tajna u njegovoj porodici prenosila sa kolena na koleno.

Kada je najzad saznala gde je mesto na kome se nalazi Krst, naredila je da se na tom mestu kopa. Posle nekog vremena, otkopali su tri krsta, od kojih je jedan pripadao Hristu a druga dva razbojnicima koji su razapeti pored njega, kao i klince kojima je Hrist bio prikovan. Međutim, nisu mogli da znaju na kom je tačno krstu bio razapet Isus Hrst. Videvši pogrebnu povorku kako prolazi, Patrijarh Makarije se dosetio da zaustavi povorku kako bi sva tri krsta položili na mrtvaca. Sa svakim krstom bi dodirnuo mrtvaca i kada treći krst dotakao mrtvaca, on je vaskrsao. Carica Jelena je kleknula i poljubila sveto drvo.

Vest o pronalasku Krsta brzo se proširila među narodom i svi su hteli da ga vide, pa je tako Patrijarh Makarije odlučio da krst podigne na jedno uzvišenje. To „vozviždenje Časnog krsta“ dogodilo se 326. godine. Tu je carica Jelena, na Golgoti, podigla Hram Hristovog vaskrsenja, a Časni krst bio je položen u srebrni kovčeg.

Po povratku, carica Jelena je sa sobom je ponela deo Krsta, kao i svete klince kojima je Isus Hrist bio prikovan za taj Krst i predala ih svom sinu caru Konstantinu.

Car Konstantin

Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ozvaničio hrišćanstvo. U to vreme, Rimski car Maksencije činio je velika zla hrišćanima, goneći ih i mučeći, pa se narod obratio caru Konstantinu sa molbom da ih spase od te nepravde. Tako je car Konstantin pokušao prvo prijateljskim rečima da ubedi Maksencija da prestane da progoni hrišćane, ali kako se on oglušio o njegove molbe, car Konstantin je odlučio da krene u pohod na Rim.

Razmišljao je mnogo šta da radi i da li da krene sa svojom vojskom, pa mu se jedne noću u snu pojavio Gospod Isus Hrist i pokazao mu znamenje časnog krsta i rekao mu: „Načini ovakav krst i naredi da se nosi pred tvojom vojskom i ti ćeš pobediti ne samo Maksencija nego i sve neprijatelje tvoje.“ Tako je car Konstantin odlučio da ipak krene u rat, siguran u svoju pobedu. Naredio je da se na zastavama izveze časni krst od zlata, bisera i dragog kamenje a vojnicima je rekao da naprave znak krsta na oružju, štitovima i šlemovima.Tako je Konstantin krenuo iz Galije u Rim, i silom časnog Krsta, pobedio je Maksencija. Narod mu je odao sve počasti kakve pripadaju jednom pobedniku, a Konstantin je u čast pobede postavio nasred Rima zastavu sa krstom.

Kao vladar cele zapadne polovine Rimskog carstva, izdao je Milanski edikt kojim je objavio potpunu slobodu vere i ozvaničio hrišćanstvo.

Prvi vaseljenski sabor u Nikeji održan je 326. godine a godinu dana kasnije počeo je da se slavi i Krstovdan.

Tokom ratova krst se izgubio, svi su ga uzimali u nadi da imaju veliku moć zato što je napravljen od svetog drveta, koje je suprotnost „rajskom drvetu poznavanja dobra i zla“ a prvi put je odnešen sa Golgote 614. godine, kada su Persijanci osvojili Jerusalim. Tom prilikom su srušili crkvu Vaskrsenja i odneli Hristov krst. Četrdeset godina kasnije, persijski car Siroes vratio je krst Grcima. Grčki car Iraklije želeo je da lično iznese krst na Golgotu i postavi ga ponovo tamo, ali neka nevidljiva sila nije mu dala da ga ponese. Tadašnji Patrijarh rekao je caru da mora da skine krunu i carsku odeću, i da tim istim putem, kojim je i Hrist nosio krst, krene bos i u prostim haljinama. Kada ga je poslušao, car je lako izneo Krst na Golgoti i postavio ga u crkvi u kojoj je i ranije stajao.

Naši običaji

U raznim krajevima srbije na Krstovdan se predskazuje vreme, pa se tako kaže ako grmi na Krstovdan, biće plodna godina, ako je suvo vreme – i godina će biti sušna, ako je oblačan, biće snegovita zima, a tiha kiša predskazuje blagu zimu.